Tehnologija se razvija brže nego ikada, a 5G mreža je već duže vreme često pominjana tema. Iako obećava munjevito brz internet, pametne gradove i revoluciju u načinu na koji komuniciramo, sa sobom nosi i brojne dileme. Mediji su puni oprečnih informacija, a dezinformacije su stvorile sumnje i strahove kod mnogih ljudi. Da li je 5G zaista opasna po naše zdravlje? Da li se radi o zaveri ili naučno dokazanoj pretnji?
U ovom članku, pokušaćemo da rešimo najčešće nedoumice i damo odgovore na sedam čestih pitanja o 5G mreži, oslanjajući se isključivo na naučne činjenice i stavove međunarodnih organizacija.
1. Šta je zapravo 5G mreža? I po čemu se razlikuje od 4G?
5G, što je skraćenica od „peta generacija“, predstavlja najnoviji standard za bežičnu komunikaciju. To nije samo brža verzija 4G mreže, već fundamentalna promena u arhitekturi mobilnih mreža. Glavne prednosti 5G mreže su:
- Veća brzina prenosa podataka: 5G omogućava preuzimanje gigabajta podataka u sekundi, što je i do 100 puta brže od 4G mreže. To za prosečnog korisnika znači gledanje video sadržaja u 4K rezoluciji bez prekida, preuzimanje filmova u tren oka i nesmetano korišćenje zahtevnih aplikacija.
- Niža latencija (kašnjenje): Latencija je vreme koje je potrebno da na stranici koju pokušavate da otvorite vidite ceo sadržaj. Kod 5G mreže, ona iznosi svega nekoliko milisekundi, pa točkić koji se beskrajno okreće, ili peščani satić koji se beskrajno vrti, ne bi trebalo da vidite nikada. U svetu profesionalaca, ovo je ključno za aplikacije koje zahtevaju reakciju u realnom vremenu, kao što su autonomna vozila, daljinsko upravljanje robotima, hirurške operacije na daljinu i „pametni“ gradovi.
- Veći kapacitet: 5G mreža može da podrži mnogo veći broj povezanih uređaja na jednom mestu. Ovo je od važnog značaja za razvoj „Interneta stvari“ (IoT), gde će milioni senzora, uređaja i mašina biti međusobno povezani. O masovnim skupovima poput koncerata, sajmova ili protesta, da ne govorimo.
Dok 4G mreže koriste niže frekvencije koje se prostiru do većih udaljenosti, 5G koristi i više frekvencije koje omogućavaju veće brzine, ali imaju manji domet. Zbog toga je za 5G mrežu potreban veći broj manjih baznih stanica postavljenih bliže jedna drugoj.
2. Da li 5G mreža koristi štetno zračenje?
Ovo je verovatno najčešće pitanje, a odgovor je jednostavan: 5G mreža ne koristi štetno zračenje.
Važno je razumeti razliku između dve vrste elektromagnetnog zračenja:
- Jonizujuće zračenje: Ova vrsta zračenja ima dovoljno energije da izbije elektrone iz atoma i molekula, što može oštetiti DNK i tkiva. Primeri su rendgenski zraci, gama zraci i UV zračenje sa sunca. Ovo je zračenje koje je opasno po zdravlje.
- Nejonizujuće zračenje: Ova vrsta zračenja nema dovoljno energije da ošteti atome i molekule. U nju spadaju radio talasi, mikrotalasi, svetlost, Wi-Fi i zračenje koje koriste 5G, 4G i sve prethodne mobilne mreže. Jedini poznati biološki efekat nejonizujućeg zračenja je zagrevanje tkiva, slično kao kada se telefon zagreje tokom dugog razgovora.
Sve relevantne naučne i medicinske organizacije, uključujući Svetsku zdravstvenu organizaciju (WHO) i Međunarodnu komisiju za zaštitu od nejonizujućeg zračenja (ICNIRP), dosledno navode da nejonizujuće zračenje koje koriste telekomunikacione mreže, uključujući 5G, nije opasno po zdravlje ukoliko su izloženosti u granicama preporučenih nivoa.
Ipak, sledeći logiku zdravog razuma, ako se tokom razgovora zagreje telefon, ima logike i u tome da će se zagrejati i naš mozak, pa za razgovore duže od par minuta svakako valja razmisliti o redovnoj upotrebi slušalica.
3. Da li 5G mreža može da izazove rak?
Ova tvrdnja je jedan od najrasprostranjenijih mitova. Već decenijama se sprovode opsežna istraživanja o potencijalnoj vezi između mobilnih telefona i raka. Veliki broj studija nije pronašao nikakvu uzročno-posledičnu vezu.
Iako je Međunarodna agencija za istraživanje raka (IARC), deo Svetske zdravstvene organizacije, 2011. godine klasifikovala radio-frekventna elektromagnetna polja (u koja spadaju i ona od mobilnih telefona) kao „moguće kancerogena za ljude“ (grupa 2B), važno je razumeti šta ta klasifikacija znači. Klasifikacija „2B“ se koristi za supstance za koje postoje ograničeni dokazi da mogu izazvati rak kod ljudi, a manje od ubedljivih dokaza kod životinja.
Važno je napomenuti da su u istu kategoriju, „grupa 2B“, svrstane i stvari kao što su kiseli krastavci, aloe vera, kafa i rad u industriji štampe. IARC je naglasio da ova klasifikacija ne znači da je nešto siguran uzročnik raka, već da je potrebno dalje istraživanje. Od 2011. godine, istraživanja su nastavila da se sprovode, a rezultati i dalje ne pružaju jasne dokaze o povećanom riziku od raka zbog korišćenja mobilnih telefona ili izloženosti baznim stanicama.
