Još od vremena pečurki iz cigli, pileta iz zida, i hamburgera iz kante za đubre, kuvanje i hrana u video igrama su prisutni, a gejmeri su jeli (dobro) u video igrama. U veoma velikom delu video igara, hrana je neizostavni deo, ali tek u poslednjih 15-ak godina, na nju se obraća mnogo više pažnje nego ikada pre. Ključna reč je imerzivnost, jer napitci za zdravlje i razne mađije možda jesu efikasnije u nadoknađivanju poena zdravlja (healt points), ali čine svet življim i realnijim, i time, video igru prijatnijom za igranje.
Hrana i piće u video igrama su dugo bili često prisutni, veoma poželjni, ali generalno u stranu skrajnuti predmeti koji u najgorem slučaju donose sitne poene, u najboljem HP. Hrana je ponekad, ali veoma retko, bila i glavna okosnica u igrama kao što je Burger Time, prisutna imenom u Nuts & Milk, ali ipak nekako sekundarna stvar.
Kako su godine prolazile, i tehničke sposobnosti kompjutera i konzola rasle, situacija sa kuvarskim igrama se polako zakuvavala.
Pored raznih „edukativnih“ igara kuvarskog tipa, kao što je „Someone’s in the kitchen“:
1999. pojavila se i možda prva prava zvanična „kuvarska video igra“ – Ore no Ryouri na PS1.
Za petama Japancima stižu, zanimljivo, Nemci iz kompanije Cybernetic Corporation, koji iste godine izdaju jednu od mnogih igara u Tycoon/Syndicate igara – Pizza Syndicate/Fast Food Tycoon, u kojoj pored same pripreme hrane, morate biti i menadžer mnogim restoranima širom sveta.
Sa napretkom tehnologije, uloga hrane u video igrama koje nisu orijentisane isključivo ka kuvanju je postala sve prisutnija. Video igre iz Japana prednjačile su u tome, sa npr. takmičenjem kuvara u Suikoden 2 RPG-u, gde (opciono) igrači moraju da se potrude da prvo nađu likove koji će uopše otvoriti restoran u njihovom zamku (delimično nebitno za celu igru, ali veoma imerzivno), pronaći recepte širom sveta, i zatim braniti čast svog glavnog kuvara kojeg izazivaju kolege iz celog sveta u takmičenjima sa žirijem koji ocenjuje hranu po svojim parametrima. kuvanje
Sporadična pojavljivanja hrane po video igrama ranog 21. veka je bilo, ali 90% se kretala oko HP i poena. kuvanje
Cooking Mama!
Prvi veliki skok za prisutnost i sam kvalitet kulinarskih video igara na tržištu bila je Cooking Mama! 2006. od Nintenda, za DS i Wii konzole. Svaka Cooking Mama igra je skup mini igara u kuhinji gde imate zadatke da za određeno vreme pripremite sastojke, skuvate ukusno jelo, a i operete sudove.
Realno, ono što je Guitar Hero franšiza bila za svet muzike, to je Cooking Mama bila za svet hrane. Serijal igara koji je inspirisao mnoge da se i sami oprobaju u pripremi hrane, makar iz hobija i lične potrebe.
Popularnost Cooking Mama igara donela je eksploziju derivata. Male firme utrkivale su se da pronađu način na koji da privuku igrače da kupe njihovu kuvarsku igru, mada očekivano niko neće postići toliki uspeh kao Nintendo sa ovim serijalom. kuvanje
Sa zapadne strane sveta, tek po koji retki RPG je imao kupovinu hrane pored već prisutnih napitaka za zdravlje, koji su često radili bolji posao u nadoknađivanju životnih poena. kuvanje
Arx Fatalis
Moram se ponovo vratit malo unazad, na izdanje iz 2002. zvano Arx Fatalis, postapokaliptično-fantazijski RPG u kojem su se sve fantazijske rase povukle u podzemlje zbog Sunca koje se ohladilo, imao je pripremu hrane predstavljenu (malo) ozbiljnije. Meso koje biste dobili od raznih životinja, mogli ste da ispečete na vatri, mada igra nije imala ni jednu opciju dalje od „baci meso na vatru“.
