Štucate? 10 proverenih (i nekoliko bizarnih) načina da odmah zaustavite štucanje

Zamislite scenu. Savršeno je tiho. Možda ste u biblioteci. Možda na važnom sastanku. Ili, ne daj Bože, na prvom sastanku, baš u onom trenutku pre nego što ćete reći nešto neverovatno pametno i šarmantno.

I onda se desi.

„HIC!“

Zvuk koji je istovremeno komičan i duboko izdajnički. Stigao je nepozvan, kao onaj rođak koji uvek dođe u pogrešno vreme. Štucanje. Taj mali, ritmični terorista koji odluči da otme vaše telo i pretvori vas u igračku na navijanje.

Prvi „HIC!“ je smešan. Peti je već iritantan. Dvadeseti je objava rata.

Svi smo bili tamo. I svi znamo za bar jedan „siguran“ lek. „Zadrži dah!“ viče kolega. „Popij vodu naopačke!“ sugeriše baka. „Samo treba da te neko prepadne!“ predlaže vaš uvek „duhoviti“ prijatelj.

Ali šta od toga zaista radi? I što je još važnije, šta se, dođavola, uopšte dešava u našem telu?

Pre nego što vas sledeći put uhvati nespremne, hajde da naučno i strateški razoružamo ovog dosadnog neprijatelja. Smatrajte ovo vašim ultimativnim vodičem za borbu protiv štucavice.

Deo 1: Upoznajte neprijatelja (šta je, zaboga, štucanje?)

Da biste pobedili neprijatelja, morate ga razumeti. Štucanje nije magija, niti kletva (iako se ponekad tako čini). To je čista, pomalo zbunjena, biologija.

Glavni krivac je vaša dijafragma.

Dijafragma je onaj veliki, kupolasti mišić koji se nalazi tačno ispod vaših pluća. Njen glavni posao je da se grči i opušta, pomažući vam da dišete. Ona je tihi, vredni radnik… dok ne „poludi“.

Iz nekog razloga – a o razlozima ćemo kasnije – vaša dijafragma odluči da se grči van kontrole. To je nevoljni spazam. Kada se naglo grči, ona povlači vazduh ka vašim plućima.

Ali, mozak nije planirao taj udah, pa u panici reaguje tako što trenutno zatvara vaše glasne žice (to se zove glotis). I taj sudar vazduha koji juri unutra i vrata koja se naglo zatvaraju proizvodi taj elegantni, svima poznati zvuk: „HIC!“

To je, u suštini, svađa između vaše dijafragme i vaših glasnih žica.

Najčešći okidači (zašto baš sad?)

Obično je vaša krivica. Štucanje najčešće izazivaju:

• Prebrzo jedenje ili pijenje: Gutate vazduh zajedno sa hranom/pićem.
• Gazirana pića i pivo: Mehurići iritiraju dijafragmu.
• Alkohol: Opušta mišiće, uključujući i one koji kontrolišu dijafragmu.
• Previše hrane: Prepun stomak pritiska dijafragmu odozdo.
• Začinjena hrana: Iritira nerve koji su povezani sa dijafragmom.
• Nagla promena temperature: Pijenje vrućeg čaja, pa ledene vode.
• Uzbuđenje ili stres: Da, zato vas uvek strefi u najgorem trenutku.

Deo 2: Arsenal proverenih metoda (šta stvarno radi)

U redu, rat je počeo. Vreme je za kontranapad. Većina lekova za štucanje radi na jednom od dva principa:

1. Resetovanje dijafragme: Preplavljivanjem krvi ugljen-dioksidom (CO₂), što tera dijafragmu da se „smiri“ i vrati normalnom disanju.
2. Resetovanje nervnog sistema: „Šokiranjem“ ili stimulacijom vagusnog nerva, koji je glavna „telefonska linija“ između mozga i stomaka (i dijafragme).

Evo vašeg oružja, od najlakšeg ka najkomplikovanijem.

Napad 1: Rat vazduhom (kontrola CO₂)

1. Klasično „zadržavanje daha“

• Kako: Udahnite duboko i držite vazduh što duže možete. Ne dok ne poplavite, ali dovoljno dugo da osetite blagu neprijatnost. Izdahnite polako.
• Zašto radi: Dok držite dah, ugljen-dioksid (CO₂) se nakuplja u vašim plućima. Ovaj višak CO₂ je moćan signal telu da „nešto nije u redu sa disanjem“. To „preotima“ pažnju mozga i šalje dijafragmi hitnu poruku: „Hej, prestani sa žurkom i vrati se na posao disanja, davimo se!“ To često resetuje spazam.

2. Disanje u papirnu kesu

• Kako: Uzmite malu papirnu kesu (nikako plastičnu!). Držite je čvrsto preko nosa i usta i dišite normalno u nju oko 30 sekundi do minut.
• Zašto radi: Ovo je napredna verzija zadržavanja daha. Dok udišete vazduh koji ste upravo izdahnuli, vi praktično „reciklirate“ CO₂. Nivo ugljen-dioksida u krvi raste brže, što još jače signalizira dijafragmi da se smiri.

