Novi Zakon o stvarnim vlasnicima je stupio na snagu. Imate rok do 30. novembra da dostavite dokumenta, a kazne su ogromne.

Baš kada ste pomislili da ste završili sa papirologijom za ovu godinu i da možete na miru da se posvetite jesenjoj set… pardon, strateškom planiranju za četvrti kvartal, država je odlučila da malo „začini“ stvari.

Ako vam je skraćenica CESV (Centralna evidencija stvarnih vlasnika) do sada bila samo još jedno misteriozno slovo u moru birokratije, vreme je za buđenje. I to brzo.

Od 1. oktobra 2025. godine stupila su na snagu nova pravila igre. Ne, ovo nije lažna uzbuna niti još jedan „informativni“ imejl koji ćete gurnuti u folder „za kasnije“. Ovo je ozbiljna, oročena i kazneno-osetljiva obaveza.

Imate novi, hitan domaći zadatak od Agencije za privredne registre (APR). Rok je kratak, a ulog je veliki.

U ovom tekstu ćemo vam, na najjednostavnijem mogućem jeziku, objasniti:

• Šta se tačno menja od 1. oktobra?
• Ko je, zaboga, taj „stvarni vlasnik“ kojeg država juri?
• Koja su to „dokumenta“ koja sada morate da skenirate i učitate?
• Šta se dešava ako kažete „lako ćemo“ i ignorišete rok do 30. novembra? (Spoiler: ne želite da saznate).

Deo 1: „Zar nismo ovo već uradili?“ – Šta se tačno menja?

Sećate se, pre neku godinu, kada ste morali da se ulogujete na sajt APR-a i elektronski „evidentirate“ ko je stvarni vlasnik vaše firme? Uneli ste ime, prezime, JMBG, kliknuli „potvrdi“ i mislili da ste mirni.

E pa, država vam je tada verovala na reč. Više vam ne veruje.

Od 1. oktobra 2025, nije dovoljno samo da kažete ko je stvarni vlasnik. Sada morate da DOKAŽETE. To je suština nove promene. Reči više nisu dovoljne; APR sada traži „papire“.

Ova nova obaveza propisana je izmenama Zakona o centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika. Cilj je, naravno, veća transparentnost i borba protiv pranja novca i finansiranja terorizma. Država želi da zaviri iza zavese, da vidi ko zaista vuče konce u svakoj firmi, i želi da za to ima crno na belo.

Deo 2: Koga se ovo (ne) tiče?

Skoro svih. Lista „Registrovanih subjekata“ koji moraju da se povinuju ovom zakonu je dugačka. Ako ste u jednoj od ovih kategorija, ovaj tekst je vaša obavezna lektira:

• Privredna društva (DOO, AD, ortačka i komanditna društva)
• Zadruge i zadružni savezi
• Ogranci stranih privrednih društava
• Fondacije i zadužbine
• Ustanove
• Udruženja
• Predstavništva stranih društava, zadužbina i fondacija
• Čak i sportska udruženja i savezi

Ko je „spašen“? Postoji i kratka lista onih koji ne moraju da vode ovu evidenciju. To su uglavnom:

• Preduzetnici (hvala nebesima!)
• Preduzeća i ustanove u kojima je Republika Srbija ili autonomna pokrajina/opština jedini član ili osnivač (npr. javna preduzeća).
• Političke stranke, sindikati, crkve i verske zajednice.

Ako ste se pronašli na prvoj listi – čitajte dalje. Vreme curi.

Deo 3: Detektivski posao – Ko je, pobogu, taj „stvarni vlasnik“?

Ovde nastaje najveća zabuna. Stvarni vlasnik NIJE uvek isto što i „direktor“ ili „vlasnik 100% udela“ koji piše u APR-u. Tačnije, jeste, ako je struktura jednostavna. Ali cilj zakona je da pronađe čoveka (uvek fizičko lice) koji na kraju lanca donosi odluke ili ima korist.

Vaš zadatak je da budete detektiv i da utvrdite ko je ta osoba. Zakon vam daje tri „osumnjičena“:

Osumnjičeni br. 1: „Čovek sa procentima“ Ovo je najočiglednije. Stvarni vlasnik je fizičko lice koje ima više od 25% udela, akcija, prava glasa ili drugog vlasništva u vašoj firmi.

• Direktno: Pera Perić ima 30% udela u „Perić DOO“. Pera je stvarni vlasnik.
• Indirektno (Ovde se komplikuje): „Petrović DOO“ ima 100% udela u „Janković DOO“. Ko je vlasnik „Janković DOO“? Morate da vidite ko je vlasnik „Petrović DOO“. Ako Žika Žikić ima 50% udela u „Petrović DOO“, on indirektno ima 50% „Janković DOO“ i on je stvarni vlasnik. Morate pratiti lanac do kraja, do konkretnog JMBG-a.

Osumnjičeni br. 2: „Čovek iz senke“ Šta ako niko nema 25%? Ili šta ako imate jednog člana sa 10% koji se pita za sve? Stvarni vlasnik je i ono fizičko lice koje „dominantno utiče na poslovanje“ ili donošenje odluka, bez obzira na procente.

• Primer: U statutu firme piše da se sve važne odluke donose samo uz saglasnost Marka Markovića, koji formalno nema ni 1% vlasništva. Marko je stvarni vlasnik.

Osumnjičeni br. 3: „Dežurni krivac“ (Ako sve drugo propadne) Ako ste prošli kroz ceo lanac i niste uspeli da nađete nikoga ko ispunjava uslove iz prve dve tačke (što je retko, ali moguće u ultra-komplikovanim strukturama), zakon kaže: „U redu, onda je stvarni vlasnik zakonski zastupnik (direktor) ili član organa upravljanja.“ Ovo je „poslednje utočište“ zakona – neko mora biti odgovoran.

