Uticaj pametnih uređaja na sve nas postao je ograman, a njihova uptreba je podrazumevana aktivnost kod odraslih, ali i kod dece. Neka deca od najranijeg doba bivaju izložena ekranima, što može negativno uticati na razvoj vida, govora, može ometati pažnju, dovesti do raznih drugih poteškoća u razvoju deteta uopšte.

Svakako, upotreba pametnih uređaja ima svoje dobre strane, ali u ovom tekstu ćemo se baviti prekomernom upotrebom istih i ukazati na probleme do kojih može dovesti previše vremena provedenog pred ekranima. O uticaju ovih uređaja na celokupan razvoj i razvoj govora kod dece, razgovarali smo sa Sonjom Aksić, diplomiranom defektološkinjom, master informaciono-komunikativnih tehnologija u predškolskom obrazovanju i sa Tamarom Piljak, master logopedom.

Uticaj pametnih uređaja – šta kaže defektolog?

Kako prekomerna upotreba pametnih uređaja utiče na celokupan razvoj deteta?

Veoma je važno postaviti jasne granice u korišćenju tehnologije kod dece. Stručnjaci preporučuju da roditelji i staratelji budu aktivni u vođenju dece kroz korišćenje uređaja, osiguravajući balans između vremena provedenog na ekranu i vremena za fizičke aktivnosti, društvene interakcije i kreativne igre.

Prekomerna upotreba pametnih uređaja može imati značajan uticaj na celokupan razvoj deteta, kako fizički, tako i psihološki. Nekoliko ključnih oblasti u kojima prekomerna upotreba može uticati jesu fizički razvoj (problem sa vidom, držanjem tela), kognitivni razvoj (smanjena pažnja i koncetracija,poremećaj u učenju), socijalni razvoj (smanjena socijalna interakcija, povećanje anskioznosti i depresije), razvoj emocionalne inteligencije (smanjena sposobnost izražavanja emocija), povećana zavisnost.

Da li postoji povezanost između vremena provedenog pred ekranima i poteškoća u socijalnoj interakciji kod dece?

Da, postoji značajna povezanost između vremena provedenog pred ekranima i poteškoća u socijalnoj interakciji kod dece. Prekomerno vreme provedeno uz pametne uređaje može značajno uticati na razvoj socijalnih veština kod dece, a evo nekoliko ključnih načina na koje to može uticati:

1. Smanjena fizička interakcija: Deca koja prekomerno koriste tehnologiju mogu provoditi manje vremena u interakciji sa vršnjacima uživo, što može negativno uticati na razvoj njihovih socijalnih veština. Lični kontakti i igranje sa vršnjacima pružaju priliku za učenje veština kao što su rešavanje konflikata, deljenje, empatija i komunikacija. Ako deca više vremena provode na internetu ili uz ekrane, gube te važne socijalne prilike.
2. Razumevanje neverbalne komunikacije: Veći deo socijalne interakcije u stvarnom svetu temelji se na neverbalnoj komunikaciji – kao što su facijalne ekspresije, govor tela i ton glasa. Kada deca koriste tehnologiju, posebno u okviru virtuelnih interakcija (kao što su poruke ili video pozivi), možda neće u potpunosti razumeti ili primetiti ove suptilne signale, što može otežati izgradnju dubljih međuljudskih odnosa.
3. Razvoj emocionalne inteligencije: Previše vremena provedenog pred ekranom može smanjiti sposobnost deteta da prepozna, razume i reaguje na emocije drugih u stvarnim situacijama. Kroz interakcije sa vršnjacima, deca uče kako da prepoznaju emocije u drugim ljudima i razvijaju emocionalnu inteligenciju. U virtualnim okruženjima, međutim, ove interakcije su često manje dinamične i ne pružaju deci mogućnost da nauče kako da prepoznaju suptilne emocionalne signale.
4. Problemi sa socijalnom anksioznošću: Iako društvene mreže i online igre mogu pružiti neki oblik socijalne interakcije, one takođe mogu izazvati probleme kao što su socijalna anksioznost. Deca koja se oslanjaju na online interakcije mogu razviti strah ili nesigurnost kada se suoče sa ličnim interakcijama, jer možda neće imati dovoljno iskustva u socijalizaciji u stvarnom svetu.
5. Smanjena socijalna aktivnost: Prekomerno korišćenje ekrana može smanjiti interesovanje za aktivnosti koje zahtevaju međuljudsku interakciju, kao što su sport, igre na otvorenom, ili zajedničke aktivnosti sa porodicom i prijateljima. Kada deca provode više vremena ispred ekrana, verovatnije je da će postati manje motivisana da učestvuju u društvenim aktivnostima u stvarnom svetu.

Kako ekrani utiču na pažnju i koncentraciju kod dece u ranom uzrastu?

Ekrani mogu imati značajan uticaj na pažnju i koncentraciju kod dece, posebno u ranom uzrastu. Iako tehnologija može pružiti edukativne resurse, prekomerna upotreba pametnih uređaja može stvoriti izazove u razvoju pažnje i sposobnosti koncentracije kod mališana. Utiču na smanjenu sposobnost fokusiranja, prekomerno stimulisanje mozga, problemi sa dugoročnim fokusom, povećan rizik od ADHD simptoma, uticaj na spavanje i pažnju, zavisnost o instant zadovoljenju.

Da li preterana stimulacija vizuelnim sadržajima može usporiti razvoj mišljenja i kreativnosti?

Da, svakako. Prekomerna izloženost brzim, šarenim i dinamičnim vizuelnim podsticajima sa ekrana može imati dugoročne efekte na razvoj kognitivnih sposobnosti i kreativnog razmišljanja. Nabrojaću nekoliko primera na koje to može uticati:

1. Smanjenje sposobnosti za dublje razmišljanje: Vizuelni sadržaji koji su brzi, sa mnogo promena i stimulacija, mogu učiniti da deca razvijaju naviku da se brzo „prebacuju“ sa jedne aktivnosti na drugu, što smanjuje sposobnost za dublje razmišljanje ili analiziranje. Ovo se može odraziti na njihov sposobnost da se fokusiraju na složene zadatke koji zahtevaju duže razmišljanje ili planiranje.
2. Poremećaj u razvijanju koncentracije: Kontinuirana izloženost dinamičnim vizuelnim stimulansima sa ekrana može dovesti do smanjenja sposobnosti koncentracije na aktivnosti koje nisu tako stimulativne, kao što su čitanje, rešavanje problema ili kreativna igra. Deca se mogu naviknuti na instant zadovoljenje koje ekrani pružaju, što može učiniti da im dosadi obavljanje aktivnosti koje zahtevaju duže angažovanje i kreativno razmišljanje.
3. Smanjena sposobnost da se „uspori“ i razmišlja kreativno: Vizuelni sadržaji sa brzim prelazima, zvučnim efektima i živopisnim slikama mogu otežati deci da razvijaju sposobnost usmeravanja pažnje na dublje ideje i apstraktno razmišljanje. Kreativnost često nastaje kroz opuštene, „sporije“ aktivnosti u kojima dete ima vremena da razmišlja, analizira i povezuje različite informacije. Kroz preteranu stimulaciju sa ekrana, deca mogu postati manje sposobna da samostalno kreiraju ideje ili rešavaju probleme na neobičan i inovativan način.
4. Oslanjanje na pasivnu stimulaciju umesto aktivnog stvaranja: Kroz pasivne aktivnosti poput gledanja televizije ili video sadržaja, deca previše koriste svoje čulo vida bez mnogo angažovanja drugih kognitivnih funkcija (kao što su planiranje, organizacija i stvaranje novih ideja). Kreativne aktivnosti, kao što su crtanje, pisanje, muzika ili izrada nečega, zahtevaju aktivnu upotrebu mašte i stvaralačkog razmišljanja, što može biti smanjeno ako je dete previše izloženo pasivnoj vizuelnoj stimulaciji.
5. Smanjena sposobnost za introspekciju i unutrašnje razmišljanje: Previše stimulacije može ograničiti vreme koje deca provode u „tišini“ ili tihoj refleksiji, što je neophodno za razvoj unutrašnjeg razmišljanja i samostalnog kreativnog procesa. Deca koja su stalno bombardovana vizuelnim informacijama mogu se truditi da se opuste i osmisle nove ideje, jer su naviknuta na stalni tok stimulacija.
6. Smanjenje socijalne i emocionalne inteligencije: Kreativnost i kritičko mišljenje često se razvijaju kroz međuljudske interakcije i iskustva. Deca koja previše vremena provode na ekranima mogu imati manje prilika za ove vrste iskustava. Bez odgovarajuće ravnoteže, mogu postati manje sposobna da razvijaju socijalne i emocionalne veštine koje su potrebne za kreativno razmišljanje u stvarnom svetu.

Koliki je uticaj pametnih uređaja na emotivne probleme poput anksioznosti ili razdražljivosti kod dece?

Dugotrajna i neograničena izloženost pametnim uređajima i internetu može imati značajan uticaj na emocionalno stanje deteta. To se može manifestovati kao:

1. Povećana anksioznost:

• Poremećaji spavanja: Korišćenje ekrana pre spavanja, posebno zbog plave svetlosti koju uređaji emituju, može poremetiti proizvodnju melatonina i ometati san. Nedostatak sna može povećati nivo stresa i anksioznosti kod deteta, jer san igra ključnu ulogu u emocionalnoj stabilnosti i oporavku.
• Povećan stres zbog društvenih mreža: Deca koja koriste društvene mreže mogu biti podložna cyberbullying-u, kritikama i negativnim komentarima, što može izazvati osećanje anksioznosti. Takođe, stalno upoređivanje sa drugima i pokušaj da se postigne savršenstvo može izazvati nisku samopouzdanje i stres.
• Preopterećenje informacijama: Prekomerna količina informacija koje deca dobijaju kroz ekrane (vesti, društveni mediji, video sadržaj) može stvoriti osećaj preopterećenosti, što dovodi do anksioznosti zbog nesposobnosti da se sve informacije obrade ili pravilno reše.

2. Razdražljivost i impulsivnost:

• Instant zadovoljenje: Tehnologija, posebno video igre i društvene mreže, često nudi instant zadovoljenje i brz odgovor (kao što su lajkovi, komentari, nagrade u igri), što može stvoriti naviku kod dece da traže brze nagrade i stimulišu se u trenutku. Kada se suoče sa situacijama koje ne nude odmah nagradu, mogu postati razdražljiva, nestrpljiva i teško se koncentrisati na duže zadatke.
• Gubitak strpljenja: Prekomerna upotreba ekrana može smanjiti sposobnost deteta da bude strpljivo. Deca koja provode mnogo vremena na uređajima mogu imati problema da se nose sa frustracijama, što se može manifestovati kroz povećanu razdražljivost u svakodnevnim situacijama.

3. Depresija i usamljenost:

• Izolacija: Deca koja provode puno vremena na ekranima, naročito u online igrama ili na društvenim mrežama, mogu se osećati izolovano od stvarnog sveta. Iako tehnologija može pružiti socijalne interakcije, one nisu istog kvaliteta kao lične veze, što može povećati osećaj usamljenosti i emocionalne distanciranosti.
• Nerealna očekivanja i upoređivanje sa drugima: Upotreba društvenih mreža može podstaći decu da se upoređuju sa nerealnim idealima ili sa svojim vršnjacima koji prikazuju samo pozitivne aspekte svog života, što može izazvati osećanje nesigurnosti i depresije.

4. Poremećaji pažnje:

• Prekomerno vreme na ekranima može smanjiti sposobnost deteta da se fokusira na obaveze ili zadatke koji ne uključuju trenutnu stimulaciju. Ovaj nedostatak pažnje može izazvati frustracije i iritacije, što dalje doprinosi emocionalnoj nestabilnosti.

5. Povećana agresivnost:

• Igre sa nasilnim sadržajem: Istraživanja pokazuju da deca koja često igraju video igre sa nasilnim sadržajem mogu postati emocionalno desenzibilizovana na nasilje i, u nekim slučajevima, postati razdražljivija ili agresivnija. U ekstremnim slučajevima, ovo može uticati na njihovo ponašanje prema vršnjacima ili odraslima.

Da li se uticaj pametnih uređaja može povezati sa kašnjenjem u razvoju fine i grube motorike?

Iako tehnologija može pružiti određene obrazovne resurse, prekomerna izloženost ekranima, naročito u ranom uzrastu, može uticati na razvoj motoričkih veština I to uglavnom utiče na grubu motoriku (veštine velikih mišića), finu motoriku (veštine malih mišića), poremećaj u stvaranju motoričkih veština. Gruba motorika uključuje veštine kao što su hodanje, trčanje, skakanje, penjanje i ravnoteža, koje su osnovne za fizički razvoj deteta. Prekomerno vreme provedeno uz ekrane može negativno uticati na razvoj ovih veština kao što su to smanjena fizička aktivnost I veća sklonost ka sedentarnom ponašanju.

Fina motorika odnosi se na sposobnost upravljanja malim mišićima, kao što su veštine pisanja, crtanja, manipulacije predmetima (npr. kockicama, olovkama, zagonetkama) i obavljanje drugih preciznih radnji.

Nepotpuno angažovanje mozga: Motorički razvoj zahteva da deca angažuju svoj mozak i telo kroz aktivnost. Korišćenje ekrana, naročito pasivno (kao što je gledanje televizije ili filmova), ne angažuje decu u istoj meri kao fizička aktivnost, što može odložiti razvoj motoričkih veština. Previše vremena provedenog uz ekran može ograničiti deci mogućnost da praktikuju veštine koje su potrebne za njihov razvoj.

Nedostatak socijalne interakcije i igre: Igranje sa vršnjacima i roditeljima podstiče razvoj motorike, jer deca kroz igru uče kako da koriste svoje telo i koordiniraju pokrete. Deca koja previše koriste tehnologiju mogu provoditi manje vremena u društvenim igrama i fizičkim aktivnostima koje uključuju koordinaciju i angažovanje različitih delova tela.

Kako smanjena fizička aktivnost i prekomerno gledanje u ekran mogu uticati na razvoj koordinacije i percepcije?

