Danas se obeležava Svetski dan srca, po dvadeset i prvi put, a pod sloganom “Poveži se srcem”. Prvi put je ovaj dan ustanovljen od strane Svetske federacije za srce 2000. godine, sa glavnim ciljem da se dodatno skrene pažnja na ozbiljnost kardiovaskularnih bolesti. Kao najbroniji uzroci smrti navode se srčane bolesti i moždani udar.
Upotreba cigara se često navodi kao jedan od glavnih uzroka za pojavu ovih bolesti. Bilo bi dobro baš danas ostaviti cigarete, ali i preći na što zdraviju ishranu, uključiti u svakodnevicu makar malo fizičke aktivnosti – jer promena stila života kada su samo ove tri stavke u pitanju dovodi do smanjenja mogućnosti dolaska do prevremene smrti čak i do 80%.
Većina oboljenja koja imaju veze sa bolestima srca mogu biti kontrolisana, mogu se lečiti ili modifikovati.
Evo i nekoliko zanimljivosti u vezi sa organom koji među zaljubljenima počinje sinhronizovano da kuca ukoliko se nekoliko minuta gledaju pravo u oči.
31% svih smrtnih slučajeva na svetu pripisuje se srčanim oboljenjima ili moždanom udaru. To je oko 17.3 miliona ljudi.
Veliko srce nije samo izreka koja se koristi za dobrodušne ljude. Ukoliko je zaista srce većih dimenzija to može biti signal koji ukazuje na neka srčana oboljenja. Nešto poput ovoga se dogodilo glavnom liku u knjizi “Čovek po imenu Uve”.
Najveće srce na svetu pripada kitu. Prema nekim istraživanjima ovaj organ kod najvećih morskih sisara je veličine manjeg automobila, a dostiže težinu od oko 430 kilograma.
Žensko srce radi brže od muškog. Kod jačeg pola ovaj organ kucne 70 puta tokom jednog minuta, dok dame dostižu za isti vremenski period i do 78 otkucaja. Prosečno, čovek u sebi oseti, svesno ili nesvesno, 100 hiljada otkucaja u danu, a oko 2.5 milijarde tokom čitavog života. Prilična aktivnost i zahtevan posao za mišić koji je, otprilike, veličine pesnice.
Slomljeno srce zaista postoji! Rastanak sa voljenom osobom ili smrt nekog bliskog zaista može da dovede do velikog rizika od srčanog udara. Često kada dođe do otpuštanja hormona stresa u krv može doći i do simptoma vrlo sličnih srčanom udaru – ovo ipak može da se zaustavi nakon samo nekoliko dana pošto je promenjen način života.
Grci su bili mišljenja da je srce sedište duha, kod Kineza je ovaj organ bio direktno povezan sa centrom za sreću, a Egipćani su mislili da su emocije i intelekt iznikli iz srca. Aristotel je smatrao da je srce izvor inteligencije, a glavna svrha mozga – da hladi našu krv. Niko ni do dan danas ne može sa sigurnošću da tvrdi odakle je potekla asocijcaija na realciji srce – ljubav.
Mediteranska ishrana + redovna fizička aktivnost – prema nekim istraživanjima jedna od najboljih kombinacija za održavanje srca zdravim. Pored toga – samo 15 minuta pravog, iskrenog smeha, može da ima efekat na srce kao i oko pola sata vežbanja.
“Samo se srcem dobro vidi. Ono što je suštinski važno, nevidljivo je oku.“