Deo 4: Operacija „Skener“ – Koja su to tačno dokumenta koja traže?

Stižemo do suštine novog pravila. Do sada ste samo unosili podatke. Sada morate da priložite „dokumentaciju o vlasničkoj strukturi“.

Šta je to? To je dokaz za ono što ste utvrdili u „detektivskom poslu“ iznad.

Vaš zadatak je da, u zavisnosti od vaše vlasničke strukture, pripremite, skenirate i elektronski učitate (uploadujete) odgovarajuće „dokaze“. Evo najčešćih scenarija:

Scenario A: Jednostavno (Vlasnici su domaća fizička lica)

• Dokument: Izvod iz statuta, odluka o imenovanju direktora (ako je on stvarni vlasnik), ili najčešće – Osnivački akt(Ugovor o osnivanju DOO) ili Statut za AD. Iz njega se jasno vidi ko su članovi i koliki su im udeli.

Scenario B: Srednje složeno (Vlasnik je druga domaća firma)

• Dokument: Treba vam dokaz za ceo lanac.
  1. Izvod iz APR-a za vašu firmu (da se vidi ko je vaš vlasnik).
  2. Izvod iz APR-a za tu drugu firmu (da se vidi ko je njen vlasnik).
  • Primer: Vlasnik „Firme A“ je „Firma B“. Učitaćete Izvod za „Firmu A“ i Izvod za „Firmu B“ gde se vidi da je Žika Žikić vlasnik „Firme B“. Time ste dokazali da je Žika stvarni vlasnik „Firme A“.

Scenario C: Komplikovano i skupo (Vlasnik je strana firma)

• Dokument: E, ovde se spremite za trošak i logistiku. Treba vam:
  1. Izvod iz stranog privrednog registra za tu firmu (ne stariji od 3 meseca).
  2. Dokument mora biti overen Apostilom (ako dolazi iz zemlje koja je potpisnica Haške konvencije).
  3. Sve to mora biti prevedeno na srpski jezik od strane ovlašćenog sudskog tumača.
• Ovo je proces koji traje i košta. Ako vam je vlasnik firma sa Kipra, Devičanskih Ostrva ili iz Luksemburga, morate početi da pribavljate ove papire ODMAH.

Scenario D: Najkomplikovanije (Zadruge, fondacije, trustovi…)

• Dokument: Bilo koji pravni akt koji dokazuje ko donosi odluke ili ko ima korist. Statut, ugovor o fondu, pravilnici… Sve što dokazuje ko je taj čovek na kraju lanca.

Deo 5: Alarm! Rok je 30. novembar 2025.

Ovo je najvažniji datum u tekstu. 30. novembar 2025. Do ovog datuma, SVI registrovani subjekti (i vi koji ste se već evidentirali ranije!) morate da se ulogujete na portal APR-a i dopunite svoju evidenciju ovim novim, traženim dokumentima.

Ne čekajte 29. novembar. Portal će pasti. Vaš knjigovođa će vrištati. Sudski tumač vam se neće javiti na telefon. Počnite da prikupljate dokumentaciju danas.

Deo 6: Scenario „Lako ćemo“ – Šta ako ignorišem?

Hajde da pričamo o onome što sve zanima: o parama. Tačnije, o njihovom gubljenju. Država se nije šalila sa kaznama. One su drakonske.

Ako ovlašćeno lice (direktor) ne evidentira stvarne vlasnike, ili to ne uradi na vreme, ili (sada najvažnije) ne priloži odgovarajuću dokumentaciju, kazne su sledeće:

1. Za firmu (pravno lice): Novčana kazna za privredni prestup od 500.000 do 2.000.000 dinara.
2. Za direktora (odgovorno lice): Novčana kazna od 50.000 do 150.000 dinara.
3. Prekršajni nalog: Za neke prekršaje, biće vam izdat nalog bez suđenja, sa fiksnim kaznama.

Ali, novac nije najgora stvar. Ignorisanje ove obaveze povlači i druge, mnogo gore posledice:

• Mnoge banke će odbiti da vam otvore račun ili će blokirati postojeći ako niste uredno upisani u CESV.
• Nećete moći da učestvujete na javnim nabavkama (tenderima).
• Dovodite sebe u zonu sumnje za pranje novca, što niko normalan ne želi.

Zaključak: Vaš plan akcije za danas

Ne paničite, ali budite veoma agilni. Evo šta treba da uradite, ne sutra, nego danas:

1. Pozovite svog knjigovođu ili pravnog savetnika. Pitajte ih: „Da li ste videli novu obavezu za CESV? Koja nam tačno dokumenta trebaju?“
2. Identifikujte vlasnika. Odradite svoj detektivski posao. Da li je lanac jednostavan ili komplikovan?
3. Pribavite dokumenta. Ako je vlasnik strana firma, odmah ih kontaktirajte i tražite overen izvod iz registra. Objasnite im da je hitno.
4. Skenirajte i učitajte. Ulogujte se (ili dajte ovlašćenje knjigovođi) na APR portal i završite posao.

Ovo nije „još jedan formular“. Ovo je provera transparentnosti vašeg poslovanja. Prođite je bezbolno, na vreme, i nastavite da radite ono što najbolje znate – da vodite svoj biznis. Samo ovaj put, sa jednom urednom „štriklom“ više u evidenciji.

Pročitajte još: Zakon o bezbednosti na radu – novine koje morate znati!