Smanjena fizička aktivnost i prekomerno gledanje u ekran mogu imati značajan negativan uticaj na razvoj koordinacije i percepcije kod dece. Koordinacija i percepcija su ključni aspekti u razvoju deteta jer omogućavaju integraciju telesnih pokreta i razumevanja sveta oko sebe. Kada deca provode previše vremena ispred ekrana i imaju malo fizičke aktivnosti, mogu se suočiti sa problemima u ovim područjima. Evo kako se to dešava:

1. Poremećaj u razvoju koordinacije:

Koordinacija, koja uključuje sposobnost da se precizno usklade pokreti ruku, nogu i očiju, ključno je za svakodnevne aktivnosti, kao što su hodanje, trčanje, igra, pisanje i sportske aktivnosti. Smanjena fizička aktivnost i prekomerno vreme provedeno uz ekrane mogu negativno uticati na razvoj koordinacije na nekoliko načina:

• Manjak fizičkih igara: Kroz fizičke igre kao što su trčanje, penjanje, lopte, vožnja bicikla i druge aktivnosti koje uključuju kretanje, deca razvijaju osnovne motorne veštine i koordinaciju. Ako deca provode previše vremena ispred ekrana, imaju manje prilike da vežbaju ove aktivnosti, što može usporiti njihov razvoj koordinacije.
• Smanjena upotreba celog tela: Korišćenje ekrana, bilo da je reč o video igrama, tabletima ili mobilnim telefonima, obično zahteva samo korišćenje ruku i prstiju. Ovo ograničava decu da angažuju celo telo, uključujući noge i trup, što je ključno za razvoj ravnoteže i koordinacije. Deca koja ne učestvuju u fizičkim aktivnostima mogu imati problem sa osnovnim motoričkim veštinama kao što su ravnoteža, hodanje i trčanje.
• Smanjena senzorna stimulacija: Aktivnosti na otvorenom, igre sa vršnjacima, sportovi i fizičke igre uključuju brojne senzorne stimulacije koje pomažu u razvoju koordinacije – dete mora da reaguje na zvuke, pokrete i promene u okolini. Previše vremena provedenog uz ekrane može smanjiti ovu vrstu senzorne stimulacije, što otežava razumevanje i integraciju informacija koje deca primaju iz sveta oko sebe.

2. Uticaj na percepciju i perceptivne veštine:

Percepcija, koja se odnosi na sposobnost da se interpretiraju i razumeju informacije iz spoljnog sveta kroz čula (vid, sluh, dodir, miris, ukus), može biti narušena zbog smanjene fizičke aktivnosti i prekomernog gledanja u ekrane. Ovo su neki od načina na koje to utiče:

• Smanjena prostorna percepcija: Prostorna percepcija je sposobnost da se prepoznaju odnosi između objekata u prostoru, kao što je procena udaljenosti, veličine i pravca. Deca koja provode puno vremena na ekranima mogu imati smanjen uvid u ove odnose jer često ne vežbaju ove veštine u stvarnom životu. Na primer, igre na ekranima ne omogućavaju deci da razvijaju osećaj za prostor na način na koji to rade kroz fizičke aktivnosti (npr. penjanje, skakanje, igranje sa lopticama).
• Ometanje u razvoju vizuelne percepcije: Vizuelna percepcija, koja uključuje sposobnost prepoznavanja i interpretacije vizuelnih informacija (kao što su boje, oblici, pokreti i dubina), može biti smanjena kod dece koja previše gledaju u ekrane. Aktivnosti koje se baziraju na ekranima često ne zahtevaju mnogo vizuelnih informacija iz stvarnog sveta, pa deca mogu imati poteškoće u prepoznavanju suptilnih razlika između objekata ili u razvijanju sposobnosti da prepoznaju detalje u njihovom okruženju.
• Kognitivna percepcija: Korišćenje ekrana takođe može smanjiti sposobnost deteta da obrađuje informacije sa više čula u isto vreme. Na primer, kada deca igraju video igre, njihove percepcije su obično usmerene samo na ono što se dešava na ekranu, a ne na širu, stvarnu okolinu u kojoj je prisutna i vizualna, i auditivna, i taktilna stimulacija.

3. Smanjena sposobnost za motoričko planiranje:

Motoričko planiranje podrazumeva sposobnost da se isplaniraju i izvedu koordinirani pokreti. Fizičke aktivnosti pomažu deci da razvijaju ovu sposobnost jer im omogućavaju da se kreću kroz prostor, prate određene zadatke i odgovore na izazove u stvarnom vremenu. Kada deca provode previše vremena na ekranima, posebno u pasivnim aktivnostima, smanjuje se broj situacija u kojima mogu vežbati ove veštine. Ovo može izazvati probleme sa koordinacijom i obavljanjem složenijih fizičkih zadataka.

4. Preterana stimulacija ekrana i perceptivna zasićenost:

Ekrani često nude intenzivne, brze vizuelne i zvučne stimulacije, što može preopteretiti perceptivni sistem deteta. Deca koja su izložena ovim visokim nivoima stimulacije mogu postati preosetljiva na uobičajene stimuluse iz stvarnog sveta, što može otežati njihovu sposobnost da se koncentrišu na manje intenzivne, ali bitne zadatke i informacije iz svakodnevnog života. Ovo može uticati na sposobnost njihove pažnje i integracije novih informacija.

Kakav je uticaj pametnih uređaja na sposobnost dece da razvijaju empatiju i prepoznaju emocije kod drugih?

Korišćenje pametnih uređaja, naročito kada je prekomerno i zameni vreme koje bi deca inače provela u interakciji sa vršnjacima ili odraslima, može negativno uticati na razvoj njihove sposobnosti da razvijaju empatiju i prepoznaju emocije kod drugih.

Empatija, koja podrazumeva sposobnost da se razumeju i saosećaju sa osećanjima drugih ljudi, je ključna socijalna veština koja se razvija kroz lične interakcije i iskustva. Prekomerno korišćenje pametnih uređaja može ometati ovaj proces u vidu smanjene socijalne interakcije, izolacije od stvarnih emocija, prekomerno korišćenje društvenih mreža, smanjena sposobnost za prepoznavanje emocionalnih nijansi…

Da li su deca koja više koriste ekrane manje zainteresovana za igru i komunikaciju s vršnjacima?

Definitivno. Prekomerno vreme provedeno uz ekrane može uticati na njihove socijalne veštine i način na koji se povezuju sa drugima, što se manifestuje na nekoliko ključnih načina:

1. Zamena socijalnih interakcija:

Deca koja provode puno vremena koristeći ekrane (npr. gledajući televiziju, igrajući video igre, ili koristeći društvene mreže) mogu sve manje biti zainteresovana za direktnu igru i interakciju sa vršnjacima. Virtualne aktivnosti nude trenutne nagrade i mogu biti vrlo stimulativne, što može smanjiti motivaciju za učešće u aktivnostima koje zahtevaju više truda i angažmana, kao što su fizičke igre sa prijateljima ili zajedničke kreativne aktivnosti.

