Nema ničeg čudnog u tome što se mnogi od nas s dolaskom toplijih dana osećaju vedrije, poletnije i srećnije. Čim zima počne da popušta, a sunce češće izlazi iz oblaka, primećujemo kako se i naše raspoloženje menja – postajemo društveniji, imamo više energije, lakše ustajemo iz kreveta, a čak i sitnice koje bi nas u decembru izbacile iz takta, sada nam prolaze mimo osmeha. Ali, zašto se leti osećamo srećnije? Je li u pitanju samo kolektivni osećaj optimizma jer “eto ga, napokon je stiglo leto”, ili postoji konkretan biološki, psihološki i hemijski razlog zbog kog smo u ovom delu godine jednostavno srećniji?
Odgovor leži u fascinantnom spoju prirodnih ciklusa, hormona, svetla, temperature i našeg uma. U nastavku otkrivamo nauku iza sunčanog raspoloženja.
Zašto se leti osećamo srećnije?
1. Sunčeva svetlost i serotonin
Sunčeva svetlost je daleko više od prirodnog osvetljenja. Kada naša koža i oči registruju svetlost, to ima direktan uticaj na proizvodnju hormona serotonina – poznatog i kao “hormon sreće”.
Serotonin utiče na raspoloženje, apetit, spavanje, pa čak i na pamćenje. Viši nivoi serotonina povezani su sa boljim raspoloženjem i osećajem smirenosti, dok manjak ovog hormona može dovesti do depresije, anksioznosti i lošeg sna.
Tokom letnjih meseci dani su duži, izloženost prirodnoj svetlosti je veća, i samim tim naš mozak proizvodi više serotonina. Studije su pokazale da su upravo meseci sa više sunčanih sati povezani sa smanjenom učestalošću sezonskih depresivnih poremećaja (poznatih kao SAD – Seasonal Affective Disorder). Nije slučajno što se ovaj poremećaj gotovo isključivo javlja u zimskom periodu, kada su dani kratki, tmurni i hladni.
2. Vitamin D
Pored serotonina, sunčeva svetlost stimuliše i proizvodnju vitamina D u našoj koži. Iako se ovaj vitamin može uneti i putem hrane ili suplemenata, telo ga najefikasnije stvara kada je izloženo UVB zracima.
Vitamin D je važan za zdravlje kostiju, imunološki sistem, ali i psihičko zdravlje. Nedostatak ovog vitamina povezuje se sa depresijom, umorom, razdražljivošću i opštom malaksalošću.
Leti, kada provodimo više vremena napolju, lakše dolazimo do optimalnog nivoa vitamina D. Time se ne samo osećamo bolje, već i imamo više energije da budemo fizički aktivni, što dodatno podiže nivo raspoloženja.
3. Melatonin i cirkadijalni ritam
Naš organizam funkcioniše po tzv. cirkadijalnom ritmu – biološkom satu koji reguliše kada smo budni, a kada pospani, kada smo gladni, kada nam je temperatura tela viša, a kada niža. Jedan od glavnih hormona u ovom ritmu je melatonin – hormon koji nas uspavljuje.
U zimskim mesecima, zbog manje svetla, telo ranije počinje da luči melatonin, što nas čini pospanijima i tromijima. Tokom leta, zbog više svetlosti u toku dana i dužeg dana generalno, proizvodnja melatonina se odlaže, pa duže ostajemo budni, a imamo više energije.
Drugim rečima, prirodno se osećamo poletnije i aktivnije, jer nam biološki sat kaže da je još uvek dan, i da je vreme za delovanje, a ne za spavanje. To nam omogućava da više toga postignemo, češće budemo napolju, više se družimo, a sve to doprinosi pozitivnijem raspoloženju.
4. Toplota tela i fizička aktivnost – veza sa endorfinima
Leti se više krećemo. Više šetamo, plivamo, vozimo bicikl, igramo se s decom, idemo na izlete. Fizička aktivnost, pa čak i ona umerenog intenziteta, povećava nivo endorfina, prirodnih hemikalija koje telo luči da bi ublažilo bol i poboljšalo raspoloženje.
Endorfini deluju kao prirodni antidepresivi. Čak i kratka šetnja može podići nivo ovih hormona u krvi i izazvati osećaj euforije ili bar prijatnog mira. Nije bez razloga popularna fraza “runner’s high” – osećaj sreće koji sledi nakon trčanja.
I toplota sama po sebi može doprineti opuštanju mišića i smanjenju tenzije. Kada je napolju toplo, telo ne mora da troši dodatnu energiju na zagrevanje, što takođe doprinosi osećaju komfora.
5. Društveni život u punom cvatu
Leto je vreme festivala, koncerata, putovanja, okupljanja na otvorenom. Ljudi su generalno društveniji i otvoreniji kada je lepo vreme. Sunčani dani pozivaju na boravak napolju, a to vodi ka većem broju susreta sa prijateljima i porodicom, pa čak i sklapanju novih poznanstava.
Psiholozi tvrde da društvena povezanost direktno utiče na naše mentalno zdravlje – ljudi koji provode više vremena u društvu generalno su srećniji i otporniji na stres.
6. Hrana i letnji ritam života
Leti jedemo više svežeg voća i povrća, više se hidriramo, češće smo napolju. Čak i naš apetit se menja, obroci su laganiji, zbog čega osećamo lakoću u telu.
Letnji stil života generalno podrazumeva više fleksibilnosti, više odmora, više dana provedenih u prirodi. Ljudi na odmoru osećaju manje stresa, jer izlaze iz uobičajenih rutina koje često podrazumevaju pritiske, rokove i pretrpan raspored.
Ovo stanje “usporavanja” i uživanja ima terapeutski efekat na telo i um. Kada smo manje pod stresom – lakše primećujemo lepotu oko sebe i lakše se smejemo.
7. Boje, mirisi, zvuci – leto stimuliše sva čula
Nije sve samo u hemiji tela – ima nešto i u doživljaju. Leto je prepuno vizuelnih, auditivnih i olfaktivnih podsticaja koji nas podsećaju na detinjstvo, bezbrižnost, prirodu, igru i slobodu.
Zelena boja trave, plavetnilo neba i mora, šarenilo cvetova i odeće, mirisi voća i biljaka, zvuk zrikavaca, cvrkut ptica, muzika sa terasa – sve to čini da se osećamo živima. Psiholozi su ustanovili da boravak u prirodi, posebno u okruženju bogatom zelenilom i vodom, može da smanji nivo kortizola (hormona stresa) i poboljša raspoloženje.
Pročitajte još i: Kako se zaštititi od sunca uz pomoć odeće?
Svoj omiljeni radio i portal pratite i na Instagram i Facebook profilu.