Hleb je već zahtevao malo više posla – pravi se uz pomoć brašna, vode i oklagije koje biste našli, testo se zatim stavi na vatru. U kombinaciji sa voćem, dobili biste i pitu, koju donosi više HP-a, i za to čekati određeno vreme, sa sve grafičkim prikazom testa kako narasta i rumeni. Ko voli i da začini pitu ( i više HP poena), može dodati i flašu vina. kuvanje
Skyrim
Sledeća poslastica za kulinarski nastrojene gejmere biće peta igra u fantazijskom RPG serijalu „Elder Scrolls“ – „Skyrim“. Priprema hrane u ovoj igri prilično je zadovoljavajuća za oko i uho, raznovrsnost hrane je velika, pa tako na raspolaganju imate voće, povrće, sireve, ribu, mesa, pečenja, torte, kolače, alkoholna pića itd. kuvanje
Zvučni efekti pečenja mesa i krčkanja paprikaša u loncu su predivni, ali sama priprema nije zbog tehničke prirode mogla da odmakne dalje od nekoliko predmeta koje treba imati u inventaru, a zatim stati za ognjište sa kotlićima, kliknuti na recept i to je to, gotovo kuvanje. Ipak, zajednica modifikatora igara je proširila (neko bi rekao oskudan) spisak recepata na stvarno (za jednu ovakvu igru) zapanjujuću pletoru kulinarskih majstorija. Popularnost igre je dovela i do toga da se izda zvanični kuvar sa specijalitetima iz igre. kuvanje
Ubrzo nakon Skyrim-a, oko 2012. počela je ekspanzija video igara silmulacija kuvanja. kuvanje
Cook, Serve, Delicious!
Cook, Serve, Delicious! je primetna igra na tržištu, zbog mehanike igre sa kojim, pored pripreme hrane, morate biti i menadžer svog restorana, na točkovima. Hrana je grafički prikazana prilično ukusno, muzika je zarazna, a gejmplej brz, jer kada podignete roletnu na vašem kombiju, gladne mušterije prilaze, poručuju i čekaju svoju porudžbinu, često veoma nestrpljivo, a tu je još sijaset sitnica koje su privukle igrače ka ovoj franšizi koja priprema već treći deo. Ipak, oni koji nisu spremi da se posvete igri biće možda odbijeni kompleksnošću na početku. kuvanje
Battle Chef Brigade
Battle Chef Brigade je opet nešto neobično – anime fantasy svet, kombinacija beat’em’up lova za kulinarskim sastojcima, i kuvanja sa „spoj-tri“ mehanikom. Ipak, celukupna igra je prelep doživljaj za uši, oči i dušu.
Cooking simulator
Za one kojima ipak treba nešto malo više, u leto 2019. izašao je Cooking Simulator, igra koja je nešto najbliže kuvanju u pravom svetu. Ovde morate sami otići po sastojke u podrum, špajz, ostavu, sve staviti na sto, ručno oprati, iseći, oljuštiti, stavit u šerpu, šerpu preneti na šporet, šporet uključiti, pratiti vreme kuvanja napamet ili uz pomoć sata, pa sve to servirati kako dolikuje jednom restoranu. Takođe, tu je i žongliranje troškovima upravljanja restorana, povremene posebne želje mušterija itd. VR podrška celu igru čini još imerzivnijom i kompleksnijom, mada, za cenu VR headseta, najbolje da sami odete u prodavnicu, kupite sastojke i spremate hranu IRL, što bi se reklo.
Pročitajte još i Nostalgija na klik: Video igre koje ste obožavali – 2. deo (izdanje 90-ih)!