• Izolacija: Prekomerna upotreba ekrana može dovesti do toga da deca provode više vremena sama, što smanjuje njihov angažman u grupnim igrama ili interakcijama sa vršnjacima. Ovo može stvoriti socijalnu izolaciju i smanjenje mogućnosti za razvoj socijalnih veština.

2. Smanjena sposobnost za komunikaciju i rešavanje konflikata:

Socijalne igre i interakcije sa vršnjacima uče decu kako da komuniciraju, slušaju druge, izražavaju svoja osećanja i rešavaju konflikte. Kada deca previše koriste ekrane, naročito za pasivne aktivnosti poput gledanja televizije ili igranja video igara, propuštaju prilike da razvijaju ove veštine kroz stvarne socijalne situacije. Takođe, interakcije na mreži (ako se koriste) često su manje lične i ne pružaju istu dubinu i složenost komunikacije kao razgovori licem u lice.

3. Smanjena motivacija za fizičku igru:

Deca koja su previše angažovana u aktivnostima na ekranima mogu biti manje motivisana da učestvuju u fizičkoj igri sa vršnjacima. Igra na ekranu, poput video igara, često je pasivna i ne zahteva mnogo fizičkog angažmana, dok igre sa vršnjacima, kao što su trčanje, penjanje, sportovi i druge fizičke aktivnosti, razvijaju koordinaciju, motoričke veštine i socijalnu interakciju.

• Zavisnost od ekrana: Prekomerno vreme provedeno uz ekrane može izazvati zavisnost, zbog koje deca postaju sve više vezana za uređaje i manje zainteresovana za fizičke aktivnosti i igru sa prijateljima.

4. Težnja za samostalnim aktivnostima:

Deca koja provode puno vremena koristeći ekrane često se navikavaju na samostalno izvođenje aktivnosti. Dok je u nekim slučajevima korisno da deca razvijaju sposobnost da uživaju u vremenu provedenom sama, previše toga može uticati na njihovu želju za zajedničkim igrama sa vršnjacima. Video igre i online sadržaji često omogućavaju deci da se „izoliraju“ u digitalnim svetovima, što smanjuje njihov interes za fizičke igre koje zahtevaju međusobnu saradnju i komunikaciju.

5. Uticaj na emocionalni razvoj:

Igra sa vršnjacima pruža deci priliku da razvijaju emocionalne veštine, kao što su deljenje, rešavanje konflikata i usmeravanje na zajednički cilj. Ove socijalne veštine igraju ključnu ulogu u emocionalnom razvoju deteta, a previše vremena provedenog uz ekrane može smanjiti broj prilika za razvijanje tih veština. Deca koja provode više vremena u virtuelnim svetovima mogu imati poteškoća u prepoznavanju socijalnih signala ili u interakcijama sa stvarnim ljudima, jer nisu vežbala te veštine u svakodnevnim životnim situacijama.

6. Problemi sa pažnjom i angažovanjem:

U modernim video igrama, TV emisijama i društvenim mrežama, sadržaj je često brz, stimulativan i nudi neposrednu nagradu (kao što su bodovi, nivoe ili „lajkove“). Ovo može dovesti do smanjenja sposobnosti deteta da se angažuje u aktivnostima koje zahtevaju strpljenje, dugoročnu pažnju ili zajednički rad. Igra sa vršnjacima zahteva sposobnost da se fokusira na grupni cilj, pregovara i deli resurse, što može postati izazov za decu koja su navikla na brzi tempo stimulacije koji ekrani pružaju.

7. Uticaj na kvalitet sna:

Prekomerno vreme provedeno uz ekrane, posebno pre spavanja, može narušiti kvalitet sna, što dodatno utiče na emocionalno i socijalno ponašanje deteta. Deca koja ne spavaju dovoljno mogu postati razdražljiva, umorna i manje zainteresovana za interakcije sa vršnjacima jer im nedostatak sna smanjuje energiju i motivaciju za društvene aktivnosti.

Kako ekrani utiču na razvoj neverbalne komunikacije kod dece?

Ekrani mogu značajno uticati na razvoj neverbalne komunikacije kod dece, jer deca koja previše koriste uređaje i provode mnogo vremena u digitalnom okruženju propuštaju važne socijalne interakcije koje se temelje na neverbalnim signalima, kao što su facijalna ekspresija, telesni jezik, kontakt očima, gestikulacija i ton glasa. Neverbalna komunikacija čini veliki deo ljudske interakcije, i kroz te signale deca uče kako da prepoznaju i reaguju na emocije drugih ljudi.

Koji su prvi znakovi da je razvoj dece nepravilan zbog prekomerne upotrebe ekrana?

Prekomerna upotreba ekrana može uticati na razvoj deteta na različite načine, a prvi znakovi koji ukazuju da bi dete moglo imati problema u razvoju zbog previše vremena provedenog uz uređaje mogu se pojaviti u različitim oblastima – socijalnom, emocionalnom, fizičkom i kognitivnom razvoju. Ključni znakovi da bi dete moglo imati problem u razvoju zbog prekomerne upotrebe ekrana obuhvataju promene u socijalnim veštinama, emocionalnoj stabilnosti, pažnji, komunikaciji, fizičkoj aktivnosti i kreativnosti.

Kako roditelji mogu postaviti zdrave granice kada je reč o korišćenju tehnologije?

Postavljanje zdravih granica u vezi sa korišćenjem tehnologije je ključno za razvoj deteta i može imati dugoročne koristi za njegovo mentalno, emocionalno i fizičko zdravlje. U današnjem digitalnom svetu, roditelji mogu igrati ključnu ulogu u tome kako njihova deca koriste tehnologiju, a usmeravanje njihove upotrebe može pomoći u očuvanju ravnoteže između digitalnog sveta i stvarnog života. Nekoliko saveta kako roditelji mogu postaviti zdrave granice:

1. Postavljanje jasnih i doslednih pravila:

• Definisanje vremena za ekran: Roditelji bi trebalo da postave jasna pravila u vezi sa koliko vremena deca mogu provoditi uz ekrane svakog dana, zavisno od uzrasta. Na primer, Svetska zdravstvena organizacija (SZO) preporučuje da deca mlađa od 2 godine ne provode vreme pred ekranima, a deca uzrasta od 2 do 5 godina ne bi trebalo da koriste ekrane više od 1 sat dnevno.
• Doslednost u primeni pravila: Važno je da roditelji budu dosledni u primeni tih pravila i da deca jasno razumeju kada je vreme za korišćenje ekrana i kada je vreme za druge aktivnosti (igre, učenje, fizičke aktivnosti).

2. Uvođenje tehnološkog vremena kao nagrade ili privilegije:

• Tehnologija kao nagrada: Roditelji mogu koristiti tehnologiju kao nagradu za obavljanje školskih zadataka, domaćih poslova ili drugih odgovornosti. Na taj način, deca će povezivati korišćenje ekrana sa pozitivnim ponašanjem i odgovornostima.
• Nema ekrana za vreme obroka: Jedno od osnovnih pravila može biti da se ekrani ne koriste za vreme obroka. Ovo omogućava deci da se fokusiraju na razgovor i zajedničko vreme sa porodicom.

