Dan republike SFRJ, 29. novembar, se od Drugog svetskog rata slavio na dan kada je održano drugo zasedanje AVNOJ-a, 1943. godine u Jajcu. Slavio se sve do 14. novembra 2002. godine, kada je ukinut odlukom Savezne skupštine.
Na taj dan AVNOJ je konstituisan u zakonodavno i izvršno predstavničko telo Jugoslavije. Najviši izvršni i naredbodavni organ narodne vlasti bio je Nacionalni komitet oslobođenja Jugoslavije (NKOJ), koji je imao sva obeležja narodne revolucionarne vlade. Josipu Brozu Titu tada je dodeljena titula “maršal Jugoslavije”, na predlog slovenačke delegacije.
Državni praznici u SFRJ-u
Državni praznici su bili 1. i 2. januar – Nova godina, 1. i 2. maj – Praznik rada, 9. maj – Dan pobede nad fašizmom i 4. jul Dan boraca.
Dan Republike se slavio kao Praznik rada i Dan mladosti, uz pompu, organizovane su svečane akademije, počasni plotuni, đaci su dobijali pionirske marame, deljeno je ordenje.
Raspad SFRJ doveo je do prestanka obeležavanja ovog važnog dana
Sa raspadom SFRJ, obeležavanje 29. novembra prestalo je u svim republikama osim u SR Jugoslaviji. Od 1997. godine, 29. novembar se u SRJ praznovao kao dan kada je 1945. Jugoslavija formalno postala republika, zadržavajući status praznika do 2001. godine. Danas, Srbija ima pet državnih praznika, uključujući Novu godinu, Sretenje – Dan državnosti Srbije, Praznik rada, Dan primirja u Prvom svetskom ratu i Dan zastave. Dan pobede je i dalje praznik u Srbiji, ali se obeležava radno.
Dan republike i svinjokolj
Nekada skladna veza ovog praznika i svinjokolja, raskinuta je takođe te 2002. godine. Do tada, kraj novembra je, zbog blizine zime, bio idealan za pripremanje suvog mesa i ostalih mesnih đakonija za zimski period. Podsećamo da su vremenski uslovi u to doba godine, ranije bili dosta oštriji od ovih danas. Takođe, zaposleni su za praznik dobijali slobodan dan, pa je ovakve akcije bilo dosta lakše organizovati.
Nakon ukidanja Dana republike, ostao je svinjokolj, mada se i to sve ređe viđa, čak i u seoskim sredinama.
