Svetski dan reciklaže, koji se obeležava 18. marta, postao je prilika da se podsetimo na važnost reciklaže za našu planetu. Uveden 2015. godine na Svetskoj konvenciji recikliranja, cilj ovog dana je skretanje pažnje na to koliko reciklaža može doprineti smanjenju otpada i zaštiti prirodnih resursa. Nažalost, u našoj zemlji reciklira se samo oko 5% kućnog otpada, što je alarmantan podatak i podsticaj da svi zajedno učinimo više na ovom polju.
Svetski dan reciklaže
Šta je reciklaža?
Reciklaža, u najprostijem smislu, znači ponovnu upotrebu predmeta koji bi inače završili na deponijama. Taj proces uključuje tri osnovna koraka: razvrstavanje otpada, njegova obrada i ponovna upotreba u proizvodnji novih proizvoda. Da bismo smanjili količinu otpada koji se stvara i zaštitili dragocene resurse, moramo da pravilno odvojimo materijale koji mogu da se recikliraju. Reciklaža nam omogućava da stvorimo vrednost iz onoga što bi postalo otpad, kao i da smanjimo pritisak na prirodne resurse koje koristimo u svakodnevnom životu.
Za početak, važno je da u svom domaćinstvu pravilno razvrstavamo otpad. Na primer, staklo i metal mogu da se recikliraju više puta, dok plastika, posebno kada se ne sortira pravilno, može predstavljati problem. U nekim delovima zemlje, nedostatak postrojenja za reciklažu određenih materijala može ograničiti mogućnosti njihovog ponovnog korišćenja, ali to nas ne treba obeshrabriti.
Šta može da se reciklira?
Mnogo stvari u svakodnevnom životu može da se reciklira, i kada to znamo, lakše ćemo doneti odluku šta sa otpadom koji nastaje u našim domovima. Na primer, kartonske kutije, poput onih za lekove ili tetrapak ambalažu, lako možemo odložiti za reciklažu. Isto važi i za papirne kese, stare časopise, novine i kancelarijski papir. Takođe, mnogi plastični materijali, kao što su PET ambalaža ili plastične kante, mogu se reciklirati – iako ih treba pažljivo odvojiti od drugih vrsta plastike.
Neki materijali su posebno korisni, kao što je staklo. Flaše, tegle i druge staklene ambalaže mogu se reciklirati bezbroj puta bez gubitka kvaliteta. Limenke i metalni poklopci takođe idu u kategoriju koja se može reciklirati i ponovo koristiti, čime se štede prirodni resursi. Čak i drvene gajbe ili palete mogu da dobiju novi život.
Ipak, treba napomenuti da neke stvari, poput baterija, akumulatora ili specijalnih hemijskih proizvoda, zahtevaju poseban tretman i ne treba ih mešati sa običnim otpadom. Baterije, na primer, sadrže opasne materije koje mogu da ugroze životnu sredinu, pa je važno da se odlažu na posebno predviđena mesta.
Šta ne može da se reciklira?
Nismo svi svesni da se ne može svaka ambalaža reciklirati. Na primer, plastične kese, plastični tanjiri i slamčice, kao i stiropor, spadaju u materijale koji ne mogu da idu u reciklažu. Takođe, ambalaža koja je zamašćena, poput kartona od pice ili čipsa, često ne može da se obradi jer je kontaminirana hranom. To znači da moramo biti pažljivi i razmišljati o tome šta stavljamo u kantu za reciklažu.
Jedan od najvećih izazova u procesu reciklaže jeste pravilno odvajanje otpada. Korišćenje ambalaže koja je prethodno bila u kontaktu sa hranom ili hemijskim sredstvima može ozbiljno otežati reciklažu, jer takvi materijali postaju zagađivači. Zato, osim što treba da budemo odgovorni u odlaganju, važno je i da se edukujemo o vrstama otpada koje ne mogu da se recikliraju.
Prednosti recikliranja
Zašto je reciklaža važna? Kroz reciklažu ne samo da smanjujemo količinu otpada na deponijama, već i smanjujemo potrebu za vađenjem novih prirodnih resursa. Na primer, plastične flaše koje se recikliraju mogu postati materijal za izradu novih proizvoda, poput ski jakni ili tepiha, čime štedimo energiju i smanjujemo emisiju ugljen-dioksida. Zanimljivo je da se reciklažom može pokriti čak 40% potreba u sirovinama na globalnom nivou, čime se smanjuje pritisak na resurse poput vode, nafte i minerala.
Kada recikliramo, zapravo smanjujemo štetne emisije u atmosferu. Samo u domaćinstvima, reciklažom se svake godine spreči otpuštanje 700 miliona tona ugljen-dioksida. Ovaj podatak ukazuje na to koliko reciklaža može da doprinese borbi protiv klimatskih promena i zaštiti životne sredine.
Primer dobre prakse u reciklaži
U našoj zemlji, ekološko-humanitarna organizacija „Čep za hendikep“ prikuplja plastične čepove i prodaje ih preduzećima koja se bave reciklažom. Novac koji se prikupi na ovaj način koristi se za nabavku pomagala za osobe sa invaliditetom. Ovaj projekat pokazuje kako reciklaža može imati pozitivan uticaj na više aspekata društva, ne samo na zaštitu životne sredine, već i na pomoć ljudima kojima su potrebna specijalizovana pomagala.
Kako se uključiti u reciklažu?
Kako bismo svi doprineli očuvanju planete, važno je da svako od nas prepozna značaj reciklaže i da postane odgovoran potrošač. Najbolji način da započnemo je da u domaćinstvu implementiramo pravilno razvrstavanje otpada. Uključimo celu porodicu u ovaj proces – odvajanje plastike, papira, stakla i metala postaje lakše ako svi učestvuju.
Takođe, posetite lokalne reciklažne tačke i saznajte šta tačno možete da reciklirate u svom mestu. Ako nemate odgovarajuće kontejnere, obratite se komunalnim službama i pitajte ih o mogućnostima. Kada kupujete proizvode, obratite pažnju na ambalažu i pokušajte da izbegavate one koji nisu reciklabilni.
Reciklaža nije samo trend, ona je potreba. Zajedno možemo napraviti značajnu promenu u očuvanju resursa za buduće generacije, a početak je u našim rukama.
Pročitajte još i: Kompostiranje – kako i zbog čega?