3. Kreiranje tehnologijom „slobodnog“ vremena:

• Postavljanje vremena bez ekrana: Uvođenje pravila u vezi sa vreme bez tehnologije, kao što je „tehnološki slobodan dan“ ili „tehnološki slobodno veče“, omogućava deci da se povežu sa porodicom i prijateljima, kao i da učestvuju u aktivnostima koje ne uključuju ekrane. Ovo takođe pomaže u razvoju socijalnih veština i fizičke aktivnosti.
• Uključivanje porodice u aktivnosti: Umesto da deca provode vreme na ekranima, roditelji mogu podsticati zajedničke aktivnosti kao što su zajedničko kuvanje, crtanje, sport ili odlazak u prirodu.

4. Određivanje tipa sadržaja:

• Kontrola sadržaja: Roditelji treba da se pobrinu da sadržaj koji deca konzumiraju bude prikladan za njihov uzrast. Postoji mnogo alata i aplikacija koji omogućavaju roditeljima da filtriraju sadržaj, blokiraju neprikladne stranice i postave ograničenja na vrste sadržaja koje deca mogu da gledaju.
• Razgovor o odgovornom korišćenju tehnologije: Osim što kontrolišete sadržaj, roditelji treba da razgovaraju sa decom o odgovornom korišćenju tehnologije i uticaju koji određeni sadržaj može imati na njihove misli, ponašanje i emocije. Edukacija o tome šta znači bezbedno i odgovorno korišćenje interneta i društvenih mreža je ključna.

5. Pružanje alternative digitalnim uređajima:

• Razvijanje kreativnih i fizičkih aktivnosti: Roditelji mogu obezbediti deci zabavne alternativne aktivnosti koje ne uključuju ekrane, kao što su kreativne igre, umetničke aktivnosti, sport, čitanje knjiga, muzika ili društvene igre.
• Angažovanje u prirodi: Deca koja provode mnogo vremena na ekranima često ne provode dovoljno vremena na otvorenom. Roditelji mogu postaviti pravilo da se deca igraju vani barem sat vremena dnevno, čime se podstiče fizička aktivnost i razvoj socijalnih veština.

6. Postavljanje granica u vezi sa korišćenjem ekrana u noćnim satima:

• Ograničavanje ekrana pre spavanja: Plavo svetlo sa ekrana može ometati proizvodnju melatonina i ometati san. Roditelji mogu postaviti pravilo da deca ne koriste ekrane barem 1 sat pre nego što odu na spavanje.
• Stvaranje rutine spavanja: Delimično se može koristiti tehnologija kao alat za opuštanje, poput zvučnih aplikacija koje pomažu deci da zaspu, ali je važno da deca razvijaju rutinu koja uključuje fizičke aktivnosti tokom dana i mirne aktivnosti pre spavanja.

7. Uključivanje u zajedničke digitalne aktivnosti:

• Igranje igara sa decom: Umesto da se deca igraju same na ekranu, roditelji mogu postati deo igre, bilo da se igraju zajedno ili koriste tehnologiju kao alat za zajedničko učenje (na primer, kroz edukativne aplikacije). Time se ne samo ograničava prekomerno vreme ispred ekrana, već se deca uče kako da koriste tehnologiju za pozitivne, obrazovne svrhe.
• Porodični filmovi i video pozivi: Korišćenje tehnologije za porodične aktivnosti, kao što su gledanje filmova ili video pozivi sa rodbinom, može doprineti stvaranju pozitivnih iskustava sa tehnologijom.

8. Pohvaliti i nagraditi ponašanje bez ekrana:

• Podsticanje aktivnosti bez ekrana: Roditelji mogu pohvaliti decu i nagraditi ih za vreme koje su proveli van ekrana, kao što je čitanje, igra sa prijateljima ili učenje novih veština. Pozitivno ojačanje podstiče decu da prepoznaju vrednost i radost u aktivnostima koje nisu povezane sa ekranima.

9. Biti dobar uzor:

• Postavljanje primera: Deca često imituju ponašanje svojih roditelja. Ako roditelji prekomerno koriste ekrane, to šalje loš primer deci. Zato je važno da roditelji postave granice i pokažu kako balansirati korišćenje tehnologije sa drugim aktivnostima.
• Biti prisutan i angažovan: Aktivno učešće roditelja u životima svojih deteta i stvaranje prostora za neposredne interakcije doprinosi zdravom razvoju deteta.

10. Fleksibilnost i prilagođavanje:

• Postavljanje granica koje se prilagođavaju potrebama deteta: Granice i pravila treba da budu fleksibilna i prilagođena uzrastu deteta i njegovim potrebama. Na primer, starija deca mogu imati više vremena pred ekranima, ali to treba postaviti u kontekstu njihovih obaveza (škola, domaći zadaci, fizičke aktivnosti).

Koje aktivnosti preporučujete kao alternativu ekranima za podsticanje govora, motorike i socijalizacije?

Za podsticanje razvoja govora, motorike i socijalizacije kod dece, važno je pružiti im aktivnosti koje uključuju fizičku interakciju, kreativno izražavanje, i socijalne veštine, a koje ne zavise od tehnologije. Ove aktivnosti mogu doprineti razvoju deteta u svim ključnim aspektima: fizičkom, emocionalnom i kognitivnom. Aktivnosti koje mogu biti sjajna alternativa ekranima:

1. Igre na otvorenom

• Trčanje, biciklizam i šetnje: Fizičke aktivnosti na otvorenom pomažu u razvoju grube motorike, koordinacije i ravnoteže, dok deca istovremeno mogu učiti o socijalnim normama kroz igru sa vršnjacima.
• Sportovi i timske igre: Aktivnosti poput fudbala, košarke, ili igre sa loptom podstiču timsku saradnju i razvoj socijalnih veština, uz jačanje motorike.
• Igre sa skakanjem i penjanjem: Penjanje na drveće, ljuljanje ili trčanje kroz prepreke razvija fizičku snagu i fine motorne veštine, ali takođe decu podstiče na timsku igru.

2. Kreativne aktivnosti

• Crtanje i slikanje: Umesto vremena provedenog uz ekrane, deca mogu razvijati fine motorike kroz aktivnosti kao što su crtanje, slikanje, ili pravljenje kolaža. Ove aktivnosti podstiču kreativnost i omogućavaju deci da izraze svoje misli i osećanja.
• Modeliranje sa plastelinom ili glinom: Ova vrsta aktivnosti razvija motoriku ruku, koordinaciju i snalažljivost, a deca kroz igru mogu razviti svoju maštu i izražajnost.
• Igre sa blokovima i slagalicama: Aktivnosti koje uključuju slaganje blokova, pravljenje struktura i rešavanje slagalica razvijaju koordinaciju ruku i očiju, kao i problem-solving veštine.

3. Društvene igre i igre uloga

• Društvene igre: Igre poput „Čoveče, ne ljuti se“, šaha, karata ili drugih društvenih igara pomažu u učenju pravila, strpljenja, komunikacije i socijalne interakcije. Ove igre takođe podstiču razvoj govora, jer deca moraju komunicirati sa svojim partnerima ili timovima.
• Igre uloga: Igranje sa lutkama, figurama, ili kostimima (kao što je pretvaranje u doktora, učitelja, prodavca) pomaže u razvoju govora i socijalnih veština. Deca imituju odrasle i kroz igru razvijaju empatiju, razumevanje uloga i socijalne interakcije.
• Drama i improvizacija: Igranje scena, improvizacija ili stvaranje mini predstava kod kuće mogu podstaći decu da koriste jezik na kreativan način, razvijajući verbalnu komunikaciju i maštu.

