Kada je i da li uopšte postoji pravi momenat da se počne sa vežbanjem
Idealan momenat da se počne sa vežbanjem ne postoji. Svako ima različite motive; nekom je fizičku aktivnost lekar preporučio, neko ima upravo zdravstveni strah, nekoga možda porodica tera da ”ustane sa kauča”, a neko jednostavno reši da je vreme da dotera liniju.
U suštini, uvek je pravi momenat za ovakav početak.
Zašto je važno vežbati sa stručnjacima?
Po meni, svakako je najučinkovitije trenirati pod nadzorom trenera, bilo da su u pitanju grupni treninzi ili treninzi „jedan na jedan“.
Kod nas dolaze ljudi različitog starosnog doba, zdravstvenog stanja kao i fizičkih predispozicija.
Trener je taj koji sve to mora da uzme u obzir u planiranju treninga, odnosno njegovog intenziteta, kao i dužine trajanja, što je jako bitno kod početnika.
Da ne spomiljem važnost pravilnog izvođenja vežbi disanja, položaja tela ili delova tela. Jako bitna stavka je i motivacija koju trener prenosi svom klijentu, a to čini programiranjem treninga od lakšeg ka težim, postavljanjem određenih izazova, motiviše ga da izađe iz zone komfora. Takođe, trener je taj koji kombinovanjem vežbi čini da treniranje bude dinamično i zanimljivo.
Prema rečima psihologa, veza između trenera i vežbača je u mnogim slučajevima i psihoterapeutska.
Osim boljeg fizičkog izgleda, koji su benefiti vežbanja?
Pored toga što ćete imati bolje izgrađene mišiće i bolje ćete izgledati, redovno vežbanje i treniranje će vam pružiti pre svega više energije zbog koje ćete se osećati bolje.
Osobe koje treniraju imaju daleko bolju koordinaciju, uvek su pozitivno raspoloženi, težina im je uravnotežena, što znači da imaju normalan nivo šećera u krvi, poboljšan nivo zaštitnog holesterola (HDL), normalan krvni pritisak, smanjen rizik od stvaranja krvnog ugruška itd.
Vežbanje i dobra, kvalitetna fizička aktivnost potrebna je zbog očuvanja i poboljšanja vašeg zdravlja, jer ćete tako sačuvati sebe od brojnih bolesti i stresa, te ćete samim tim sebi obezbediti bolju i zdraviju budućnost.
Kako da pobedimo izgovore?
Svi znamo da su fizički aktivni ljudi zdraviji, ali kad dođe vreme da se krene u “akciju”, mnogi ljudi izvlače listu isgovora zbog kojih ne vežbaju : premalo vremena, premalo energije ili ne vole da vežbaju.
Vežbanje ne mora da bude formalni trening. Načinite male promene u načinu života:
Idite stepenicama umesto liftom, ne idite kolima kada možete da prošetate.
Vežbanje daje više energije, kada vežbamo oslobađa se endorfin – hormon sreće i poboljšava se cirkulacija.
Ljudi se često žale da ne mogu da treniraju zbog obaveza oko dece, lakše im je da im puste crtane filmove ili daju mobilni telefom, nego da ih odvedu u park, šetnju i tako zapravo urade jedan trening.
Nekom je vežbanje dosadno ili jednostavno ne zna šta da radi u teretani, zato su moja preporuka uvek vođeni treninzi, bod budnim okom trenera.
Uvek je najteži početak, posle dve nedelje osetićete koliko vam prija i bićete mnogo više motivisani da u tome istrajete.
Pravilna ishrana i vežbanje.
Svaka sportska aktivnost kao i svaki pojedinac imaju jedinstvene potrebe i ciljeve. Da bi dobilo energiju za ćelijske funkcije tokom odmora i mišićnog napora, telo koristi gorivo iz ugljenih hidrata, masti i proteina.
Generalne preporuke za zdravu ishranu podrazumevaju raznovrsnu i balansiranu ishranu, koja sadrži dosta svežeg voća i povrća, hleb i testenine od celog zrna žitarice, hranu sa visokim sadržajem vlakana, hranu koja ima srednji sadržaj ukupnih masti, a koja je siromašna zasićenim mastima, trans mastima i holesterolom.
Treba izbegavati hranu koja je bogata energijom, ali sadrži malo nutrijenata, slanu hranu kao i preteran unos prerađevina koje sadrže aditive.
Imate li neki savet za one koji se, posle preležanog COVID-a, vraćaju vežbanju?
Još uvek ne postoji dovoljno dokaza o tome da li i u kojoj meri vežbanje pomaže ili odmaže u oporavku, ali su preliminarna istraživanja istakla nekoliko ključnih zabrinutosti: miokarditis, tromboembolične komplikacije kao i primarni psihijatrijski fenomen.
COVID 19 i fizička aktivnost jesu spojivi nakon preležanog virusa, ali se vežbanju treba vratiti oprezno i postepeno.
Ukoliko niste imali težu kliničku sliku, u smislu da ste se uglavnom dobro osećali i da niste imali upalu pluća, ipak treba da sačekate sa treningom još koju nedelju, kako bi se organizam vratio u normalu. Ukoliko i dalje osećate bilo kakve tegobe, nikako ne treba da krećete sa treningom. Pod tim se ne podrazumeva gubitak čula, jer to nekad može i mesecima da traje. Ukoliko osećate težinu prilikom disanja, onda obavezno posetite pulmologa, a ako vam puls drastično raste i brzo se zamarate, onda se obavezno obratite kardiologu.
Najbitnije je da slušate svoje telo jer je vaše zdravlje na prvom mestu.
