Svetski dan osoba sa Daunovim sindromom ustanovljen je 2006. godine, a 21. mart simbolično je izabran za taj dan jer je u osnovi te bolesti prisutnost 3 umesto 2 hromozoma, na 21. hromozomskom paru. Ovaj genetski poremećaj dobio je ime po podoktoru Džonu Lengdonu Daunu, koji ga je kao posebno stanje otkrio 1866. godine.
Specifične fizičke odlike deteta sa Daunovim sindromom su koso postavljene oči, male ušne školjke, kratak vrat, ugnuta baza nosa, mala usta, široke šake i kratki prsti. Kod ove dece je uočljiva hipotonija mišića, kao i hiperfleksibilnost zglobova. Ipak, mora se napomenuti da pored opisanih i uočljivih fizičkih karakteristika, krajnja dijagnoza mora da se zasniva na analizi kariotipa ćelija.
Kao najčešći uzrok ovog sindroma navodi se starost majke. Prema novijim istraživanjima, 20-30% dece sa Daunovim sindromom rađaju žene starije od 35 godina, što ne znači da i roditelji mlađe životne dobi ne mogu biti pod rizikom, a najveći rizik je povezan sa trudnicama koje imaju preko 45 godina.
Način na koji je dete prihvaćeno u porodičnom krugu, pozitivno utiče na razvoj komunikacije, usvajanje dnevnih životnih veština i uspešnije uklapanje u socijalno okruženje. Podrška šire društvene zajednice neophodna je kako bi se ovakvom detetu omogućilo da društveni kontakt ostvari i van porodice.
Svaka ličnost deteta je drugačija, pa je veoma važno ne stvarati stereotipe o osobama koje imaju Daunov sindrom, jer ljudi koji imaju ovaj sindrom takođe i teže ka toploj, ljubaznoj, veseloj ličnosti, uprkos stalnim izmenama na njihovim licima.
Povodom sutrašnjeg Međunarodnog dana osoba sa Daunovim sindromom, u organizaciji OSŠ “9.maj” biće održana šetnja kroz centar grada u “šarenim čarapama” u znak podrške, sa početkom u 12:00.