Kao što Nova godina ne može da prođe bez Deda Mraza, tako ni Vaskrs ne prolazi bez zeke. Kako se i kada zeka pridružio vaskršnjim praznicima i zašto, zaboga, on ostavlja jaja u gnezdu?
Odgovor na ova pitanja nećemo pronaću u Bibliji. Zec nema nikakve veze sa Hristovim vaskrsnućem niti sa biblijskom pričom o Vaskrsu. Veza ove životinje, praznika i jaja, leži u jednoj zajedničkoj stvari, a to je rođenje ili rađanje.
Vaskrs je u proleće kada se budi priroda i rađa novi život. Takođe, zečevi su dugo simbol plodnosti, jer ženke nose mladunce samo mesec dana i istovremeno mogu da okote čak 12 mladunaca. Nekada se smatralo da su zečevi hermafroditi i zbog toga su ljudi počeli da ih povezuju sa bezgrešnim začećem, a onda i sa Vaskrsom. Jaja su drugi osnovni simbol rođenja.
Teorija o povezanosti proleća, jaja i zeke sa najvećim hrišćanskim praznikom, prvo se pojavila u Nemačkoj. Nemački doseljenici su u 17. veku, u Ameriku, odneli i zeku, a odande se ta tradicija raširila po celom svetu.
Vaskršnji zeka koji nosi jaja
Zec koji nosi jaja dolazi iz legende o boginji Eostre. Ona je u šumi našla pticu koja je umirala od haldnoće. Da bi je spasila, boginja je pticu pretvorila u zeca kako bi je krzno grejalo. Ipak, pošto je bio ptica, taj zeka je nastavio da nosi jaja, a iz zahvalnosti, jaja je svake godine oslikavao i poklanjao Eostri.
Srbi i zec
Po srpskom narodnom verovanju, zec je bio životinja sa natprirodnim osobinama. Zečija krv i delovi tela su smatrani lekovitim. Da zečija šapa donosi sreću, to ste sigurno čuli više puta. Posebna važnost davala se zecu ubijenom u lovu na Veliki petak. Takođe, Srbi su verovali da zec može predskazati vreme, a ovu životinju dovodili su u vezi i sa obeležavanjem nekih drugih praznika u toku godine.
Poklanjanje jaja za Vaskrs
Vaskršnja jaja imaju pagansko poreklo. Mnogo pre pojave hrišćanstva ljudi su, u slavu proleća, novog života i rađanja, razmenjivali jaja. U Egiptu su jaja smatrali simbolom plodnosti i blagostanja. U grobove pokojnika stavljali su jaja, baš kao i Grci kasnije. Poklanjanje jaja na Vaskrs je bilo uobičajeno među slovenskim i germanskim narodima još oko 1000. godine. Šareno jaje, poklonjeno na Vaskrs, prema verovanju donosi sreću, a običaj se kasnije proširio na ceo svet. Farbanje jaja u više boja i crtanje po jajima je običaj koji se pojavio u srednjem veku.
