Kamenički park, jedno je od omiljenih izletišta i zelenih oaza Novosađana i svih onih koji žive u okolini. Prostire se na 28 hektara i do 1918. godine bio je privatna bašta dvorca koji je tu podignut i u etapama građen od 1797. do 1811. godine. Park je uređivan po uzoru na velike parkove u prestonicama Evrope. To znači da su obavezne bile pešačke staze, skulpture, žardinjere, ali i jezerce, kao i veliki broj biljnih vrsta zasađenih u parku. Na delu parka pored Dunava bilo je staklenika, konjušnica i pristan za lađe.
Spomenik “Pet glava” u Kameničkom parku teško je uočljiv iz vazduha – virtuelna panorama (foto: 105.rs); Da rotiraš sliku, na računaru koristi miš, a na mobilnom uređaju pokrete prstima. Za zumiranje, koristi plus i minus u levom, a za prikaz u punoj veličini simbol u desnom donjem uglu slike
Jedno uzvišenje u ovom parku nosi ime Brežuljak ruža iz čega možemo pretpostaviti da je to mesto bilo rezervisano za ružičnjake, jer sve što su imali najlepši evropski vrtovi, imao je i ovaj. Negde se može pronaći podatak da se to uzvišenje zove i Brežuljak ljubavi. Posetioci Kameničkog parka najviše vremena provode baš tu, a društvo im pravi Pet glava. Pet betonskih glava bilo je postavljeno na pet stubova od opeke. Iako ne postoji tačan podatak, pretpostavlja se da tih pet glava predstavljaju članove grofovske porodice kojoj je pripadao dvorac u parku. Međutim, kako glave imaju antičke detalje, stručnjaci ostavljaju mogućnost i da su glavama prikazana i božanstva. Stubovi su postavljeni tako da formiraju krug, a glave su okrenute tako da gledaju ka spolja. Danas su četiri tu, stanje bi moglo da im bude bolje, ali kako-tako, drže se. Peta nije imala tu sreću da se zadrži na vrhu stuba. Stuba zapravo i nema, vreme je učinilo svoje, a opeka dobila noge. Ta peta glava, pognuta, leži na zemlji. Stanje ostalih stubova nije sjajno jer, kao što rekoh, nalaze se na uzvišenju. Vreme koje je prošlo, a verovatno i kiše koje spiraju zemljište, doveli su do toga da se stubovi blago nagnu prema nizbrdici. Takođe, nestali su i betonski svodovi kojim su “Glave” bile povezane i koji su ih držali na okupu. U međuvremenu dobili su malo ulične umetnosti, pa su ofarbani u jarke boje, svaki u drugačijem fazonu, tako da definitivno ne mogu biti neprimećeni.
Spomenik “Pet glava” u Kameničkom parku (foto:105.rs) Spomenik “Pet glava” u Kameničkom parku (foto: 105.rs)
Dvorac u Kameničkom parku gradio i početkom 19. veka završio Ištvan Marcibanji, savetnik Marije Terezije. Pošto je imao zadatak da se bavi vinarstvom u Sremu, blaga padina na obali Dunava bila je idealno mesto za podizanje doma. Vinogradi ove porodice su rasli, a rasla je i njihova ćerka Marija u koju se zaljubio grof Karačonji iz današnjeg Novog Miloševa. Marija mu je ljubav uzvratila, venčali su se, a u miraz je donela upravo dvorac u Kameničkom parku. Njih dvoje su najviše vremena tokom godine provodili u Budimpešti, a u ovu rezidenciju uglavnom dolazili samo u vreme berbe grožđa. Priča kaže da je Marija, svom mužu, zamerala što se prema njenom mirazu odnosi sa nedovoljno pažnje, pa se Gvido posvetio sređivanju. Angažovao je najbolje arhitekte koji su dvorcu doneli izgled koji manje-više ima i danas, a posebno se posvetio uređivanju prostora oko njega i angažovao najveće stručnjake iz oblasti hortikulture. Staze, cveće, žardinjere, jezerce, sve je to krasilo vrt koji je Gvido uredio za svoju dragu. Skulpture su, u to vreme bile obavezan deo vrtova. Danas, skultura sfinge samuje pored jedne od staza. Tokom vremena ostala je bez glave. Nešto dalje, pobacani su delovi nekih drugih skulptura, jer su i ljudi učinili svoje.Skup skulptura Pet glava, nalazi na već pomenutom Brežuljku ruža.
Dvorac u Kameničkom parku u čijem se sklopu nalazi i spomenik Pet glava, nije zaboravljen. U prilično je dobrom stanju. Do 1918. godine bio je u vlasništvu porodice Karačonji. Poslednji vlasnik bio je Gvidov i Marijin mlađi sin Eugen. Posle Prvog Svetskog rata, dvorac je došao u vlasništvo novonastale države, a Eugen bez prava ostao po ne baš razjašnjenim okolnostima. Od tada, vrt više nije bio privatni posed, već javno dobro, a već dugo vremena je omiljeno izletničko mesto za mnoge Vojvođane. Pet glava, iako su vrlo čestu u društvu, jesu zaboravljene. Zajedno sa ostalim skulpturama u parku podsećaju na raskošni vrt koji su krasile, ali prijala bi im obnova. Kao što već spomenuh, jedna glava je odavno ostala bez svog stuba, a ostalim stubovima bi prijalo ispravljanje i obezbeđivanje, glavama čišćenje i umivanje.
Galeriju fotografija pogledajte ovde:
Podcast verziju ovog sadržaja poslušajte ovde:
