Bilo da ste odrasli uz šuštanje tranzistora, uzbudljive radijske drame ili ste jednostavno zavoleli taj osećaj da vas glas sa drugog kraja etra prati dok radite, danas, 13. februara, slavimo Svetski dan radija! Ovaj poseban datum ustanovio je UNESCO 2011. godine, u čast prve emisije Radija Ujedinjenih nacija iz 1946. godine. Ali radio je mnogo više od običnog medija – on je deo naše svakodnevice, naš saputnik u automobilu, ujutru uz kafu, na poslu, u trenucima kada želimo da pobegnemo od buke sveta.
Svetski dan radija
Zašto radio i dalje ima posebnu čar?
U eri tehnologije kada su informacije na dohvat ruke, radio i dalje uspeva da ostane relevantan. Sa 95% svetske populacije koja ga koristi i čak 75% domaćinstava u zemljama u razvoju koja imaju makar jedan radio prijemnik, jasno je da njegov značaj ne jenjava. Zašto? Zato što je jednostavan, dostupan i uvek sa nama – i tamo gde internet ne doseže i tamo gde televizori ne rade.
Kako je sve počelo?
Mnogi će reći da je Giljermo Markoni otac radija, jer je 1896. godine prvi uspešno demonstrirao bežični prenos signala. Međutim, malo se zna da je još Nikola Tesla 1892. godine imao gotov koncept radija, ali je njegovo ime zvanično priznato tek 1943. godine. Dok je Markoni prvenstveno slao Morseove signale, prenos glasa postao je realnost tek početkom 20. veka, što je označilo pravu revoluciju u komunikaciji.
Zlatna era radija
- 1919. godine, u Holandiji je osnovana prva komercijalna radio stanica, a ubrzo nakon toga, radio je postao centralni izvor zabave i informacija.
- U Velikoj Britaniji, postojala je radio licenca koja je koštala 50 penija (skoro 70 dinara) – bez nje niste mogli legalno da slušate radio program.
- Radio sapunice su nastale u ovom periodu, jer su ih sponzorisale kompanije koje su proizvodile sapune.
- Tokom Drugog svetskog rata, radio je bio osnovni izvor vesti, ali i propagande. „Tokijska Ruža“, japanska emiterka, koristila je radio da širi anti-američke poruke trupama na Pacifiku.
- 1954. godine, svet je dobio tranzistorski radio – kompaktan i lak za nošenje, što je omogućilo ljudima da muziku i vesti nose svuda sa sobom.
- Do 1980-ih, pojavili su se kasetofoni i vokmeni, omogućivši korisnicima da snimaju i preslušavaju omiljene emisije i pesme.
Kako radio izgleda danas?
Iako je televizija u jednom trenutku preuzela prevlast, radio je pronašao način da se prilagodi. Danas dominiraju tematske radio stanice – od onih koje puštaju isključivo rok muziku, preko sportskih stanica, do onih koje su specijalizovane za istraživačko novinarstvo.
Ulaskom u 21. vek, radio je doživeo preporod zahvaljujući internetu i satelitskim platformama. Pojavile su se internet radio stanice, ali i podkasti, koji su vratili ljude slušanju glasovnih sadržaja.
Zašto je radio više od običnog medija?
Radio nije samo sredstvo informisanja – on je deo naše svakodnevice, često neprimetan, ali nezamenljiv. Omogućava nam da bez gledanja u ekran saznamo šta se dešava u svetu, otkriva nam novu muziku, deli inspirativne priče i ponekad nas podseća na lepe trenutke iz prošlosti.
Na kraju, svi imamo bar jednu uspomenu vezanu za radio. Možda ste ga slušali porodično, možda ste na njemu prvi put čuli svoju omiljenu pesmu ili je deo vaše svakodnevnice.
Radio 105 sa vama više od jedne decenije
Radio 105 Zrenjanin je započeo sa emitovanjem u septembru 2011. godine, pod nazivom Klik FM. Razvoj digitalnog doba doprineo je nastanku portala na kom ste trenutno, a popularnost portala je ubrzo nakon izašla iz okvira grada, i dovela do promene naziva radijskog brenda u Radio 105.
Više o uticaju radija na istoriju pogledajte u seriji „Sva svetlost koju ne vidimo“.
📻 Uključite radio na 105 MHz i uživajte u omiljenim pesmama i saznajte nove informacije.
Svoj omiljeni radio i portal pratite i na Instagram i Facebook profilu.
