Stalni umor, nadutost nakon obroka, glavobolje bez jasnog uzroka – sve su to signali koje nam naše telo šalje kada mu nešto ne prija. Iako često pomislimo na alergiju, u mnogim slučajevima grešimo, a reč je zapravo o intoleranciji na hranu, stanju koje može tiho narušavati kvalitet života. Test intolerancije na hranu poslednjih godina sve je popularniji, ali istovremeno i često neshvaćen ili pogrešno interpretiran.
Da bismo razjasnili šta test intolerancije zaista pokazuje, kome je namenjen, koliko je pouzdan i kako se tumače njegovi rezultati, stručno objašnjenje donosi Jovana Pejaković Kulić, diplomirani nutricionista-dijetetičar iz Nu3 Centra u Novom Sadu.
Test intolerancije na hranu
Šta je test intolerancije na hranu?
„Intolerancija tj. preosetljivost na hranu je imunološka reakcija organizma na namirnice ili njihove određene komponente (npr. intolerancija na mleko je najčešće ustvari intolerancija na laktozu kao komponentu mleka). Imuni odgovor se javlja najčešće usled propustljivosti tankog creva koja omogućava prolaz sastojaka iz hrane kroz zid creva u krvotok i trbušnu duplju. Da se razumemo, ovo su mikrokomponente i propustljivost kao i količina propuštene hrane nikako nisu u većim količinama koje se mogu videti npr. golim okom.
Nadalje, ova propustljivost stvara određene simptome koji su najčešće gastrointestinalne prirode (dijareja, nadimanje, mučnina), a mogu biti i kožni problemi, problemi sa metabolizmom, glavobolje, umor itd.“
U čemu je razlika između intolerancija na hranu i alergije na hranu?
„Glavna razlika je u tome što alergija na hranu rezultira oslobađanje histamina u telu i dovodi do simptoma alergijske reakcije koji mogu biti blagi do veoma teški, dok kod intolerancije nema oslobađanja histamina i reakcija nikada nije životno ugrožavajuća kao što može biti kod alergije.“
Kako prepoznati intoleranciju na hranu?
„Intoleranciju na hranu prepoznajemo po gastrointestinalnim simptomima, a ukoliko su isključena ostala gastrointestinalna oboljenja (mada se nekada oboljenja i intolerancija javljaju i zajedno). Dakle, nadimanja, dijareja, opstipacija, umor posle jela, nelagodan osećaj u stomaku, podrigivanje, gorušica, osećaj kao da nam je “kamen” u stomaku. Takođe, može biti i glavobolja, kožni problem, brain fog, nemogućnost mršavljenja, gojenja itd. Bitno je u obzir uzeti kompletnu kliničku sliku pacijenta.“
Koje vrste testova postoje za intoleranciju na hranu?
„Postoje razni testovi, počevši od onih koji se rade putem krvi u laboratorijama, zatim biorezonantni testovi neinvazivne prirode (koje imamo u Nu3 Centru), pa sve do testova na bazi kvantne medicine za koje i dalje nema medicinskih dokaza da su pouzdani. Vrlo je bitno dobro se raspitati i razmisliti o tome koji test ćemo izabrati ukoliko sumnjamo na intoleranciju.“
Koji su najčešći pokretači intolerancije na hranu?
„Pokretači su mnogi. Od hiperaciditeta crevne flore, nedovoljnog lučenja želudačne kiseline, upala u crevima, lošeg imuniteta, stresa, nezdravog života (loša ishrana tokom dugog vremena, česta konzumacija alkohola, pušenje cigareta…), pa sve do naslednih faktora…“
Kako se leči intolerancija na hranu?
„Potrebno je određenu hranu isključiti na minimum šest meseci, promeniti navike u ishrani, lečiti osnovnu bolest ako postoji, a zatim se retestirati. Ako se pokaže da više nismo intolerantni na određenu hranu, uvodimo je postepeno nazad u ishranu.“
Da li se intolerancija na hranu može promeniti tokom vremena?
„Da, moguće je, a takodje je moguće steći nove intolerancije koje ranije nisu
postojale.“
Pročitajte još i: Gluten, intolerancija na gluten i celijakija, ili Sveže ceđeni sokovi ili celo voće, šta je korisnije?
Svoj omiljeni radio i portal pratite i na Instagram i Facebook profilu. k
