Susam je jedan od najvoljenijih začina, koji uvek unosi posebnu aromu u jela. Koristimo ga u slanim, ali i slatkim jelima i mnogi od nas teško mogu da zamisle svoju kuhinju bez ovog nezaobilaznog sastojka. Iako ga često koristimo u jelima, možda nismo svesni svih njegovih koristi i karakteristika. U nastavku ćemo podeliti sa vama nekoliko zanimljivih informacija o susamu koje će vas sigurno iznenaditi i biti korisne za vašu ishranu.
Malo istorije
Zanimljivo je kako su još drevni Egipćani prepoznali vrednost susama. Oni su ga smatrali čudotvornim semenom koje im je donosilo vitalnost, a verovalo se da faraonima pomaže u očuvanju snage. Susam se u drevnim civilizacijama često smatrao svetim semenom. Ovaj trend nastavlja se i u Mesopotamiji, gde se susamovo ulje koristilo u ritualima, ali i u ishrani, zbog svog bogatog sastava i hranljivih vrednosti.
U ajurvedskoj medicini Indije susam je zauzimao centralno mesto. Koristili su ga za poboljšanje probave, jačanje imunološkog sistema i ubrzavanje zarastanja rana. Kinezi su ga smatrali eliksirom dugovečnosti, oni veruju da „balansira energiju“, a stari Grci i Rimljani često su ga davali vojnicima kako bi im obezbedili dodatnu snagu pre borbi.
Uzgaja se već više od 3500 godina i jedno je od najstarijih useva u istoriji ljudske civilizacije.
Šta je to što ga čini toliko zdravim?
Susam je pravo bogatstvo esencijalnih minerala, među kojima se izdvaja kalcijum, magnezijum, gvožđe i cink. Znamo da su zbog kalcijuma i magnezijuma kosti zdravije, snažnije i otpornije na povrede. Gvožđe je važno za proizvodnju crvenih krvnih zrnaca, koje omogućavaju telu da pravilno koristi kiseonik. Cink, sa druge strane, jača imunitet i ubrzava oporavak, naročito kada je u pitanju zarastanje rana.
Ovaj sastojak je i odličan izvor zdravih masti, posebno omega-6 masnih kiselina, koje imaju pozitivan uticaj na zdravlje srca. Mononezasićene i polinezasićene masti smanjuju nivo lošeg holesterola, čime se smanjuje rizik od srčanih bolesti. Ove masti pomažu u održavanju zdravih krvnih sudova, podržavajući cirkulaciju i sprečavajući taloženje masnih naslaga u arterijama.
Pored toga, susam je bogat antioksidansima, kao što su sezamin i sezamolin, koji štite telo od oštećenja izazvanih slobodnim radikalima. Slobodni radikali mogu ubrzati proces starenja i doprineti nastanku ozbiljnih bolesti poput raka, dijabetesa ili bolesti srca. Ovi antioksidanti pomažu u očuvanju zdravlja ćelija i usporavaju starenje.
Takođe, pruža obilje proteina i vlakana. Proteini su neophodni za obnovu i izgradnju tkiva, dok vlakna poboljšavaju rad probavnog sistema. Vlakna pomažu u regulaciji nivoa šećera u krvi, što je važno za prevenciju dijabetesa, a istovremeno doprinose osećaju sitosti, što može olakšati kontrolu telesne težine.
Afrodizijak?
Muškarci, da li ste znali da je u mnogim kulturama širom sveta, susam od davnina poznat po svom uticaju na seksualnu energiju? Njegova reputacija kao prirodnog afrodizijaka proizašla je iz njegovih snažnih svojstava koja stimulišu i podstiču libido. Kroz istoriju, susam je bio korišćen u različitim formama, ali najviše se cenio u kombinaciji sa drugim biljnim sastojcima, čija sinergija doprinosi poboljšanju seksualne energije i libida.
