Uticaj društvenih dešavanja na psihičko zdravlje i odnose unutar porodice
Uticaj društvenih dešavanja na psihičko zdravlje postao je sve očigledniji u današnjem svetu, gde nas konstantna izloženost negativnim informacijama može emotivno iscrpeti i dovesti do nesvesnih promena u našem emocionalnom stanju.
Teško je ostati imun na sve vesti koje nas u poslednje vreme okružuju. Međutim, koliko zaista utiče na nas ta konstantna izloženost negativnim informacijama? Kako nas sve to emotivno iscrpljuje i kako da prepoznamo kada nam je previše? Ova pitanja postavili smo psihoterapeutkinji Sari Popović, koja nam objašnjava zašto je važno slušati sebe, kada treba stati i kako da se nosimo sa emocijama koje nas preplavljuju.
Uticaj društvenih dešavanja na psihičko zdravlje
1. Kako loše vesti svakodnevno utiču na našu psihičku stabilnost?
Živimo u svetu konstantnih, dostupnih i često negativnih vesti. Usled brzog načina života, kao i učestale izloženosti društvenim mrežama, dešava se da ne stignemo da obradimo količinu i intezitet vesti. Naročito jer smo u poslednjih nekoliko meseci izloženi ne samo ključnim i uznemirujućim dešavanjima u našoj zemlji, već i u susednim državama.
Razumljivo je da sve te vesti ne mogu da nas zaobidju, i u redu je davati svoj doprinos time što možemo biti u toku sa vestima, ali od velike je važnosti pratiti svoj doživljaj svega toga i fokusirati se na svoje emocije, kao i kada se osećamo da nam je previše izloženosti tome i kada je u redu da poslušamo sebe i odlučimo da se od toga distanciramo, u meri kojoj nama prija.
2. Koje psihološke posledice ljudi najčešće osećaju kada su stalno izloženi negativnim informacijama?
Preplavljenost negativnim informacijama dovodi do osećanja straha, tuge, besa. Samim tim možemo osećati nemoć ako osećamo teškoće da se sa tim emocijama nosimo, ali i nemoć i prema dešavanjima koje ne možemo samo svojim zalaganjem da promenimo, već zavisimo od društva u kom se nalazimo.
Posledice toga mogu biti emocionalno povlačenje, melanholično raspoloženje, smenjivanje različitih raspoloženja na neuobičajan način ili impulsivne reakcije.
Vrlo je važno da o tome razgovaramo sa bliskim okruženjem i/ili ili potražiti psihoterapijsku podršku.
3. Može li stalno konzumiranje negativnih vesti da nas učini manje osetljivima na društvene probleme?
Svako od nas ima razvijen odredjen mehanizam funkcionisanja, koji je usvojio tokom odrastanja i koji, između ostalog, često nesvesno, koristi kao način zaštite od bola, poučen svojim ranijim iskustvima.
Ukoliko ne procesuiramo svoja neprijatna osećanja koje doživljavamo usled negativnih vesti, možemo se povlačiti i ‘’zahladneti’’, jer to može postati jedini način koji pronalazimo da sebe zaštitimo. Smatramo da kada se distanciramo, tada ćemo moći da izbegnemo preplavljuća osećanja. I hoćemo, određeni vremenski period. Međutim, naš organizam sve pamti i ume da nas iznenadi u nekoj sledećoj neprijatnoj situaciji i ponovo nam pokrene poznata, neprijatna osećanja I time nas podseti da sa istima moramo na adekvatan način da se suočimo. Možemo to da shvatimo kao ponovnu priliku za naše isceljenje.
4. Kada porodica nije u mogućnosti da se složi oko važnih tema, kako to utiče na njihov međusobni odnos i atmosferu u domu?
Doživljaj pripadnosti se svrstava u prvih nekoliko naših bazičnih potreba u životu. Svi mi negde, svesno i nesvesno za tim tragamo, u svim segmentima naših života.
Porodica se smatra najvažnijom zajednicom, kojom pripadamo rođenjem i koja nas je donekle oblikovala ovakvima kakvim smo danas zbog čega se ta potreba za pripadanjem porodici, često ne menja sa godinama, već se sagledava na drugačiji način.
U zavisnosti kako je porodica kreirana, u smislu ako je važna emocionalna privrženost, otvorena komunikacija, međusobno uvažavanje i poštovanje, različite perspektive mogu doprineti razvijanju njihovog odnosa, jer je sasvim prirodno i poželjno da time što nisu isti, nemaju ni sve iste stavove.
Međutim, ukoliko je porodična atmosfera od početka kreirana na međusobnom diskriminisanju, vređanju, neuvažavanju i na konfliktnim odnosima, neslaganje oko sadašnjih aktuelnih tema može produbiti njihove konfliktne relacije, što će dodatno opteretiti samo funkcionisanje porodice.
5. Šta bi mogla biti najbolja strategija za prevazilaženje konflikata u porodici izazvanih različitim stavovima o aktuelnim dešavanjima?
Istakla bih važnost preuzimanja lične odgovornosti u smeru preispitivanja svojih reakcija u odnosu sa drugim članovima porodice, jer se time može uticati na adekvatniju i funkcionalniju porodičnu dinamiku, kao i važnost poštovanja različitog mišljenja i da se time ne dovodi nužno do prekida porodičnih odnosa ili do nedostatka međusobne ljubavi, već da se na isto gleda kroz poštovanje različitosti, kao i na potencijalni način razvijanja odnosa i zbližavanja.
Pročitajte još i: Saveti školskog psihologa kako da objasnimo i olakšamo obustavu nastave.
