Rast cena je, čak i za one koji možda idu jednom mesečno u nabavku, veoma primetan. Dok su nas neke namirnice “kuvale kao žabu” lagano preko godine, nekim osnovnim potrepštinama je cena odjenom skočila u poslednjih mesec i više dana, čak za trećinu.
Na stranu skok cena, primećeno je i smanjivanje količine odnosno ambalaže. Sve je manje pakovanja od 100g, 500g, 1kg ili flaša od 500ml ili jedne litre, a sve više od 80g, 400g, 900ml.
Kod nekih prizvoda smanjivanje količine je još drastičnije.
Cene su navodno niže, ali kada bi se uzeo digitron u ruke i sve sračunalo, došlo bi se do rezultata da je cena, u najboljem slučaju, srazmerna količini.
Ovo nije korektno ponašanje proizvođača, ali nije ni kažnjivo ako je na deklaraciji sve jasno navedeno. Kako navode iz Agencije za zaštitu potrošača jedino kako kupci mogu da se bore protiv ovoga je da se takve namrinice ne kupuju.
Poznata je priča o direktoru avio kompanije American Airlines Robertu Krendalu kojem je 1987. palo na pamet da iz salate koju uslužuju putnicima ukloni samo jednu maslinku, što niko neće primetiti, čime će kompanija uštediti preko $100.000 godišnje, i to mu je pošlo za rukom.
Ovaj trik je od onda uzeo maha u svetu, i u proteklih desetak godina stigao i na naše tržište. Možda nikome neće zasmetati da salata koju avio kompanije služe na letovima ima dve iseckane masline umesto tri, ali itekako se da primetiti da je gramaža smanjena na pakovanju čokolade, krema, ili jogurta, a sa malo računjanja cena (u najboljem slučaju) je srazmerna količini.
Međutim, neke stvari jednostavno moraju da se kupuju – ulje, koje se istina može zameniti sa mašću za koju opet važi neka druga priča, i šećer i brašno, koji nemaju ni povoljniju ni lako dostupnu alternativu.
Rast cena koje smo najviše osetili u proteklih godinu dana je – poskupljenje ulja.
Na datum pisanja ovog teksta najskuplja litra ulja koštala je u pojedinim super marketima preko 200 dinara, dok je na isti dan pre godinu dana, cena bila oko 140 dinara.
Jedan od razloga koji stručnjaci i nadležni navode zbog čega je ulje ovoliko poskupelo je sušna godina, odnosno prosti zakon ponude i potražnje, jer je pre nešto manje od mesec dana na produktnoj berzi tona suncokreta koštala oko 480 evra, što se smatra rekordno visokom cenom. Visoka cena suncokreta automatski za sobom povlači i enormnu cenu ulja. Paralelno sa sušom na domaćem tlu, kako su naveli iz Udruženja žita Srbije, rod suncokreta kod najvećih proizvođača u svetu, Rusije i Ukrajne, ove godine bio je rekordan.
Međutim, ostaje pitanje – šta je sa domaćim robnim rezervama, zrna i ulja?
Crena brašna je takođe katapultirana u mesecu septembru sa prosečnih 60 na oko 70 dinara u proseku po kilogramu. Razlog je opet – kretanje cena na produktnoj berzi, i suša, mada paradoksalno, Republički zavod za statistiku je krajem septembra izašao sa podatkom da je ove godine proizvodnja žita bila veća za 21% u odnosu na 2020.
Kako god, rast cene brašna možda nije toliko primetan ukoliko nedeljno kupujete jednu ili dve kile brašna, ali industrija i privatna proizvodnja peciva, testenina i ostalog već beleže velike troškove oko ove sirovine, što se preliva i na cene finalnih proizvoda i prerađevina.
Šećerna repa najbolje je prošla ove 2021. godine, uprkos svežem proleću, povremenim naletima noćnih mrazeva koji su uništili rod kajsije i drugih na hladnoću osetljivih useva, okasnele setve i suvog leta. Prinosi su možda bili ispod očekivanog proseka, ali su skoro svi u lancu proizvodnje zadovoljni samim kvalitetom korena. Ipak, potrošače je krajem septembra dočekao blagi skok cena slatkog kristala.
Na rast cena osnovnih namirnica, dolaze i veće cene svinjskog, pilećeg, junećeg i goveđeg mesa, kafe, voća, povrća, meda, energenata, a koji god razlog ili “opravdanje” trgovci i proizvođači imali, ono što je sigurno je da je trpeza sve siromašnija, ili u najmanju ruku sve skuplja za postaviti.
A poskupljenja se nastavljaju…