Jedan od najpoznatijih recepata koji ga uključuju je posebna mešavina semena susama, maka, koprive i šargarepe (sačuvajte za posle). Ova kombinacija stvorena je kako bi podstakla vitalnost, povećala energiju i poboljšala cirkulaciju, što je direktno povezano sa poboljšanjem seksualne funkcije. Svaki od ovih sastojaka ima svoje prednosti – mak je poznat po svojim hranljivim svojstvima koja podstiču energiju, kopriva je priznata po tome što deluje kao tonik za celo telo, dok šargarepa doprinosi poboljšanju cirkulacije, dakle to je lozinka za zdravu potenciju.
Od Egipta do Indije bio je simbol plodnosti i vitalnosti. Smatrali su ga glavnim sastojkom za očuvanje zdravlja, a često su ga uključivali u rituale i ceremonije vezane za ljubav i plodnost. Dakle, bio je i znak prosperiteta.
Naravno, najefikasniji je kada se koristi u okviru zdrave ishrane i životnog stila, a ne kao instant rešenje.
Lečenje
Jedan od najpoznatijih i najcenjenijih efekata susama je njegova sposobnost da poboljša funkciju probavnog sistema. Osim što je bogat vlaknima, koji su neophodni za zdravu probavu, susamovo ulje ima blagotvorno dejstvo na creva, jer podstiče redovno pražnjenje. Ovo je naročito korisno za osobe koje pate od problema sa zatvorom, jer susam može doprineti normalizaciji stolice. Takođe, mnogi ljudi koriste susamovo ulje kao prirodni lek za prevenciju i lečenje probavnih smetnji, kao što je konstipacija.
Za još jednu veoma specifičnu i korisnu primenu, susam se koristi u narodnoj medicini za borbu protiv crevnih parazita. Smatra se da sastojci u susamu imaju sposobnost da deluju kao prirodni čistači creva, pomažući u eliminaciji nepoželjnih organizama. Ova praksa se koristi još od davnina, kada su ljudi shvatili da susam može imati i ovu lekovitu moć. Pored toga, ulje susama ima moć da omekša creva, čineći njihov rad lakšim i zdravijim.
Tretman hemoroida i povreda
Susam je, takođe, od velike pomoći u lečenju hemoroida, što je stanje koje mnogi ljudi izbegavaju da pominju, ali koje može uzrokovati jake bolove i nelagodnosti. Najčešće se koristi pasta i nanosi se direktno na pogođena područja. Veruje se da smanjuje upalu, smiruje iritaciju i doprinosi bržem zarastanju. Osim što se koristi za ublažavanje simptoma hemoroida, ova mešavina takođe ima antiseptička svojstva koja mogu sprečiti infekciju.
Crni susam
Sigurno ste čuli za beli i crni susam, iako je beli mnogo češće u upotrebi. Nemojte da mislite da je jedan zdraviji od drugog, jer su obe vrste veoma hranljive. Da biste razumeli razliku, recimo da je beli zapravo crni, samo što mu je skinuta tamna opna. Dakle, crni i beli susam su suštinski isti, ali sa nekoliko razlika. Najveća razlika je u intenzivnijem ukusu crnog susama, koji dolazi upravo od njegove tamne opne. Takođe, crni ima nešto veću količinu kalcijuma u odnosu na beli.
Da li susam goji? – Koliko ima kalorija?
Susam je prilično kaloričan, sa oko 573 kalorije na 100 grama. Ovo ga čini energijski gustim sastojkom, pa je važno konzumirati ga u umerenim količinama, kako bi se izbeglo nepotrebno povećanje kalorijskog unosa. Ako se koristi u malim porcijama, može biti zdrav dodatak ishrani, ali u većim količinama može doprineti unosu previše kalorija, što može dovesti do povećanja telesne mase. Zaro je važno koristiti ga u kombinaciji sa drugim sastojcima. Neka bude deo vaše balansirane ishrane.
Upotreba u kuhinji
Izuzetno je svestran u kuhinji i može se koristiti na mnogo načina. Možete ga dodati u salate, posuti po povrću, dodati u hleb ili pečene proizvode, ali i koristiti kao dodatak u kolačima i slatkišima. Odlično se slaže sa mnogim jelima, od tradicionalnih jela do modernih veganskih recepta. Često se koristi kao posip na azijskim jelima (Kineska hrana kod kuće – ništa lakše), ali je sjajan i u smutijima, muslijima i granolama. Takođe, može se pržiti ili tostirati, što još više pojačava njegovu aromu.
