Jesen i sakupljanje lišća – šta raditi?
Sakupljanje lišća u dvorištu je aktivnost koju malo ko smatra prijatnom i lepom. Lišće menja boje u oktobru, i to je svakako jedan od najznačajnijih i najlepših događaja u godini. Ali, situacija se menja iz korena kada listovi počnu da padaju i postanu smetnja travnjacima i kanalima.
Naravno, kreće jedan od najdosadnijih poslova jeseni – grabuljanje i pakovanje u džakove, ali da li je to potrebno? Jeste u nekim, ali u većini slučajeva ne.
Ako odlučite da ne grabuljate ove godine u dvorištu, i pustite prirodu da uradi svoje, obogatićete na prirodan način i sa minimalnim trudom površinski sloj zemljišta. Ako se brineti zbog toga što drveće baca previše lišća i guši travu ispod, to je gotovo nemoguće da se desi, osim u posebnim slučajevima koje ćemo spomenuti dalje u daljem tekstu. Sveukupna prednost ne grabuljanja i bacanja lišća nadmašuje svaki rizik. U ovom slučaju trebalo bi pustiti prirodi da radi ono što radi od kad postoji svet.
Upravo ako su vam trava u dvorištu ili cveće u bašti loši, možda je to zbog lošeg zemljišta kojem nedostaje humusa i ostalog prirodnog đubriva, koji ne možete sami nadomestiti, ali priroda može, što se neće desiti preko noći ali već sledeća sezona daće bogatiju i lepšu travu. Isto važi i za travu od košenja. Možda malo narušava izgled dvorišta ako je ostavimo da se suši na travnjaku, ali upravo ta suva trava postaje đubrivo za dalji razvoj.
A duvalice?
Duvalice za lišće olakšavaju posao, ali opet time samo sklanjate lišće sa travnjaka i iz baštica, i ukoliko terate lišće na ulicu, velika je šansa da negde dalje zagušite odvode i kanalizacijone otvore, što će sa prvom jačom kišom stvoriti gomilu drugih problema.
Pa kada grabuljati lišće?
Postoji nekoliko situacija kada lišće treba sklanjati sa travnjaka, a jedna je ukoliko je toliko napadalo da bukvalno napravi tepih i potpuno prekrije travnjak, što već nije ono što želimo, jer će u tom slučaju napraviti mnogostruku štetu za travnjak, baštu, i voće, jer je tepih mokrog lišća odlična sredina za razvoj štetočina, gljivica i bolesti. Najbolje i najlakše rešenje ovog problema je da sa običnom kosilicom izmalčujete lišće, i olakšate prirodi da uradi svoje. Druga situacija podrazumeva jedno od najkorisnijih i najpopularnijih drveća kod nas – orah. Iako koristan na mnoge načine, orah je u svetu plodonosnih drveća onaj džangrizavi starac u komšiluku koji deci buši lopte kada mu prelete preko zida. Orah tokom svog celog postojanja „truje“ zemljište oko sebe hemijskim supstancama koje prirodno proizvodi kako bi osigurao svoj opstanak, i koje se svojim razlaganjem pretvaraju u druge, toksične supstance za bilo koju drugu biljku koja mu može preoteti nutrijente.
Orahovo lišće samo po sebi nije štetno za travnjak u hemijskom smislu, ali veoma lako napravi gorepomenuti tepih koji može ugušiti travnjak slično kao folija protiv korova. Ako niste baš upoznati sa botanikom, nećete moći da odredite za koju od vaših biljaka orah može biti loš, pa je najbolje izbegavati kompostiranje lista i ostalih delova drveta.
Usput, ako ste baš bogati orasima u vašem dvorištu/bašti, daleko od toga da ništa od povrća ne možete posejati/posaditi. Svim vrstama luka, repi, rotkvicama, paškanatu, šargarepama i slatkom krompiru druženje sa džangrizavim starcem orahom neće uopšte smetati!
Pročitajte još i 5 načina kako se otarasiti komaraca!