4. Da li bazne stanice 5G mreže zrače više od 4G ili Wi-Fi-ja?
Snaga zračenja koje emituju bazne stanice, bez obzira da li su 4G ili 5G, regulisana je strogim međunarodnim standardima. Inženjeri mobilnih mreža uvek projektuju mrežu sa minimalnom snagom koja je potrebna za pouzdanu vezu. Snaga zračenja drastično opada sa udaljenošću od izvora.
Iako 5G mreža koristi više frekvencije i zahteva veći broj baznih stanica, te stanice su često manje i emituju zračenje na manjim snagama u odnosu na veće bazne stanice za 4G. U praksi, izloženost zračenju od baznih stanica je obično zanemarljivo mala u poređenju sa zračenjem koje emituje sam mobilni telefon koji držite pored glave.
Važno je napomenuti da je snaga signala vašeg telefona mnogo jača kada je veza loša, jer telefon mora da „radi jače“ da bi se povezao sa udaljenom baznom stanicom. Fenomen je što veći broj baznih stanica koje pruža 5G mreža zapravo može smanjiti izloženost zračenju, jer telefon ne mora da emituje snažan signal da bi održao vezu.
5. Kako 5G mreža može da utiče na naše zdravlje?
Naučni konsenzus je jasan: nema dokaza da 5G mreža, u okviru dozvoljenih nivoa izloženosti, ima negativan uticaj na zdravlje.
Svetska zdravstvena organizacija (WHO), američki Centar za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) i brojne druge organizacije su pregledale hiljade studija na temu izloženosti radio-frekvencijama. Uprkos tome, nisu pronađeni dokazi o štetnim efektima po zdravlje. Studije su obuhvatile različite potencijalne efekte, od problema sa spavanjem, glavobolja, reproduktivnih problema do kognitivnih funkcija. Istraživanja će se naravno nastaviti, ali trenutno dostupni podaci ne ukazuju na razloge za uzbunu.
Jedini dokazani biološki efekat izloženosti radio-frekventnim talasima je zagrevanje. Međutim, nivoi zagrevanja koje stvaraju mobilne mreže su minimalni i daleko ispod granice koja bi mogla da izazove bilo kakvo oštećenje.
6. Da li je 5G mreža bezbedna za decu?
Roditelji s pravom brinu o uticaju tehnologije na decu. Trenutni naučni podaci ne ukazuju na to da je izloženost 5G mreži opasnija za decu nego za odrasle. Preporuke za smanjenje izloženosti zračenju od mobilnih telefona, koje važe za sve, uključujući i 5G, ostaju iste:
- Koristite slušalice ili spikerfon tokom razgovora kako biste držali telefon dalje od glave.
- Šaljite poruke umesto da obavljate duge telefonske razgovore.
- Držite telefon na stolu ili u torbi umesto u džepu.
- Koristite telefon samo kada je signal dobar, jer tada emituje manju snagu.
Važno je podsetiti da su deca već dovoljno izložena mnogim drugim izvorima nejonizujućeg zračenja, kao što su Wi-Fi ruteri, bežični kućni telefoni i radio signali, a ni za jedan od ovih izvora nije naučno potvrđeno da su štetni po zdravlje.
7. Kako 5G mreža utiče na privatnost i bezbednost podataka?
Najveći rizik po bezbednost uvek je bio i zauvek će ostati – čovek. Ako dobijete Viber poruku i kliknete na link u kome vas neko sa lažne adrese poziva da unesete svoj broj kartice i trocifreni kod sa zadnje strane, nema te 5G, 6G ili 7G tehnologije koja će vas sačuvati.
Ipak, pitanje privatnosti i bezbednosti je izuzetno važno, pogotovo u kontekstu razvoja „Interneta stvari“ (IoT). Velika brzina i manja latencija 5G mreže omogućiće da se nebrojeni uređaji, od kućnih aparata do industrijskih mašina, međusobno povezuju i neprekidno razmenjuju podatke.
Ovo otvara nove izazove:
- Povećana količina podataka: Sa sve većim brojem povezanih uređaja, prikupljaće se i obrađivati ogromna količina ličnih i osetljivih podataka. Kompanije će imati pristup informacijama o našim navikama, kretanju, pa čak i zdravlju, što nameće pitanje kako se ti podaci skladište i štite.
- Širenje površine za napad: Veći broj uređaja povezanih na mrežu stvara više potencijalnih ulaznih tačaka za sajber napade. Hakeri bi mogli da iskoriste slabe tačke u sigurnosti pametnih uređaja kako bi pristupili celoj mreži.
- Geopolitički aspekti: Budući da su telekomunikacioni provajderi često u vlasništvu ili pod uticajem država, postavlja se pitanje ko ima kontrolu nad mrežom i da li se podaci mogu koristiti za nadzor.
Iako 5G donosi ove izazove, to ne znači da je mreža suštinski nesigurna. Svi standardi za 5G mreže uključuju napredne sigurnosne protokole i enkripciju. Ipak, odgovornost je na proizvođačima uređaja, provajderima usluga i korisnicima da implementiraju najbolje prakse za zaštitu podataka i da budu svesni rizika.
Uprkos strahovima i dezinformacijama, 5G mreža je, prema svim relevantnim naučnim dokazima, bezbedna tehnologija. Kao i sa svakom novom tehnologijom, ključno je oslanjati se na proverene informacije i naučne činjenice, a ne na neutemeljene teorije zavere. Implementacija 5G mreže je globalni proces koji je pod stalnim nadzorom stručnjaka, a do sada, ni jedna od relevantnih svetskih organizacija nije dala povod za brigu.
Ako u kući niste zadovoljni dometom mobilne mreže, ključno je da imate dobar Wi-Fi. U ovom članku pročitajte kako da pojačate signal kućne Wi-Fi mreže.
