Ishrana, fizička aktivnost i kvalitet sna su standardni saveti kada je reč o dugom i zdravom životu. Ipak, ova veština bi navodno mogla da vam produži život, a o njoj se gotovo i ne govori. Reč je o verbalnoj fluentnosti, odnosno sposobnosti da se jasno, brzo i precizno izražavamo.
Deluje iznenađujuće, ali rezultati ukazuju da ljudi koji bolje barataju jezikom u starijem dobu imaju veće šanse da duže žive.
Šta zapravo znači verbalna fluentnost?
To nije isto što i bogat rečnik ili lepa retorika. Radi se o sposobnosti da u realnom vremenu formulišemo smislene rečenice, pronađemo pravu reč kada nam zatreba i vodimo razgovor koji ima tok i strukturu. U osnovi ove sposobnosti nalaze se različite funkcije mozga – pažnja, pamćenje, brzina razmišljanja, snalažljivost i logika – sve istovremeno aktivne i povezane.
Istraživanje objavljeno u časopisu Psychological Science pratilo je učesnike u starosnoj dobi od 70 do 105 godina. Testirane su četiri različite kognitivne sposobnosti: verbalna fluentnost, brzina opažanja, znanje vokabulara i epizodičko pamćenje. Samo jedna od njih pokazala je konzistentnu vezu sa nižim rizikom od smrti – upravo verbalna fluentnost.
Zbog čega bi ova veština imala uticaj na životni vek?
Naučnici koji su sprovodili istraživanje nude nekoliko objašnjenja. Pre svega, tečno izražavanje podrazumeva efikasnu saradnju više regija u mozgu, naročito frontalnog i temporalnog režnja. To može biti znak da mozak generalno funkcioniše dobro – da se informacije brzo prenose i obrađuju, bez zastoja.
U tom smislu, verbalna fluentnost može poslužiti kao svojevrsni pokazatelj biološke otpornosti mozga. Ako osoba i u starijim godinama lako pronalazi reči i učestvuje u razgovoru bez napora, moguće je da njene kognitivne sposobnosti propadaju sporije od proseka.
Takođe, ova sposobnost zahteva prisustvo tzv. izvršnih funkcija – kontrole impulsa, planiranja, sposobnosti da se zadrži informacija u kratkoročnom pamćenju i upotrebi u kontekstu. Sve su to važne komponente svakodnevnog funkcionisanja, koje direktno utiču na kvalitet života.
Da li se verbalna fluentnost može razvijati?
Dobra vest je – da. I to u bilo kom uzrastu.
Ovo nije veština koju posedujemo ili ne posedujemo, već nešto što se održava i razvija vežbom. Ključ leži u redovnom angažovanju mozga kroz zadatke koji ga stavljaju pred nove izazove. To možete postići na neki od sledećih načina:
Vežbe imenovanja
Odaberite bilo koju kategoriju – npr. vrste voća, imena država, predmeti u kuhinji i pokušajte da u roku od jednog minuta nabrojite što više pojmova. Ova aktivnost deluje jednostavno, ali zapravo pokreće iste moždane funkcije koje se mere na neurološkim testovima.
Kvalitetan razgovor
Redovno učestvovanje u razgovorima, naročito onima koji zahtevaju razmenu ideja, analizu i iznošenje mišljenja, od velike je koristi. Nije isto ćaskati o vremenu i diskutovati o nekoj knjizi, filmu ili životnoj dilemi. Razgovori koji vas mentalno angažuju stimulišu govorne centre u mozgu.
Strategijske društvene igre
Igre koje podstiču planiranje, predviđanje poteza i verbalno izražavanje – poput Rummikuba, Catan-a ili Bananagrams-a – mogu značajno doprineti očuvanju verbalne fluentnosti. Osim što zahtevaju strategiju, one vas teraju da stalno komunicirate i objašnjavate svoje poteze.
Pripovedanje i pisanje
Bilo da pišete dnevnik, beleške, priče ili učestvujete u razgovorima gde prepričavate događaje, čin organizovanja misli u smislenu celinu jača komunikacione veštine. U tom procesu učite da precizno birate reči, oblikujete poruke i zadržite pažnju sagovornika ili čitaoca.
Učenje stranog jezika
Ne morate postati tečni govornik, dovoljno je da pokušate. Čak i osnovni nivoi nekog jezika stavljaju mozak u poziciju da usvaja nove obrasce i povezuje značenja na drugačiji način. Naučno je potvrđeno da učenje jezika pozitivno utiče na deo mozga zadužen za pamćenje – hipokampus.
Dug život ne zavisi samo od fizičkog zdravlja. Mozak je organ koji traži aktivnost i raznolikost, a jedan od najprirodnijih načina da ga održavamo u formi jeste kroz svakodnevnu upotrebu jezika.
Govorenje, slušanje, razmena mišljenja i izražavanje misli nisu samo društvene veštine, već i deo kognitivne higijene.
Možda ne možemo kontrolisati sve faktore koji utiču na starenje, ali možemo svakog dana uraditi nešto korisno za svoj mozak – i početi od jednostavne rečenice.
Pročitajte još i: Leva i desna strana mozga – na kojoj si?
