Izmenama Zakona o bezbednosti saobraćaja, električni trotineti će biti zvanično kategorisani kao laka električna vozila, sa maksimalnom snagom elektromotora do 600 vati, saopštio je Mirko Koković, pomoćnik direktora Agencije za bezbednost saobraćaja Srbije. Ova regulativa donosi niz novih pravila za vozače trotineta, uključujući obaveznu registraciju, ograničenja brzine i kazne za nepoštovanje propisa, kako bi se povećala bezbednost u saobraćaju.
Povećana upotreba trotineta zahteva stroža pravila
Prema Kokovićevim rečima, potreba za regulisanjem upotrebe trotineta pojavila se nakon pandemije koronavirusa, kada je njihova popularnost značajno porasla. Međutim, istovremeno su zabelaženi i ozbiljni incidenti koji su ukazali na rizike. Jedan od najupečatljivijih primera dogodio se na Novom Beogradu, gde je vozač vozio brzinom od 80 km/h na putu koji je tada bio klasifikovan kao autoput. „Vožnja takvom brzinom, bez kacige i bilo kakve zaštite, u poređenju sa automobilom koji ima kabinu i sigurnosne pojaseve, pokazuje koliko je ovakvo ponašanje opasno“, upozorio je Koković.
Obavezna registracija i tehnički standardi
Od 5. aprila 2024. godine na snazi je pravilnik kojim se uvodi obavezna registracija trotineta. Ova procedura podrazumeva izdavanje evidencione nalepnice, a registracija se obavlja samo jednom, bez potrebe za godišnjim obnavljanjem. Cilj je da u saobraćaju budu samo trotineti koji ispunjavaju tehničke standarde, čime se smanjuje rizik od nezgoda. Ministarstvo unutrašnjih poslova započelo je kontrolu primene ovog pravilnika 15. juna prošle godine, kako bi se osiguralo poštovanje propisa.
Pravila za kretanje i starosna ograničenja
Novi zakon precizno definiše gde i kako ova vozila smeju da se kreću, uz striktna pravila o brzini i starosnim ograničenjima:
- Deca mlađa od 14 godina ne smeju upravljati trotinetima.
- Na pešačko-biciklističkim stazama brzina je ograničena na 10 km/h.
- Na biciklističkim stazama i trakama dozvoljena je brzina do 25 km/h.
- Na kolovozu sa ograničenjem brzine do 30 km/h, trotinet smeju voziti osobe mlađe od 18 godina, dok stariji vozači mogu koristiti i druge kolovoze, uz poštovanje saobraćajnih pravila.
Ova pravila su usklađena sa praksom zemalja Evropske unije i regiona, ali prilagođena srpskim uslovima. Ipak, nijedna zemlja još nije pronašla savršeno rešenje, pa se propisi redovno prilagođavaju.
Obavezna zaštitna oprema i stroge kazne
Nošenje kacige je obavezno u svim situacijama, dok je reflektujući prsluk potreban svuda osim na biciklističkim stazama. Noću je obavezno korišćenje svetla ili reflektujućih elemenata. Nepoštovanje ovih pravila kažnjava se novčanom kaznom do 10.000 dinara. Koković smatra da su ove kazne blage, naglašavajući da „nošenje kacige nije stvar ličnog izbora, već obaveza koja štiti život“.
Za ozbiljnije prekršaje, poput vožnje trotinetom na autoputu ili motoputu, predviđene su kazne od 100.000 do 120.000 dinara, uz moguću zatvorsku kaznu od 30 dana. Takvo ponašanje Koković opisuje kao „nasilničku vožnju“ koja ugrožava sve učesnike u saobraćaju. Inicijalna ideja da se vozačima trotineta dozvoli kretanje trotoarima uz brzinu od 5 km/h odbačena je jer se pokazalo nerealnim očekivati poštovanje tog ograničenja.
Odgovornost za povrede
Koković je upozorio da kao vozači lakih električnih vozila, snose veliku odgovornost za svoje ponašanje. Mnogi voze brzinama većim od dozvoljenih 25 km/h, nesvesni da mogu izazvati ozbiljne povrede. Za nanošenje teških telesnih povreda predviđena je kazna zatvora od 1 do 8 godina, dok za izazivanje smrtnih ishoda kazna može doseći od 2 do 12 godina zatvora.
Alarmantna statistika saobraćajnih nezgoda
Prema podacima Agencije za bezbednost saobraćaja, Srbija godišnje beleži oko 500 poginulih u saobraćaju. Od početka 2025. godine, do 6. maja, stradalo je 147 osoba, što je zabrinjavajuće visok broj. Koković je istakao da je stopa smrtnosti u saobraćaju u Srbiji gotovo dvostruko veća od proseka EU, izražena po broju poginulih na milion stanovnika. Očekuje se da će novi zakon doprineti podizanju svesti građana, ali je naglasio da „bezbednost počinje od pojedinca“.
Alkobrava kao nova mera
U okviru širih reformi, najavljeno je i uvođenje alkobrave, uređaja koji onemogućava pokretanje vozila ako vozač ima bilo kakvu količinu alkohola u dahu. Ovaj sistem već postoji u Francuskoj, gde uređaj košta oko 800 evra, a iznajmljivanje je 100 evra mesečno. Alkobrava se kalibrira svakih 3 do 6 meseci, a očekuje se da će značajno smanjiti broj nezgoda izazvanih vožnjom pod dejstvom alkohola, koji je treći vodeći uzrok saobraćajnih nezgoda u Srbiji.
Zaštita pešaka i smanjenje brzine
Pešaci čine 26% stradalih u saobraćaju u Srbiji, a smrtnost pešaka pogođenih vozilom pri brzini od 60 km/h iznosi 80%. Zbog toga je ograničenje brzine u naseljenim mestima smanjeno sa 60 na 50 km/h, čime se verovatnoća preživljavanja pešaka udvostručava, jer smrtnost pri 50 km/h pada na 40%.
Novi zakon o bezbednosti saobraćaja predstavlja korak ka većoj disciplini i odgovornosti u saobraćaju, sa posebnim fokusom na regulisanje trotmeta i zaštitu svih učesnika. Koković poziva građane da poštuju propise, jer svaki izgubljeni život u saobraćaju predstavlja nenadoknadiv gubitak.
