Kalorija po kaloriju, izbrojati ih (ne) možeš. Nekada davno, postojalo je vreme kada niko nije tačno znao koliko kalorija sagoreva svakodnevno. Naravno, mogli ste grubo da procenite na osnovu vaše težine, pola i godina koliko trošite dnevno. Mogli ste da odlučite da li verujete broju kalorija na trakama za trčanje i biciklima u teretani. Ideja da vam uređaj na ruci može reći koliko ste kalorija sagoreli tokom jednog određenog dana bila je naučna fantastika. Zatim je postala dostupna, ali i pogrešna. Čak i kada su fitnes uređaji postali napredniji, i dalje nisu tačni.
Kako fitnes spravice računaju potrošnju kalorija
Većina pametnih spravica koristi akcelerometre da bi shvatili kada se vaše telo kreće i koliko. Ako nosite sat na ruci i sat se ritmički pomera levo-desno i malo skače gore-dole, vaš uređaj pretpostavlja da hodate. Ako je brže skakanje i vaša ruka pravi manji pokret, verovatno trčite.
Ovo je osnovna ideja kako uređaji detektuju koliko koraka pravite. Ako ste pažljivi prema broju koraka, već znate da to može biti netačno. Na primer, kada kupujete, držanje ruke na rukohvatu kolica može rezultirati da ne dobijete zasluge za korake koje napravite. Uređaj koji se pričvršćuje na telo bio bi tačniji, ali proizvođači se čini da odustaju od ovog tipa uređaja, zbog nepraktičnosti, i marketinga.
Onda je tu senzor otkucaja srca: Pošto vaše ruke ne pokazuju uvek predvidive pokrete tokom vežbanja, lakše je reći vašem satu da ćete voziti bicikl ili raditi jogu ili šta god. Uređaj zatim koristi vaš otkucaj srca da pretpostavi koliko je vaše telo aktivno.
Bilo da je izvor podataka otkucaj srca, pokreti ili kombinacija – uređaj koristi formulu da izračuna koliko kalorija misli da sagorevate. Vaše godine, težina i pol mogu biti deo ove jednačine. Generalno, fitnes sprava zapravo ne zna koliko kalorija sagorevate; umesto toga, računa verovatni broj na osnovu nepotpunih informacija.
Faktori koji mogu uticati na tačnost
Da su ljudi roboti, svi isto napravljeni, svi se kreću po predvidivim šablonima, ovakav pristup formuli možda bi radio. Ali ljudi su komplikovani, a tehnologija se često zbunjuje.
Na primer, možete dobiti različite brojeve koraka ako stavite uređaj na desnu naspram leve ruke. I optički senzori otkucaja srca koje mnogi aparati koriste mogu biti manje tačni na tamnoj koži.
Ovi problemi se odnose na podatke koje spravice prikupljaju, ali postoji i pitanje kako algoritmi sve to spajaju da bi dobili broj koji vam pokazuju kada kažu koliko kalorija ste sagoreli. Kompanije koje proizvode fitnes tragače nisu u nikakvoj zakonskoj obavezi da objavljuju svoje algoritme ili verifikuju da su brojevi kalorija tačni. Mogu samo staviti uređaj na tržište, i evo vas, poredeći uređaje na prodajnim sajtovima bez ikakvih informacija o njihovoj tačnosti, osim tvrdnji kompanija. Ili, komentara korisnika koji su subjektivni a često i fingirani.
Istraživači su zainteresovani za tačnost fitnes tragača, što bi se činilo kao dobra stvar. Žele da koriste uređaje u istraživanjima ili da ih preporuče pojedincima i zdravstvenim radnicima. Ali postoji ogromno zakašnjenje u dobijanju te informacije, i često se objavljuje previše kasno da bi bila korisna. Do trenutka kada istraživač kupi seriju najnovijeg modela, sprovede studiju, napiše je, podnese časopisu i konačno je objavi, može proći nekoliko godina, a kompanija je već prešla na sledeći model, ne samo sprave, već i operativnog sistema.
Šta studije kažu o tačnosti fitnes tragača Vreme je za loše vesti. Studija iz 2020. koja je proučavala razne uređaje kao što su Apple, Garmin, Polar i Fitbit, pokazala je da su svi uređaji netačni češće nego što su tačni. Autori su smatrali da je uređaj tačan ako je njegovo čitanje bilo plus ili minus 3% u poređenju sa pouzdanijom merom energetske potrošnje (to jest, sagorevanjem kalorija) u laboratorijskim uslovima. Evo kako su neki od najpopularnijih brendova prošli:
Garmin je podcenjivao sagorevanje kalorija 69% vremena.
Apple satovi su precenjivali sagorevanje kalorija 58% vremena.
Polar uređaji su precenjivali sagorevanje kalorija 69% vremena.
Fitbit je podcenjivao sagorevanje kalorija 48% vremena i precenjivao 39% vremena.
Činjenica da su Fitbit uređaji bili prilično tačni u proseku ne znači da su bili korisni. Ako uređaj ponekad precenjuje, a ponekad podcenjuje, nije mnogo koristan osim ako ne znate koji je koji.
Pregled iz 2018. specifično za Fitbit je pokazao da tačnost varira u zavisnosti od faktora kao što su gde su nošeni (torzo je tačniji od zgloba), da li hodate uzbrdo i da li hodate konstantnom brzinom ili se zaustavljate i krećete. Tačnost je takođe varirala po uređaju, pri čemu je Fitbit Classic podcenjivao sagorevanje kalorija, a Fitbit Charge obično precenjivao. Uređaji jednostavno nisu dovoljno tačni da znate koliko kalorija stvarno sagorevate.
Novija studija, koja je izašla dve godine kasnije, uporedila je Apple Watch 6, Fitbit Sense i Polar Vantage V. Istraživači su imali volontere da nose sve tri naprave dok sede mirno, hodaju, trče, voze bicikl i treniraju snagu. Svaki uređaj, za svaku aktivnost, dobio je ocenu “slaba tačnost”, sa koeficijentima varijacije od 15% do 30%.
Ako su ovi uređaji netačni, kako možete znati koliko kalorija sagorevate? Najkorisnije je da sagorevanje kalorija smatrate brojem koji ne možete direktno izmeriti.
Jedini zajednički razlog za potrebu tačne procene sagorevanja kalorija je ako pokušavate da shvatite koliko hrane treba da jedete. Ako želite da izgubite kilograme, želite da jedete manje nego što sagorevate; ako želite da dobijete kilograme, želite suprotno; a ako pokušavate da održite težinu, želite da jedete otprilike isto koliko i što sagorevate.
Zanimljivo je da možete prilagoditi količinu hrane na osnovu svoje težine, umesto korišćenja procena sagorevanja kalorija kao posrednika. Recimo da trenirate za maraton i želite da se pravilno hranite. Pa, ako jedete premalo, počećete da gubite kilograme. Kada vidite da se vaga kreće naniže, to je vaš signal da dodate nekoliko stotina kalorija u svoju ishranu. Ako posle toga vaša težina ostane stabilna, tada znate da jedete pravu količinu. Kako pojačavate trening (ili ako odmarate zbog povrede zgloba), možete sve ovo više prilagođavati.
Pročitajte još i Hodanje ili trčanje? Šta je zdravije za vas!