Kada Banaćane pitate o vetru, kao odgovor možete dobiti i prekoran pogled, zbog toga što ste uopšte i pokretali ovu temu. Vetar je u Banatu prisutan oko 270 dana u godini, mnogi ga baš zato i ne vole, ali su isto tako svesni da se od njega živelo i da su se porodice hranile zahvaljujući njemu. Na prostoru čitave Vojvodine, nekada su vetar „hvatale“ i žito mlele 282 vetrenjače. Do danas ih je opstalo svega 11, a jedna od njih usamljenna, još uvek stoji na obodu banatskog sela Melenci. Na putu ka susednom selu Bašaid, sa leve strane, nalazi se Bošnjakova vetrenjača. Sagrađena je 1899. godine, u vreme kada su vetrenjače nicale širom Vojvodine i, u neku ruku, smenjivale suvače, u kojima se žito mlelo na konjski pogon.
Vetrenjača u Melencima – virtuelna panorama (foto: 105.rs); Da rotiraš sliku, na računaru koristi miš, a na mobilnom uređaju pokrete prstima. Za zumiranje, koristi plus i minus u levom, a za prikaz u punoj veličini simbol u desnom donjem uglu slike
Kod zidanja kombinovani su cigla i čerpić, a kupasto telo vetrenjače pokrivao je kupasti krov od šindre. Krov je bio pokretan i okretao se na onu stranu sa koje je dolazio povoljniji vetar. Odakle dolazi najbolji vetar, pokazivo je vetrokaz, u obliku petla, koji se nalazio na samom vrhu krova. Za krov su bila pričvršćena krila, preko njih razapeta platna u koja se zapravo „hvatao“ vetar i pokretao čitav sistem. Krila odavno nedostaju Bošnjakovoj vetrenjači, a drveni mehanizam je, pod uticajem vremenskih prilika, prilično oštećen. Prizemlje, dva sprata i potkrovlje zauzimaju unutrašnji prostor. Mehanizam se nalazio u potkrovlju i gornjem spratu, tri para kamena za mlevenje su zauzimala prvi sprat, a odatle, olucima je brašno stizalo u sanduke koji su stajali u prizemlju. Svi nivoi bili su povezani unutrašnjim stepeništem.
Vetrenjača je, pre nego što je postala spomenik kulture od velikog značaja, bila u vlasništvu melenačke porodice Bošnjak. Osim što je praktično bila njihov dom, bila je i svojevrsno mesto okupljanja. Zemljoradnici su donosili žito, kukuruz, ječam i ovas na mlevenje, a dok su čekali svoj red družili se, razgovarali i dogovarali poslove. Priča se da je melenačka vetrenjača nahranila i mnogo gladnih usta, jer su kod Ljubomira Bošnjaka, dolazili i najsiromašniji meštani tražeći malo brašna za svoju porodicu.
Početkom pedesetih godina prošlog veka, povoljan vetar nije bio neophodan za pokretanje sistema, jer je u vetrenjaču bio instaliran stabilan motor. Za radove ovog tipa bio je zadužen sam vlasnik, a tako modernizovana, Bošnjakova vetrenjača, u upotrebi je bila do 1960. godine. Ako uzmemo u obzir da se više od pola veka ne koristi, prilično dobro prkosila je vremenu i spoljašnjim uslovima. Deo zasluga za ovaj opstanak svakako pripada majstoru Mirku iz obližnjeg Taraša koji je u to vreme, bez sumnje, uradio odlične gipsarske i vajarske radove na vetrenjači.
Skoro celu deceniju nakon što je prestala da se koristi, melenačka vetrenjača dospela je u „Ilustrovanu politiku“. Posle reportaže objavljene u ovom nedeljniku, Zrenjanin i Melence, posetio je maršal Tito.
Priča kaže da se oduševio vetrenjačom i tražio od nadležnih da se odmah nešto preduzme povodom njenog sređivanja. Vrlo brzo, na dogovor u Mesnu zajednicu, pozvan je Dejan Bošnjak, koji je vetrenjaču nasledio od svog oca.
Da li zbog maršalove instrukcije ili zbog želje da se zaista sačuva, Pokrajinski zavod za zaštitu spomenika finansirao je 1971. godine kompletnu obnovu. Sve osim delova mehanizma mlina, dobilo je tada novi izgled. Baš u to vreme, kažu Melenčani, u selu je boravio jedan Holanđanin koji je bio voljan da vetrenjaču kupi i prenese u svoju zemlju, a tamo od nje napravi turističku atrakciju. Međutim, Pokrajinski zavod odbio je ovu njegovu ponudu, kao i brojne ponude onih koji su za ovaj objekat imali restroranske planove. U godinama i decenijama koje su usledile, vetrenjača nije imala nikakvu namenu i vreme je učinilo svoje. Postojala je velika opasnost od kompletnog urušavanja, a konzervatorski i radovi na restauraciji bili su više nego hitni. Kada je došao red na te radove, na kalendaru je već stajala 2007. godina. Najpre je urađena sanacija temelja i zidova, a onda i krova. Vetrenjača je dobila novu krovnu konstrukciju i pokrivač od šindre, što je sprečilo urušavanje ovog važnog objekta.
Istorija se ponovila, pa ni nakon ovih radova, Bošnjakova vetrenjača nije dobila pažnju koju zaslužuje. Namenu, takođe.
Na papiru je Spomenik kulture od velikog značaja, u realnosti vrlo stara građevina koja, sa leve strane puta od Melenaca ka Bašaidu, podseća da su Banaćani još davno znali kako da ukrote vetar.
Galeriju fotografija pogledajte ovde:
Podcast verziju ovog sadržaja poslušajte ovde:
Pogledajte interaktivnu mapu koja prikazuje lokacije koje smo obišli i fotografisali za virtuelnu multimedijalnu turu Zaboravljeni spomenici kulture i istorije.
