26 C
Zrenjanin
4.07.2022.

Dvorac Karačonji u Novom Miloševu

Na kraju Prvog svetskog rata, rulja je upala u dvorac i opustošila ga

Plemići i bogati ljudi su oduvek težili ka tome da svoje rezidencije podižu što dalje od radoznalih pogleda meštana, negde u mirnom i zelenom okruženju. Dvorac Karačonji, u današnjem Novom Miloševu podignut je prilično daleko od urbanog dela naselja. Nikao je na ogromnom posedu okružen svim potrebnim objektima, potrebnim za život i funkcionisanje jedne plemićke porodice, u 19. veku. Konjušnice, štale, objekti za poslugu, žitni magacin, kotarka, upravna zgrada, sve se to nalazilo na posedu velikog župana Torontalske Županije Lasla Karačonjija. Centralnu poziciju zauzima dvorac, okružen sa dva velika uređena parka. Dvorac je predstavljao objekat za stanovanje porodice, spada u ruralni tip dvoraca i jedan je od najvećih i najlepših primeraka u Vojvodini.

Dvorac Karačonji u Novom Miloševu – virtuelna panorama (foto: 105.rs); Da rotiraš sliku, na računaru koristi miš, a na mobilnom uređaju pokrete prstima. Za zumiranje, koristi plus i minus u levom, a za prikaz u punoj veličini simbol u desnom donjem uglu slike

Stilski pripada klasicizmu, a na širokoj pravougaonoj osnovi sagrađeni su prizemlje i sprat. Fasada je sa prednje strane uređena simetrično. Na sredini zgrade nalazi se istureni trem. U prizemlju ga nose obični, a na spratu korintski stubovi, na koje se gore nadovezuje trouglasti zabat.

Dvorac Karačonji, terasa sa korintskim stubovima na spratu (foto: 105.rs)

Zahvaljujući originalnim fotografijama koje su sačuvane, može se barem pretpostaviti kako je izgledala unutrašnjost dvorca. Pretpostaka je da se u prizemnom delu, osim dela koji je koristila posluga, nalazilo i nekoliko prostorija, salona koje su koristili članovi porodice i njihovi gosti. Prostorije su se grejale kaljavim pećima, na šta ukazuju ostaci jedne, pronađene na tavanu dvorca, ali i gvozdenim furunama, na šta ukuzuje sačuvana fotografija muškog salona. Reč je o posebnoj prostoriji koju su koristila gospoda, a koja je bila ukrašena i raznim sportskim trofejima.

Porodica Karačonji je u današnjem Novom Miloševu boravila još od kraja 18. veka, jer je upravo u tom periodu na javnoj licitaciji u Beču, Bogdan Karačonji za 103 hiljade forinti kupio ovaj posed. Do tada, ova porodica jermenskog porekla, živela je u Transilvaniji gde je od Marije Terezije dobila plemićku titulu. Dvorce na imanju su podigli Bogdanovi unuci Laslo i Lajoš Karačonji. Lajošev dom je porušen između dva svetska rata, a Laslov se, kroz razne faze i dešavanja, održao do danas. Polovinom 19. veka građen je prema planu Jožefa Pana, do tada prilično anonimnog arhitekte iz Pešte. Sve do kraja Prvog svetskog rata, imanje, i dvorac na njemu, pripadali su porodici. Laslov praunuk Aladar je tada napustio Novo Miloševo i više se nije vraćao na ove prostore. Dok se Austrougarska raspadala, dvorac je oljačkan i opustošen pa se verovatno po lokalnim tavanima i podrumima, još uvek mogu naći delovi nameštaja i ukrasa iz dvorca Karačonji. Posle rata, u njega se uselio ruski emigrant i predsednik ruske Dume. Opštini Beodra, objekat je pripao 1938. godine i korišćen je kao osnovna škola. Tokom Drugog svetskog rata, tu je bila smeštena duševna bolnica, zatim dom za decu palih boraca, a onda i dom za žensku omladinu bez roditeljskog staranja. Od 1960. godine u dvorac se vraća osnovna škola, a dvadeset godina kasnije, u prostorije kojima su hodali grofovi, useljava se fabrika deterdženata, koja tu ostaje sve do stečaja i 2000. godine. Nakon toga, dvorac nema nikakvu namenu.

Dvorac Karačonji, još jedan je spomenik kulture od velikog značaja, koji nema nikakvu namenu i pokušava da odoli vremenu. Konzervatorski radovi rađeni su poslednji put 1991. godine. Od kompleksa ekonomskih objekata ostala je samo konjušnica u jednako lošem stanju. Međutim, svetla tačka su delovi poljoprivrednog grada, žitni magacin na dva sprata, kotarka i upravna zgrada koje su obnovljene i predstavljaju neku vrstu muzeja i upotrebljivog prostora.

Žitni magacin porodice Karačonji (foto: 105.rs)

Ovi objekti su sagrađeni od čvrstog materijala, sa klasicističkim tremovima i lučnim fasadama. Sve ove zgrade, zajedno sa još nekoliko objekata u okolini i naravno dvorcem čine i stilski, ali i u svakom drugom smislu skladnu celinu. Zbog toga postoje namere da se čitav kompleks pretvori u Prostorno kulturno-istorijsku celinu. Postupak je u toku, a koliko može da traje, nije poznato.

Dvorac Karačonji u Novom Miloševu (foto: 105.rs)

U medijima se pre dve godine pojavila informacija da bi dvorac Karačonji mogao biti obnovljen i pretvoren u banjski kompleks, ali se sve završilo na najavama. Mađarska privredna komora je bila zainteresovana za kompleks u Novom Miloševu, njegovu obnovu, ali najpre ispitivanje termalnih voda. Navodno, već su imali i zainteresovane investitore, a vrednost projekta je procenjena na 56 miliona evra.

Dvorac Karačonji, kao i mnoge zaboravljene po Vojvodini obilaze turisti, najviše u potrazi za zanimljivim pričama i dobrim fotografijama, ali sigurno je da bi svi, a najviše lokalno stanovništvo, imali koristi od jednog pravog turističkog kompleksa.

Galeriju fotografija pogledajte ovde:

Podcast verziju ovog sadržaja poslušajte ovde:

      Ovaj sadržaj je sufinansiran iz Budžeta Republike Srbije.

      Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

      MOŽDA ĆE VAS ZANIMATI...