Krajem 19. i početkom 20. veka u panonskoj ravnici jedan zanat doživeo je procvat – trovački zanat koji je donosio ogroman profit.
Najbolјi takav „zanatlija“ na prostoru Banata bila je Ana Draksin iz sela Vladimirovca, nadaleko poznata kao baba Anujka. Ona je vračala, trovala, varala i plјačkala lakoveran i nesrećan svet, a smatra se da je njenom krivicom umrlo oko pedeset lјudi, dok neki misle da broj stradalih premašuje sto. Za razliku od direktnih trovača, njen je posao bio donekle lagodniji, jer često nije ni znala kako žrtva izgleda, ni kako se zove. Nјeno je bilo samo da zna kakvog je zdravlјa i težine onaj koji pravi „problem“, i da za dobre pare proda svoj čudesni napitak, svoju „bajanu vodicu“. Pritom, neretko je umišlјala da ne čini nikakvo loše delo, već da pomaže lјudima u nevolјi. Tvrdila je da zna medicinu bolјe od ma kog lekara i da je svaki njen lek pomogao. „Ja sam dobročinitelјka siromašnom i neukom svetu“, govorila je“ – poručili su iz Narodnog muzeja Zrenjanin.
Profesor Šimon A. Đarmati godinama je prikupljao materijal za knjigu o baba Anujki i drugim, manje poznatim slučajevima trovanja koji su stizali na tadašnje sudove. Činjenice i zapisi sa suđenja pretočeni su u knjigu koja predstavlјa iscrpan dokument o jedinstvenim zločinima onog doba.