Jesenji Krstovdan: Veliki praznik strogog posta i važnih običaja

Dan radosti zbog pobede i nade

U crkvenom kalendaru postoje datumi koji sijaju posebnim sjajem, podsećajući nas na temelje hrišćanske vere. Jedan od takvih je 27. septembar (ili 14. septembar po starom kalendaru), dan kada Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici proslavljaju Vozdviženje Časnog Krsta, praznik u narodu poznatiji kao Jesenji Krstovdan.

Ovo nije dan tuge, već dan svečane radosti zbog pobede dobra nad zlom, života nad smrću. To je dan kada se sećamo dva ključna događaja: pronalaska Krsta Gospodnjeg na Golgoti i njegovog trijumfalnog povratka iz Persije.

Zašto je Jesenji Krstovdan obeležen crvenim slovom? Zašto se na taj dan obavezno posti, i to na vodi? Koja narodna verovanja i običaji prate ovaj veliki dan koji, kako se kaže, predskazuje kakva nas zima čeka? U ovom tekstu, otkrivamo duboko značenje i tradiciju Jesenjeg Krstovdana.

Istorijat i značaj: Dva događaja, jedan praznik

Jesenji Krstovdan objedinjuje sećanje na dva presudna momenta u istoriji hrišćanstva.

1. Pronalazak Časnog Krsta (326. godina): Nakon što je car Konstantin Veliki dao hrišćanima slobodu vere Milanskim ediktom, njegova majka, Sveta carica Jelena, zaputila se u Jerusalim. Njena misija bila je da pronađe najveću hrišćansku svetinju – Krst na kojem je Isus Hristos bio razapet. Nakon dugog traganja, na Golgoti su pronađena tri krsta. Prema predanju, dilemu koji je pravi rešilo je čudo: kada su na sva tri krsta položili telo pokojnika, on je vaskrsao u trenutku kada je dotakao Hristov Krst. U čast tog događaja, patrijarh Makarije je podigao (vozdvigao) Krst visoko da ga sav narod vidi, što je izazvalo opšte oduševljenje i pevanje molitve „Gospode pomiluj“.
2. Povratak Časnog Krsta (628. godina): Tri veka kasnije, persijski car Hosroj je osvojio Jerusalim i kao najveći plen odneo Časni Krst. Nakon četrnaest godina, vizantijski car Iraklije uspeo je da porazi Persijance i vrati svetinju u Carigrad, a zatim i u Jerusalim. I on je, po uzoru na patrijarha Makarija, podigao Krst da ga narod vidi i oda mu počast.

Zbog sećanja na stradanje Hristovo, ali i radosti zbog pronalaska i povratka svetinje, ovaj praznik se proslavlja uz strogi post, isključivo na vodi.

Narodna verovanja i običaji na Jesenji Krstovdan

Uz crkvene, za Jesenji Krstovdan vezuju se i brojni narodni običaji koji se vekovima prenose sa generacije na generaciju.

• „Krstovdanska beseda“ i predskazanje vremena: Najpoznatije verovanje vezano je za prognozu vremena. U narodu se kaže: „Kakvo je vreme na Krstovdan, takva će biti i cela zima“. Ako je na Krstovdan dan kišovit, veruje se da će zima biti bogata snegom. Ako je, pak, sunčano i toplo, pred nama je suva i blaga zima.
• Početak jesenjih radova: Krstovdan u selima označava formalni početak jeseni i jesenjih poljskih radova. To je dan kada se tradicionalno počinje sa berbom grožđa („grozdober“) i setvom pšenice. Veruje se da će grožđe obrane tog dana biti posebno slatko, a žito posejano na Krstovdan doneti bogat rod.
• Post na vodi – obaveza i simbolika: Ovo je jedan od retkih velikih praznika koji se obavezno posti, i to strogo. Post na vodi na Krstovdan simbolizuje sećanje na Hristovo stradanje, ali i jačanje duha i tela kroz uzdržavanje. Na taj dan se ne jede ništa životinjskog porekla, niti se hrana sprema na ulju.
• Osvećenje bosiljka: U crkvama se na ovaj dan osvećuje bosiljak, sveta biljka za koju se veruje da je iznikla upravo na mestu gde je stajao Časni Krst. Osvećeni bosiljak se nosi kući i čuva pored ikone kao simbol božanske blagodati i zaštite od zlih sila.

Ljudi takođe pitaju

• Da li se na Jesenji Krstovdan rade kućni poslovi? Pošto je Jesenji Krstovdan obeležen crvenim slovom u crkvenom kalendaru, na taj dan se ne rade teški fizički poslovi, ne pere se veš i ne čisti se kuća. Dan je posvećen molitvi, odlasku u crkvu i porodičnom miru.
• Koja je razlika između Jesenjeg i Zimskog Krstovdana? Pored Jesenjeg (27. septembar), postoji i Zimski Krstovdan (18. januar), koji se slavi uoči Bogojavljenja. Iako oba praznika u imenu imaju krst, njihova simbolika je različita. Zimski Krstovdan je posvećen prvim krštenjima u reci Jordan i pripremi za veliki praznik Bogojavljenja.
• Šta znači „Vozdviženje Časnog Krsta“? Sama reč „vozdviženje“ je staroslovenskog porekla i znači „podizanje u vis“. Praznik se tako zove jer se sećamo svečanog trenutka kada je pronađeni Krst podignut visoko da ga sav okupljeni narod u Jerusalimu vidi i pokloni mu se.

Praznik nade i novembarskih početaka

Jesenji Krstovdan je više od sećanja na istorijski događaj. To je dan koji nas podseća na snagu vere, na pobedu života i na nadu koja proističe iz najveće žrtve. On označava kraj leta i početak jeseni, vreme kada se priroda smiruje i priprema za zimu, a čovek poziva na smirenje, post i molitvu.

Bez obzira na to koliko ste upoznati sa narodnim običajima, suština ovog praznika je univerzalna – slavljenje simbola koji je postao znak spasenja za čitav hrišćanski svet.

Pročitajte još: Krstovdan – tradicija, običaji i simbolika