Tahini
Jedan od najpoznatijih načina konzumiranja ovog ploda je u formi paste, poznate kao tahini. Tahini je popularan u mnogim kuhinjama, a naročito je nezaobilazan u mediteranskoj i bliskoistočnoj ishrani. Pravi od samlevenih semenki, koje se prže ili tostiraju pre mlevenja. Tahini je izuzetno bogat zdravim mastima, vlaknima, vitaminima i mineralima, pa je odličan dodatak u ishrani. Može se koristiti kao namaz, sastojak u različitim jelima, ili čak u desertima. Često je osnova za pripremu humusa, ali se može koristiti i za prelive, smutije ili kao umak.
Recept za tahini
Za pripremu domaće tahini paste potrebno je:
Sastojci:
- 200 g susama
- 2 kašike maslinovog ulja
- Prstohvat soli
Priprema:
Za pripremu domaće tahini paste, sve što vam je potrebno su samo nekoliko jednostavnih sastojaka. Počnite sa suvim prženjem semenki – stavite ih na suv tiganj na srednje jaku vatru. Polako pržite semenke, povremeno ih mešajući, dok ne poprime zlatno smeđu boju. Ovaj proces neće trajati duže od 5-7 minuta, ali pazite da ih ne prepržite. Kada su gotove, ostavite ih da se ohlade, tek toliko da možete da ih obradite dalje.
Kada se seme ohladi, stavite ga u blender.. Ovo je trenutak kada možete dodati malo maslinovog ulja i prstohvat soli. Onda sve dobro blendajte, dok ne dobijete glatku, kremastu pastu. Ukoliko vam se čini da je pasta previše gusta, slobodno dodajte još malo maslinovog ulja i nastavite sa blendanjem dok ne postignete željenu konzistenciju.
Kada završite sa pripremom, prebacite vašu tahini pastu u teglu, koja treba da bude hermetički zatvorena, i stavite je u frižider.
Kako se koristi tahini?
Na Bliskom istoku, tahini je nezaobilazan u pripremi humusa i falafela, tradicijskih jela koja su omiljena širom sveta. U svom osnovnom obliku, tahini se može začiniti raznim začinima, poput belog luka, čilija, kari praha ili limuna, čime se dobija bogatstvo ukusa i raznovrsnost upotrebe.
Osim u slanim jelima, tahini je vrlo popularan i u pripremi slatkiša. Na primer, u Izraelu se tahini koristi za pravljenje halve, tradicijskog slatkiša, koji se priprema uz dodatak meda, šećera, suvog grožđa ili orašastih plodova. U Turskoj je uobičajeno mešanje tahinija sa pekmezom, što stvara ukusan i hranljiv slatki namaz, dok u Iraku tahini se meša sa urmama, stvarajući savršen fil za peciva i druge konditorske proizvode.
Tahini se koristi i kao marinada za meso, dodatak supama i sosovima, ili kao preliv za testeninu, što ga čini vrlo svestranim u kulinarstvu. U Palestini, koja je zapravo domovina tahinija, postoji razlika između belog i crvenog tahinija. Beli tahini se pravi od svetlijeg semena susama, dok se crveni tahini dobija intenzivnijim pečenjem, što mu daje jači i dublji ukus. Crveni tahini je često korišćen za premazivanje pečenih jela, poput jagnjećeg ili telećeg mesa, dok je beli tahini obavezni sastojak mnogih salata, umaka i sendviča.
Zbog svojih hranljivih svojstava, tahini je vrlo cenjen i od strane nutricionista. Bogat je zdravim mastima, proteinima, vlaknima, vitaminima i mineralima, poput kalcijuma, gvožđa i magnezijuma, zbog čega se smatra izuzetno korisnim za zdravlje. Redovna konzumacija tahini paste doprinosi boljoj probavi, zdravlju srca i jačanju imuniteta.
Pročitajte još i: Priprema povrća unapred – Koje sme, a koje ne?
Svoj omiljeni radio i portal pratite i na Instagram i Facebook profilu.