Napad 2: Hidro-terapija (moć vode)

3. Brzo gutanje vode

• Kako: Uzmite čašu vode (ne previše hladne) i ispijte 9 ili 10 brzih, uzastopnih gutljaja bez pauze za disanje.
• Zašto radi: Ritmično gutanje „bombarduje“ vagusni nerv signalima. To je kao da prekidate lošu telefonsku vezu stalnim pritiskanjem dugmeta. Spazam dijafragme se „izgubi u prevodu“.

4. Pijenje vode „naopačke“

• Kako: Ovo je zlatni standard bizarnih lekova koji rade. Uzmite čašu vode. Nagnite se napred u struku, kao da hoćete da dodirnete prste na nogama. Sada, nagnite glavu unazad i pijte vodu sa suprotne (dalje) ivice čaše. Da, izgledaćete kao povređeni flamingo. Da, voda će vam se verovatno sliti niz bradu.
• Zašto radi: Ovaj akrobatski potez radi dve stvari: prisiljava vas da pijete sporije i teže gutate, što snažno stimuliše vagusni nerv. Takođe, savijanje napred fizički kompresuje vaš stomak i dijafragmu, pomažući da se grč „razbije“.

5. Grgoljenje ledenom vodom

• Kako: Uzmite gutljaj veoma hladne, skoro ledene vode, i grgoljite što duže možete.
• Zašto radi: Izuzetno niska temperatura na zadnjem delu grla deluje kao mali „šok“ za nerve u tom području, prekidajući ciklus štucanja.

Napad 3: Šok Terapija (zbunjivanje sistema)

6. Kašičica šećera (ili meda)

• Kako: Uzmite punu kafenu kašičicu suvog, kristal šećera. Stavite je na jezik i pustite da se polako topi i da je progutate.
• Zašto radi: Ovo je senzorni udar. Ogromna količina slatkoće (i blago gruba tekstura šećera) preplavljuje nervne završetke na jeziku. To šalje toliko jak signal mozgu da on jednostavno „zaboravi“ na štucanje. Kašičica meda radi na sličan princip.

7. Grickanje kriške limuna

• Kako: Uzmite krišku limuna i zagrizite je. Možete je i pošećeriti ako ste kukavica.
• Zašto radi: Ekstremna kiselost je još jači šok za sistem od šećera. To je kao da ste resetovali ceo sistem ukusa, a sa njim i nerve odgovorne za štucanje.

8. Povlačenje jezika

• Kako: Zvuči čudno, ali pomaže. Uhvatite vrh svog jezika prstima (koristite maramicu) i nežno ga povucite napred i nadole. Zadržite par sekundi.
• Zašto radi: Ovo direktno stimuliše nerve na dnu jezika koji su povezani sa, pogađate, vagusnim nervom.

9. Staro dobro „prepadanje“

• Kako: Naterajte nekoga da vam se prišunja i da vas na smrt prepadne. (Napomena: autor teksta ne odgovara za slomljene vaze ili narušene međuljudske odnose).
• Zašto radi: Iznenadni šok izaziva masivni nalet adrenalina i potpunu „blokadu“ nervnog sistema. U tom trenutku, mozak ima važnija posla (preživljavanje „napada“) od održavanja ritmičnog grča dijafragme.

10. Masaža dijafragme

• Kako: Pronađite mesto gde vam se rebra spajaju na sredini, tačno ispod grudne kosti (to je vaš solarni pleksus). Prstima pritisnite to mesto, blago ka unutra i nagore. Zadržite pritisak 20-30 sekundi.
• Zašto radi: Ovo je direktan fizički napad. Bukvalno pritiskate mišić koji pravi problem i terate ga da se opusti.

Deo 3: Kada smeh prestaje (apsolutno ne idite kod lekara… osim…)

U 99.9% slučajeva, štucanje je bezopasno i prođe samo od sebe (ili uz pomoć pijenja naopačke). Ali, postoji i nešto što se zove hronično ili nezaustavljivo štucanje.

Ovo nije šala. Najpoznatiji slučaj je Čarls Ozborn iz Ajove, koji je štucao 68 godina bez prestanka (od 1922. do 1990. godine).

Zlatno pravilo: Ako vaše štucanje traje duže od 48 sati, prestanite da jedete šećer i da plašite mačku. Vreme je da pozovete lekara.

Dugotrajno štucanje može biti iscrpljujuće (zamislite da ne možete da spavate ili jedete normalno), a u retkim slučajevima može biti simptom nečeg ozbiljnijeg:

• Iritacije vagusnog nerva (zbog upale grla, pa čak i dlake na bubnoj opni!)
• Gastroezofagealnog refluksa (GERB-a ili gorušice)
• Neuroloških problema
• Nuspojave nekih lekova

Zaključak: Naoružani i spremni

Eto. Sledeći put kada vas taj izdajnički „HIC!“ napadne usred sastanka, nećete biti bespomoćni. Nećete samo sedeti i čekati da prođe.

Vi ste sada nindža-ratnik, lovac na štucavice, naoružan znanjem, šećerom i spremnošću da izgledate kao flamingo u kupatilu.

Nadamo se da vam ovi saveti neće trebati. Ali, kao i kišobran, đavolski je dobar osećaj imati ih pri ruci.

Pročitajte još: Kako ublažiti bol u grlu – 6 kućnih saveta