4. Zajednička aktivnost u porodici

• Čitanje knjiga: Redovno čitanje knjiga sa decom poboljšava njihov vokabular, razumevanje rečenica i strukture jezika. Dete može postavljati pitanja o priči, komentarisati događaje ili čak imitirati likove iz knjige, što podstiče verbalnu interakciju.
• Zajedničko kuvarenje ili pravljenje nečega: Kroz zajedničko kuvarenje roditelji i deca ne samo da razvijaju motoriku kroz sečenje, mešanje i oblikovanje, već takođe imaju priliku da komuniciraju, uče nove reči i izraze.
• Pomoć u vrtlarenju ili negi biljaka: Deca koja učestvuju u sadnji biljaka ili održavanju vrta razvijaju fine motoričke veštine, a kroz ove aktivnosti mogu naučiti o prirodi, odgovornosti i timskom radu.

5. Zajedničke igre sa vršnjacima

• Kreativne igre u grupi: Igre poput „skrivača“, „lovice“ ili igre sa lopticama podstiču fizičku aktivnost i socijalizaciju, uče decu da se međusobno dogovaraju, poštuju pravila i razvijaju timske veštine.
• Pravljenje mini predstava ili izvođenje scena: Kada deca zajedno igraju uloge, oni ne samo da razvijaju jezičke i socijalne veštine, već i maštu. Mogu smišljati priče, scenarije i učiti o zajedničkom delovanju.
• Grupne igre na otvorenom: Igre u prirodi kao što su sportski turniri ili grupne igre sa loptom pomažu u razvoju socijalnih veština, komunikacije i fizičkih sposobnosti.

6. Poseta muzeju, galeriji ili zoološkom vrtu

• Obilazak muzeja i galerija: Obilazak muzeja, galerija, ili naučnih centara pruža deci priliku da se edukativno angažuju, postavljaju pitanja i razmenjuju mišljenja. Takođe, ovo podstiče razvoj jezika jer deca mogu diskutovati o onome što su videla i naučila.
• Poseta zoološkom vrtu ili akvarijumu: Deca koja obilaze zoološki vrt ili akvarijum mogu naučiti o životinjama, ekosistemima i prirodi. Ovo pruža šansu za razvoj govora i postavljanje pitanja, a može biti sjajna prilika za učenje kroz igru.

7. Aktivnosti koje podstiču emocionalnu inteligenciju

• Razgovor o emocijama: Postavljanjem pitanja kao što su „Kako se osećaš?“ ili „Šta misliš da je ovaj lik osetio?“, roditelji mogu podstaći decu da razvijaju emocionalnu pismenost i veštine verbalnog izražavanja. Igranje igara koje podstiču decu da prepoznaju i imenuju emocije pomaže u razvijanju empatije.
• Meditacija i joga za decu: Vežbe disanja i opuštanja mogu pomoći deci da se smire, razvijaju emocionalnu kontrolu i bolje prepoznaju svoja osećanja, što je ključno za socijalni i emocionalni razvoj.

8. Zajednička muzika

• Pevanje i sviranje instrumenata: Pevanje pesama zajedno sa roditeljima ili vršnjacima, kao i sviranje jednostavnih instrumenata, može biti odličan način za razvoj govora, ritma i koordinacije ruku. Deca mogu učiti pesme, razvijati sluh, i uživati u zajedničkoj igri sa muzikom.
• Kreiranje muzike uz jednostavne instrumente: Roditelji mogu decu podsticati da prave muziku koristeći jednostavne instrumente kao što su bubnjevi, klavijature ili čak improvizovani instrumenti poput flaša ili kašika.

Uticaj pametnih uređaja – šta kaže logoped?

Kako upotreba pametnih telefona, tableta i računara utiče na razvoj govora kod dece?

Preterana izloženost telefonima, tabletima i računarima može dovesti do toga da uticaj pametnih uređaja negativno utiče na razvoj govora, motorike, pažnje… Deca koja su izložena duži vremenski period ekranima, pogotovo u najranijem uzrastu, kasnije progovaraju, koriste fraze iz crtanih filmova u svom govoru, čak se dešava da oponašaju intonaciju i govor određenih likova iz crtanih filmova. Prekomernom upotrebom telefona, tableta, računara deca postaju nemi posmatrači, neće steći sposobnost da se izraze, ne podstiču govor, maštu, pažnju već pasivno gledaju određeni sadržaj.
Kako bi se govor pravilno mu bude razvio dete mora da bude stimulisano, uključeno, da se igra, da mu se postavljaju pitanja, da objašnjeno, da učestvuje u razgovoru.

Da li postoji idealna granica vremena koje deca mogu provesti uz ekrane bez negativnih posledica po govor?

Savetuje se da deca mlađa od 2 godine ne provode vreme pred ekranom, osim ukoliko su u pitanju video pozivi. Deca starija od 2 godine mogu koristiti ekrane, ali vreme provedeno na uređajima treba biti ograničeno na maksimalno 1-2 sata dnevno i to ne u kontinuitetu, a kvalitet sadržaja treba biti pažljivo odabran. Takođe je poželjno da roditelji zajedno sa decom prate sadržaje uz razgovor o istom.

Koji su najčesći govorni I jezički problemi kod dece koja previse koriste pametne uređaje?

Deca koja su redovno izložena ekranima su razdražljivija, imaju lošiju koncentraciju, lošiju motoriku, neretko i poremećaje ponašanja, nereagovanje na stimuluse iz okoline, neodazivanje na ime, senzornu disfunkciju. Vrlo verovatno će ta deca progovoriti sa zakašnjenjem obzirom da nisu adekvatno stimulisana. Takođe, kod dece koja previše koriste pametne uređaje auditivna pažnja je vrlo loša, što otežava razumevanje govora okoline. Kod ove dece se neće spontano dešavati bogaćenje rečnika, adekvatno korišćenje gramatičkih pravila u rečenicama, zatim podela reči na glasove, što može imati za posledicu teškoće u čitanju i pisanju kada krenu u školu.

Da li pasivno gledanje crtanih filmova i videa može usporiti razvoj govora?

Da, pasivno gledanje crtanih filmova i videa može usporiti razvoj govora kod dece, naročito ako se to radi u velikim količinama i ako nije praćeno aktivnim učenjem i interakcijom sa odraslima ili vršnjacima. Pasivno konzumiranje sadržaja ne angažuje decu na način na koji to čine aktivne aktivnosti, kao što su igre u kojima je potrebno koristiti jezik, razgovori ili čitanje. Deca koja previše vremena provode gledajući ekrane mogu postati pasivna u učenju, što može otežati razvoj njihove sposobnosti da razmišljaju, analiziraju i kreativno koriste jezik. S obzirom na to da crtani filmovi i videi često ne podstiču aktivno učešće, deca ne vežbaju razumevanje i proizvodnju jezika na način na koji bi to radila kroz direktne, verbalne interakcije.

Kako smanjena verbalna interakcija sa ljudima iz okruženja, zbog ekrana, utiče na jezičke sposobnosti?

Smanjena verbalna interakcija sa ljudima iz okruženja, zbog prekomernog vremena provedenog pred ekranima, može imati značajan negativan uticaj na razvoj jezičkih sposobnosti, posebno kod dece. Verbalna interakcija je ključna za razvoj govora, jezika i komunikacijskih veština. Kada deca provode više vremena sa ekranima, mogu propustiti mnoge važne aspekte učenja jezika koji se javljaju kroz stvarne razgovore i socijalne interakcije, što dalje utiče na opšti razvoj dece. Posledice koje se mogu javiti su:

• Ograničen razvoj vokabulara- Kada deca komuniciraju sa drugim ljudima, slušaju nove reči, kontekste i fraze, što im pomaže da prošire svoj rečnik.Kada provode previše vremena pred ekranom, posebno gledajući pasivne video sadržaje, ove interakcije mogu biti ograničene.

• Teškoće u socijalnim veštinama- Deca kroz razgovore uče kako da prepoznaju i reaguju na neverbalne signale, kao što su facijalne ekspresije, ton glasa i gestove. Ovo im pomaže da razviju socijalnu inteligenciju i emocionalnu povezanost sa drugima. Kada su deca previše fokusirana na ekrane, propuštaju prilike za razvoj ovih veština, jer ekrani ne pružaju iste vrste neverbalnih signala kao što je to slučaj u stvarnim, ličnim interakcijama.
• Smanjeno razvijanje komunikacijskih veština- Kroz razgovor sa drugima deca razvijaju veštine slušanja i odgovaranja. Kada se više vremena provodi gledajući sadržaj na ekranima (kao što su video zapisi ili pasivne igre), deca ne vežbaju ove komunikacijske veštine, jer ne moraju aktivno učestvovati u razmeni informacija. Ovo može dovesti do toga da se kod dece pojavi nesposobnost za vođenje dijaloga i razumevanje složenijih razgovora.
• Kašnjenje u razvoju govora i jezika- Deca uče da govore kroz slušanje i imitaciju govora odraslih i vršnjaka. Ako ne dobijaju dovoljno verbalnih podsticaja kroz svakodnevne interakcije, njihov jezički razvoj može biti usporen. Na primer, može doći do kašnjenja u učenju novih reči, pravilnoj upotrebi gramatike i sposobnosti da formiraju složene rečenice.
• Smanjena sposobnost za kreativno izražavanje – Igra, pričanje priča, postavljanje pitanja i izražavanje mišljenja u kontekstu razgovora pomažu deci da koriste jezik na kreativne načine. Pasivno gledanje sadržaja na ekranima često ne pruža prilike za ovakvu kreativnu upotrebu jezika, što može ograničiti njihovu sposobnost da se izraze na originalan način.
• Smanjena sposobnost za rešavanje problema i kritičko mišljenje – Kada deca učestvuju u razgovorima sa odraslima i vršnjacima, oni se podstiču da razmišljaju o informacijama, postavljaju pitanja i donose zaključke. S druge strane, pasivno konzumiranje sadržaja sa ekrana ne pruža isti nivo angažovanja i intelektualnog izazova, što može smanjiti njihovu sposobnost za rešavanje problema i razumevanje složenih ideja.

Da li su interaktivne aplikacije i edukativni programi korisniji od pasivnog gledanja video sadržaja?

Da, interaktivne aplikacije i edukativni programi često mogu biti korisniji od pasivnog gledanja video sadržaja, jer omogućavaju aktivnije učenje i angažovanje deteta. Interaktivne aplikacije i edukativni programi podstiču korisnike da aktivno učestvuju u procesu učenja, što može poboljšati zadržavanje informacija i razvoj veština. Na primer, zadaci, kvizovi, simulacije i druge interaktivne aktivnosti zahtevaju da dete primeni ono što je naučilo, što poboljšava njegovu sposobnost da informacije zadrži i primeni u stvarnim situacijama.

Roditelji treba da biraju edukativne aplikacije i igre koje podstiču decu na verbalnu interakciju i rešavanje problema, kao i da angažuju decu u aktivnostima koje podstiču govor (čitanje, razgovori, igre sa rečima).

Može li uticaj pametnih uređaja i određenih sadržaja biti pozitivan na razvoj govora?

Naravno da uticaj pametnih uređaja može biti pozitivan. Postoje mnoge aplikacije i digitalni resursi koji su specijalno dizajnirani da pomognu deci u učenju jezika i razvoju govora. Na primer, interaktivne igre koje podstiču decu da izgovaraju reči, prepoznaju zvuke, povezuju slike i reči, mogu poboljšati vokabular i jezičke veštine. Aplikacije koje podstiču čitanje i slušanje priča mogu pomoći u razumevanju strukture rečenica i izgovoru.

Kako roditelji mogu prepoznati da dete ima problem sa govorom zbog prekomerne upotrebe ekrana?

Roditelji mogu primetiti različite znakove i simptome koji ukazuju na moguće probleme sa govorom kod deteta, koji mogu biti povezani sa prekomernom upotrebom ekrana. Iako svaki slučaj može biti različit, evo nekoliko ključnih znakova na koje roditelji treba da obrate pažnju:

1. Kašnjenje u govoru i razumevanju jezika – Ako dete ne razvija jezičke veštine u skladu sa svojim vršnjacima (na primer, kašnjenje u upotrebi prve reči, formiranju jednostavnih rečenica ili razumevanju osnovnih instrukcija), to može biti znak problema.
2. Smanjena sposobnost za vođenje razgovora – Deca koja prekomerno koriste ekrane mogu imati problema sa vođenjem razgovora, kao što je teškoća u započinjanju ili održavanju razgovora, odgovaranju na pitanja ili izgovaranju svojih misli. Ako dete pokazuje manje interesa za razgovor ili komunikaciju sa odraslima i vršnjacima, to može ukazivati na problem u razvoju govora.
3. Ograničen vokabular – Prekomerna upotreba ekrana može smanjiti izloženost deteta novim rečima i frazama. Ako roditelji primete da dete koristi ograničen broj reči ili ima teškoća u učenju novih reči, to može biti znak da ekran nije pružio dovoljno verbalnih stimulacija koje su potrebne za razvoj bogatog vokabulara.
4. Poteškoće u slušnom razumevanju – Deca koja provode previše vremena pred ekranom mogu imati poteškoće u razumevanju jednostavnih uputstava ili u prepoznavanju suštinskih informacija iz razgovora. Na primer, ako dete često mora da ponovi ono što mu je rečeno ili pokazuje znakove nesporazuma, to može ukazivati na problem u razvoju jezičkog razumevanja.
5. Nedostatak interesovanja za verbalnu interakciju – Ako dete postane manje zainteresovano za komunikaciju sa roditeljima ili vršnjacima, to može biti znak da previše vremena provodi u pasivnoj konzumaciji sadržaja sa ekrana. Deca koja su angažovana u stvarnim razgovorima često pokazuju interesovanje za verbalnu interakciju, dok deca koja previše vremena provode gledajući ekrane mogu pokazivati manji interes za verbalnu komunikaciju.
6. Teškoće u usvajanju socijalnih veština – Ako roditelj primeti da dete ima teškoća u prepoznavanju emocija drugih ljudi ili u odgovaranju na socijalne signale (kao što su facijalne ekspresije, ton glasa ili telesni jezik), to može biti znak da je previše vremena provelo pasivno pred ekranima, što može ometati razvoj socijalne interakcije i govora.
7. Smanjena kreativnost tokom govora – Deca koja su izložena prekomernoj pasivnoj stimulaciji putem ekrana mogu postati manje kreativna u izražavanju svojih misli i ideja. Na primer, ako dete ne pokazuje interesovanje za igranje igara koje uključuju pričanje, izmišljanje priča ili postavljanje pitanja, to može biti znak da mu nedostaje angažovanost u aktivnom verbalnom učenju.
8. Prvo interesovanje za ekran, a kasnije povlačenje od drugih aktivnosti – Deca koja su previše vezana za ekrane mogu postati preokupirana njima i zanemarivati aktivnosti koje uključuju verbalnu interakciju, kao što su čitanje, razgovori sa roditeljima ili socijalne igre sa vršnjacima. Ako dete pokazuje veće interesovanje za ekrane nego za druge oblike igre ili komunikacije, to može biti znak da se njegov jezički razvoj ometa.

