Svetski dan borbe protiv raka


Svetska zdravstvena organizacija (SZO) i Međunarodno udruženje protiv raka obeležavaju Svetski dan borbe protiv raka svakog 4. februara. Ove godine se obeležava završetak trogodišnje kampanje (2022–2024) koja ima za cilj smanjenje nejednakosti u pristupu preventivnim uslugama, dijagnostici, lečenju i nezi pacijenata obolelih od raka.

U prvoj godini kampanje, fokus je bio na smanjenju prepreka u pristupu preventivnim uslugama, dijagnostici, lečenju i nezi obolelih od raka.

Rak pluća, rak dojke i rak debelog creva su vodeće lokalizacije raka u incidenciji i mortalitetu. Ove tri vrste raka zajedno čine jednu trećinu novih slučajeva raka i smrti širom sveta.

Podaci ukazuju da će jedan od pet muškaraca i jedna od šest žena oboleti od raka tokom svog života, dok će jedan od osam muškaraca i jedna od jedanaest žena umreti od nekog oblika maligne bolesti.

Povećano opterećenje rakom posledica je nekoliko faktora, od kojih su najznačajniji ukupan porast stanovništva i produženo očekivano trajanje života, kao i promene učestalosti određenih faktora rizika za rak povezanih sa socijalnim i ekonomskim razvojem. Iako su preventivni programi u razvijenim zemljama doveli do značajnog smanjenja stope oboljevanja od nekih lokalizacija raka, kao što su rak pluća i rak grlića materice, većina nerazvijenih zemalja i dalje se suočava s problemom u ograničenom pristupu zdravstvenoj zaštiti i pravovremenoj dijagnostici i lečenju. Zbog kasne postavke dijagnoze i neophodnosti dugotrajnog lečenja i nege, u ovim zemljama registruje se povećanje apsolutnog broja slučajeva malignih bolesti koji imaju lošiju prognozu.

pnz 0 1280x1280

Između 30% i 50% karcinoma može se sprečiti primenom preventivnih mera i eliminacijom faktora rizika. Opterećenje rakom može se smanjiti ranom dijagnozom, pravovremenim lečenjem i adekvatnom negom obolelih od malignih tumora.

Prema smernicama SZO, zdravstvene službe treba da se usmere ka poboljšanju šansi za preživljavanje ljudi koji žive sa rakom, kroz programe rane dijagnostike i lečenja malignih bolesti, jer se mnogi slučajevi raka otkriju prekasno, kada je lečenje teško, a procenat preživljavanja mali.

Srbija se prema procenama Međunarodne agencije za istraživanje raka svrstava među 40 zemalja Evrope u grupu zemalja sa srednjim rizikom oboljevanja (nalazi se na 12. mestu) i visokim rizikom umiranja od malignih bolesti u Evropi (na drugom mestu odmah posle Mađarske). Procenjene stope oboljevanja od svih malignih tumora su niže kod muškaraca nego kod žena.

Prevencija malignih bolesti ima ogroman javnozdravstveni potencijal i predstavlja najefikasniji pristup u kontroli malignih bolesti, jer na približno dve trećine faktora rizika koji su odgovorni za nastanak raka moguće je uticati, menjati ih ili ih potpuno eliminisati. Čak 40% malignih bolesti može biti izbegnuto jednostavnim merama: prestankom pušenja, ograničenim konzumiranjem alkohola, izbegavanjem suvišnog izlaganja suncu, zadržavanjem prosečne težine konzumiranjem zdrave hrane, vežbanjem, kao i zaštitom od infekcija koje se mogu razviti u rak.

U Srbiji su doneti nacionalni programi za skrining raka grlića materice, raka dojke i kolorektalnog raka, koji će u narednom periodu značajno smanjiti obolevanje i umiranje od navedenih lokalizacija malignih tumora. Na skrining raka dojke pozivaju se žene starosti od 50 do 69 godina. Mamografski pregledi predviđeni su da se rade svim ženama navedenog uzrasta na dve godine. Skriningom na karcinom grlića materice obuhvaćene su žene uzrasta od 25 do 64 godine, koje se pozivaju na preventivni ginekološki pregled i Pap test jednom u tri godine. Ciljna grupa za testiranje na rak debelog creva obuhvata građane oba pola starosti od 50 do 74 godina, koji se jednom u dve godine pozivaju na testiranje na skriveno krvarenje u stolici.