Postoji jedan period u godini kada jesen zaboravi da je jesen. To su oni dani kada se oktobarsko sunce probudi sa snagom avgusta, kada vazduh postane zlatan i prozračan, a priroda nam pokloni još jedan, poslednji, topli zagrljaj pre nego što navuče sivi kaput zime. Naši stari su te dane nazvali Miholjsko leto, a njihov vrhunac i srce kuca tačno 12. oktobra, na Miholjdan.
Ovo nije samo još jedan crkveni praznik zaokružen crvenim slovom u kalendaru. Miholjdan je stanje duha. To je praznik koji miriše na pečene paprike i dunje sa ormara, dan kada se završavaju veliki poslovi i kada se duša odmara. To je priča o anđelima, narodnim verovanjima, porodičnim okupljanjima i onoj tihoj, zahvalnoj radosti zbog bogatstva koje nam je zemlja dala.
Ali, šta tačno slavimo? Zašto se baš ovaj period zove Miholjsko leto i ko je bio moćni Mihailo čije ime nosi? Zaronimo zajedno u toplu i slojevitu priču o Miholjdanu.
Miholjsko leto: Kad jesen obuče kaput od sunca
Pre nego što uđemo u crkvene knjige, moramo pričati o onome što svi osećamo. Miholjsko leto je meteorološki i kulturni fenomen, period neobično toplog i suvog vremena koji se javlja početkom oktobra. To je, poetski rečeno, oproštajni poljubac leta.
Za naše pretke, koji su živeli u skladu sa ritmovima prirode, ovo je bio dragocen dar. To je bila poslednja prilika da se završe poljski radovi, da se letina skloni na sigurno, da se stoka spusti iz planinskih katuna i da se zajednica okupi pre dugih, hladnih meseci. Zato se Miholjdan smatrao pravom i prirodnom granicom između leta i zime. Do Miholjdana, poslovi. Od Miholjdana, odmor i svetkovanje.
Narodno verovanje kaže da Miholjsko leto traje onoliko dugo koliko je Arhangel Mihailo molio Boga da mu dozvoli da još malo hoda zemljom prerušen u siromaha i deli blagoslove. Kada skine svoj anđeoski plašt, sunce sija. Kada ga ponovo obuče, stižu kiša i zima.
Ko se slavi na Miholjdan? Rešavamo večitu dilemu
E, ovde priča postaje zanimljiva i mnogima zbunjujuća. Iako ceo narod ovaj praznik i period zove po Arhangelu Mihailu, Srpska pravoslavna crkva 12. oktobra zapravo slavi Svetog Kirijaka Otšelnika, poznatog i kao Sveti Kirijak Pustinjak.
Pa, otkud onda Arhangel Mihailo u priči?
Odgovor leži u dubokoj isprepletenosti zvaničnog hrišćanstva i starih narodnih verovanja. Arhangel Mihailo, čiji se glavni praznik (Aranđelovdan) slavi 21. novembra, u narodu je oduvek bio izuzetno poštovan kao „nebeski vojskovođa“, anđeo ratnik, zaštitnik i borac protiv zla. Njegova snaga i zaštitnička uloga su ga učinile toliko popularnim da ga je narodna tradicija „ubacila“ i u ovaj jesenji praznik, vezujući za njega lepo vreme i kraj privredne godine.
- Sveti Kirijak Otšelnik (zvačani svetac): Bio je veliki hrišćanski podvižnik koji je živeo u 4. i 5. veku. Proveo je skoro ceo život (a živeo je 109 godina!) u pustinji, u molitvi i strogom postu. Smatra se isceliteljem i zaštitnikom od zlih duhova.
- Arhangel Mihailo (narodni svetac): Predvodnik anđeoskih sila, onaj koji je na nebu prvi ustao protiv Lucifera i zla. Njegovo ime na jevrejskom znači „Ko je kao Bog?“ i predstavlja bojni poklič nebeske vojske. Uvek se prikazuje sa ognjenim mačem ili kopljem, kao simbolom borbe za pravdu i veru.
Dakle, iako je zvanično praznik posvećen Svetom Kirijaku, duh Miholjdana, a naročito Miholjskog leta, neraskidivo je vezan za moćnu i svetlu figuru Arhangela Mihaila u narodnoj svesti.
Narodni običaji: Šta se nekad radilo, a šta se ne sme?
Kao praznik koji označava prekretnicu u godini, Miholjdan je bio ispunjen brojnim običajima.
- Dan za druženje i vašare: Pošto su teški radovi završeni, Miholjdan je bio dan za okupljanje. Sela su organizovala vašare, ljudi su se posećivali, ugovarali poslove za narednu godinu, a momci i devojke su imali priliku da se vide i upoznaju. Smatrao se jednim od najdruštvenijih dana u godini.
- Dan isplate i novih početaka: Čobanima i slugama koji su radili preko leta na ovaj dan su se isplaćivale plate i isticali ugovori. Tada su mogli da odluče da li će ostati kod istog gazde ili će potražiti novu službu.
- Zabrane i verovanja: Postojala su i određena pravila. Na Miholjdan se nisu obavljali teški kućni poslovi, naročito oni vezani za predenje vune i rad sa tkaninom. Verovalo se da, pošto su svi poljski radovi završeni, treba odmoriti i telo i dušu. U nekim krajevima se verovalo i da na Miholjdan ne treba putovati i prelaziti preko reka, jer su vodene sile tada nemirne.
Miholjdan kao Krsna Slava: Toplina porodičnog okupljanja
Mnoge srpske porodice danas slave Miholjdan kao svoju krsnu slavu. Za njih, ovaj dan je mnogo više od narodnih običaja – to je srce porodične tradicije.
Kao i svaka slava, ona počinje dan ranije paljenjem kandila i molitvom. Na dan slave, lomi se slavski kolač, preliva se vinom i osvećuje se slavsko žito (koljivo) u spomen na sveca zaštitnika i za zdravlje i napredak porodice.
Trpeza je bogata, jesenja. Na njoj se nalaze plodovi koji su upravo pristigli: pečena paprika, ajvar, turšija, i naravno, pečenje koje miriše i okuplja. Ali hrana je samo okvir. Suština je u okupljanju. Miholjdan kao slava je dan kada se vrata doma širom otvaraju za rodbinu, prijatelje i kumove. To je dan kada se obnavljaju veze, dele priče i stvara ona posebna, topla atmosfera zajedništva koja nas hrani tokom cele godine.
Zašto nam je Miholjdan i danas potreban?
U današnjem ubrzanom svetu, gde su granice između godišnjih doba zamagljene veštačkim osvetljenjem i klimatizacijom, Miholjdan nas podseća na nešto važno: na cikličnost života.
Podseća nas da posle svakog napornog rada dolazi vreme za odmor i proslavu. Uči nas da zastanemo i budemo zahvalni na plodovima – ne samo onim iz bašte, već i na plodovima našeg truda, na porodici, na prijateljima.
Miholjsko leto je poziv da izađemo napolje, da upijemo poslednje zrake sunca, da prošetamo kroz opalo lišće i da budemo svesni lepote trenutka. To je duhovni i mentalni „reset“ pred zimu.
Zato, bilo da slavite slavu, poštujete narodne običaje ili jednostavno volite lepo vreme, iskoristite Miholjdan. Okupite one koje volite, spremite nešto ukusno i nazdravite jeseni, životu i onom anđelu čuvaru – zvali ga Kirijak ili Mihailo – koji nas podseća da i u oktobru može da bude toplo, i u srcu i napolju.
Pročitajte još: Preobraženje Gospodnje: Danas se oseća početak jeseni i promena u prirodi