Na koji način mogu balansirati vreme provedeno uz uređaje i verbalnu interakciju?

Balansiranje vremena provedenog uz uređaje i verbalne interakcije ključan je za zdrav razvoj dece i razvoj govora, jer omogućava deci da razvijaju i jezičke i socijalne veštine.

Na sledeće načine se može balansirati vreme provedeno uz uređaje:

• Ograničite vreme uz ekrane: Na primer, može se postaviti pravilo da deca koriste uređaje samo određeni broj minuta dnevno.
• Kreirajte „tehnološke pauze“: Odredite konkretna vremena kada je korišćenje uređaja zabranjeno, kao što su tokom obroka, pred spavanje ili tokom porodičnih aktivnosti.
• Zajedno igrajte edukativne igre: Umesto da deca koriste uređaje sama, igrajte zajedno edukativne igre koje podstiču razmišljanje i komunikaciju, kao što su igre koje uče boje, brojeve, reči ili strane jezike. Na taj način, deca će učiti, a vi ćete biti aktivni učesnik u njihovom obrazovanju.
• Pogledajte video sadržaje zajedno: Ako deca gledaju edukativne video klipove, gledajte ih zajedno, postavljajte pitanja, diskutujte o sadržaju i podstičite ih na verbalnu interakciju.
• Planirajte vreme za zajedničke aktivnosti: Dodelite vreme svakog dana za igre i aktivnosti koje ne uključuju tehnologiju, poput čitanja, crtanja, igranja sa blokovima, ili jednostavno razgovaranja o onome što je deca doživela tokom dana.
• Kreativne igre bez ekrana: Posvetite vreme kreativnim igrama koje uključuju verbalnu interakciju, kao što su igre uloga (npr. „doktor i pacijent“, „prodavnica“), pričanje priča, ili gluma. Ovo omogućava deci da vežbaju verbalne veštine i socijalnu interakciju.
• Igra sa vršnjacima: Podstičite decu da se igraju sa vršnjacima, što podrazumeva više fizičke aktivnosti i verbalnih interakcija. Socijalna igra je odličan način za decu da vežbaju jezičke i socijalne veštine.
• Porodične aktivnosti: Planirajte porodične izlete, šetnje ili obavljanje kućnih poslova zajedno, gde se deca mogu aktivno uključiti u razgovore i uživati u zajedničkom vremenu.
• Budite uzor: Deca često oponašaju ponašanje odraslih. Ako vide da vi balansirate vreme uz ekrane i aktivnu verbalnu interakciju, verovatno će i oni naučiti iste navike. Na primer, možete koristiti vreme bez uređaja da razgovarate o svom danu ili da se zajedno bavite kreativnim aktivnostima.

Koje aktivnosti preporučujete kao zamenu za ekrane u cilju podsticanja govora?

Preporučljivo je listati slikovnice sa decom, dečije knjige, čitati zajedno sa njima, pevati pesmice. Zatim postoje različite kartice sa pojmovima uz pomoć kojih se može na zabavan način stimulisati razvoj govora. Značajno je i igrati se sa decom, uključivati ih u kućne poslove. I svakako, važno je da deca provode vreme napolju, da trče, skaču, igraju se loptom kao i da provode vreme sa vršnjacima.

Kada je pravo vreme da roditelji potraže pomoć logopeda ako razvoj govora kasni?

Pravo vreme za obraćanje logopedu zavisi od uzrasta deteta i specifičnih simptoma. Generalno, ako roditelji primete kašnjenje u govoru ili komunikaciji, trebalo bi da obrate pažnju na nekoliko ključnih faktora:

• U 18. mesecu: Ako dete ne koristi jednostavne reči ili fraze, ili se čini da ne razume osnovne naloge, to može biti znak da je vreme za logopedski pregled.
• Do 2. godine: Ako dete još uvek ne koristi najmanje 50 reči i ne kombinuje reči u jednostavne rečenice (na primer, „mama daj“), to može biti pokazatelj kašnjenja u govoru.
• Do 3. godine: Ako dete ne koristi rečenice od tri ili više reči, ne postavlja pitanja ili ne koristi jezik za izražavanje želja i potreba, to može biti signal za logopedski tretman.
• Ako primete specifične teškoće: Na primer, teškoće u izgovoru određenih glasova, nespretnost u korišćenju jezika za komunikaciju, poteškoće u razumevanju govora ili problem sa tečnim govorom— sve ovo mogu biti pokazatelji da je pomoć stručnjaka neophodna.

Brza intervencija je važna jer što pre dete počne da dobija potrebnu podršku, to su veće šanse za uspešan razvoj govora i jezika. U svakom slučaju, ako roditelji imaju bilo kakvu sumnju, najbolje je da se posavetuju sa logopedom, koji može proceniti razvoj govora deteta i, ako je potrebno, preporučiti odgovarajući tretman.

Može li se na razvoj govora povoljno uticati smanjenjem vremena provedenog uz ekran ili je potrebna dodatna terapija?

Smanjenje vremena provedenog uz ekran može biti korisno za razvoj govora, ali samo po sebi nije dovoljno da bi se rešile ozbiljnije poteškoće u govoru.

Međutim, smanjenje vremena uz ekran samo po sebi nije dovoljno da bi se rešila kašnjenja u govoru ili druge jezičke poteškoće. Ako dete već ima poteškoća sa govorom, potrebna je dodatna terapija, obično kroz rad sa logopedom. Logoped može razviti individualni plan tretmana koji se fokusira na specifične probleme deteta i pomoći mu da razvije potrebne veštine.

Pratite nas i na Instagram i Facebook profilu.

Šta kaže školski psiholog, kako da objasnite i olašate obustavu nastave?