Jaja su dugo u starim kulturama predstavljala proleće i plodnost, delom zbog svog sfernog oblika, jer krugovi nemaju početak i kraj, čime predstavljaju ciklus života. U mnogim mitovima, pogotovo bliskoistočnih i dalekoistočnih zemalja ceo svemir nastaje iz jajeta. Jaje ima tvrdu površinu koja, po svemu sudeći, izgleda beživotno ili neživo, kao kamen, i zatim se dešava čudo nad čudima, ljuska pukne i iz nje nastaje život, što je bilo poprilično neobjašnjivo u pradavna vremena.
Što se farbanja jaja tiče, navodno je to običaj mnogo stariji od hrišćanstva, čak i judaizma, i datira iz jedne od najstarijih vera – zoroastrizma. Smatra se da je ovaj običaj nastao u Persiji, gde se ovo upražnjavalo još pre nekih 4500 godina, u vreme obeležavanja Novruza, odnosno Nove godine, koja je u njihovom kalendaru obeležavana na dan prolećne ravnodnevnice. Kakva slučajnost.
U porodicama persijskog porekla i dan danas se farbaju jaja za prolećnu proslavu, a još jedno od tradicionalnih jela koja se služe tokom praznika je kuku sabzi, omlet pun začinskog bilja koja predstavlja ponovno rođenje, i jaja koja predstavljaju plodnost.
Nije tajna da religije često pozajmljuju elemente jedne od drugih i tu dolazi do uskršnje veze. Niko sa sigurnošću ne zna kada su hrišćani usvojili tradiciju farbanja jaja, ali to se najverovatnije dogodilo negde u 13. veku, dok je ovaj običaj u naše krajeve stigao tek u 16. veku. Jedan od najranijih zapisa o ovome je iz 1290. godine, kada je engleski kralj Edvard I naredio da se 450 jaja ofarba (ustvari ukrasi zlatnim listićima) i pokloni rodbini. Ali, odakle zec? Stići ćemo i do njega.
Narod k’o narod, smislio je svoje priče o običaju farbanja. Postoji priča o stražarima koji su čuvali Hristov grob, i tu jeli pečenu kokošku. Jedan od stražara se plašio da bi Hrist mogao da oživi, zbog čega su mu se ostali smejali, pa su mu rekli da će se to dogoditi “kada pečena kokoška poleti i snese crveno jaje”. U tom trenutku, to se desi, a Hrist se uzdiže i polete ka nebu. Dosta poznatija je ona priča o Mariji Magdaleni koja je došla u Rim da propoveda Hristovo Jevanđeljenje pa je stigla i do cara Tiberija kome je na poklon donela korpu jaja. Car nije verovao u Hristovo vaskrsenje i reče da je ono moguće isto kao kada bi bela jaja u korpi u momentu promenila boju. Marija Magdalena je na to rekla: “Hristos Vaskrse”, a jaja u korpi pocrveneše.
Među hrišćanima, istočni pravoslavci su verovatno bili prvi koji su farbali jaja, tako što bi ih ispraznili i farbali ljuske u crvenu boju uz pomoć ljuske od luka, koji opet potiče iz oblasti kojom je vladala nekadašnja Persija. U Nemačkoj su ljudi počeli da farbaju jaja u zeleno dan pre Velikog petka i kače ih na drveće, iz prostog razloga što je za to korišćena sveža i sočna prolećna trava.
Ali odakle zec?!
Zec nije povezan sa Biblijom ili Crkvom, ali jeste sa paganskim verovanjima vezanim za plodnost i ponovno rađanje, pa su se u narodima dva bliska simbola spojila. Najraniji zapisi govore da su deca u Nemačkoj 16. veka, čekala da dođe “Oster Haws” odnosno Uskršnji zec koji bi ostavljao farbana jaja u gnezdima živine, koja počinje da češće nosi oplođena jaja kako dani postaju duži i topliji.
Uskršnji zeka se u vreme naseljavanja Američkog kontinenta preselio sa onima koji su poštovali njegov običaj, i uz pomoć popularne kulture, globalizacije i više grana industrije, postao jedan od prepoznatljivih simbola Uskrsa.
