Zvuči kao melodija, ali je ova numera dugo vremena za grupu Alphaville imala zvuk grebanja viljuške po tanjiru.
Godina je 1984. i novotalasni sint-pop sastav Alphaville iz Minstera u Nemačkoj objaviće svoj prvi album „Forever young“ i sa njime singl „Big in Japan“ koji će postati veliki hit na evropskom i američkom tlu. Bend je već imao plan da diskografiju nastavi da popunjava singlicom „Forever young“, ali su glavešine izdavačke kuće rekle da je bolje da izbace na tržište neku numeru „između“ ove dve, da bi mogli da rastegnu datume izdavanja i tako zarade više para. Bendu se ovo uopšte nije dopalo, jer su oni bili umetnici-muzičari i nisu želeli da prljaju svoj muzički integritet komercijalnim izdanjima.
Koliko god oni bili umetnički i muzički nadarene duše, ugovor je ugovor, i povrh svega – dobili su naređenje da novu pesmu napišu i snime za dva dana. Zvuči kao melodija? Definitivno ne.
Frontmen Marian Gold, jedina konstanta u bendu koji postoji i dan danas, mnogo godina kasnije će se u intervjuu za medije prisećati celog ovog događaja: „Cela afera je bila uvreda našim instinktima naivnih hipika. Pisanje muzike isključivo zarad komercijalnog uspeha nam je izgledalo kao izdaja naših uverenja. Sa druge strane, zar nam ovo nije otvorilo vrata za divne igre u svetu nove pop-muzike?“
Iako su imali ugovornu obavezu da slušaju izdavačku kuću, ni jedna set lista numera za nastupe uživo sve do neke 1994-95 neće, čak ni na zahtev publike i bis, sadržati „Sounds like a melody„. Ipak, pesma će postati jedna od njihovih najpoznatijih, i uz „Big in Japan“, „Forever Young“, „Jet Set“ i „Dance with me“, biće omiljeni materijal za mikseve i remikse didžejeva i muzičara u narednim decenijama.
Za još interesantnih priča o hitovima i njihovim kreatorima i izvođačima, slušajte “Popodnevni Espresso sa Aleksandrom Krstićem” svakog radnog dana od 15:00 do 19:00!
Pročitajte još i zanimljivosti o bendovima Wham!, Vrane i Westlife.