Verski običaji uglavnom imaju neku vrstu prethodnika iz paganskog sveta. Na primer: u paganskim društvima, prinosile su se žrtve Bogovima, kako bi im godina bila plodna. U hrišćanskom svetu, umesto žrtve, donira se novac (makar i mali iznos) i izgovara se molitva u istu svrhu.
Dan svih svetih crpi ispiraciju iz paganskog običaja „Samhain“, što je zapravo keltska nova godina. Drevni kelti verovali su da na veče te nove godine, duše preminulih osoba u prethodnoj godini mogu da zabune živote živih, pošto te duše tokom ove jedne, određene večeri uspevaju da prešetaju na „drugu stranu“, odnosno u „Carstvo mrtvih“. Oni su darivali preminule duše hranom ili sveže žrtvovane žrtvovanom životinjom, kako bi im olakšali ovo duhovno putovanje.
U 7. veku naše ere, pojedine katoličke zajednice počele su zvanično da proslavljaju ovaj dan kao praznik u čast nekoliko preminulih katoličkih svetaca. Na taj način se paganski, keltski običaj, lagano pretvorio u hrišćanski običaj prisećanja mrtvih- „Svi sveti“.
U katoličkom svetu, Svi sveti obeležavaju se 1. novembra. U Evropskim, katoličkim zemljama, običaj je da se u danima pre tog praznika srede grobna mesta. Da budu uredna, čista i po mogućstvu, okićena cvećem i svežim vencima. 1. novembra, izlazi se na groblje. Obično se prvo obiđu „bliski mrtvaci“ odnosno, preminuli članovi porodice. Ali, preporuka je tog dana posetiti i grobna mesta recimo malo daljih rođaka, prijatelja, poznanika. Treba da se oda počast preminulima- i to svim.
U te posete, nosi se cveće na grob i obavezno sveća. Pali se na licu mesta, odnosno na samom grobu, a simbolika je večite svetlosti koja sija iz Gospoda. U pojednim mestima, veruje se da plamen sveće greje i ujedno može biti i svetlost vodilja preminulim dušama, da nađu svoj put do Boga.
Svako katoličko groblje ima i jedan veliki krst, odnosno „svačiji krst“. Običaj je i kod tog krsta upaliti sveću i pomoliti se za dušu svih nas.
Na dan Svih svetih i danima koji prethode, na katoličkim grobljima na području grada, videćete i veoma neobičnu pojavu- prodavce bombona i slatkiša! Ne zna se tačno kada je taj običaj zaživeo, ali da- budete li prošli pored mužljanskog ili gradskog katoličkog groblja ili ako vas put navede možda do Mihajlova- ista priča. Videćete prodavce gumenih bombona, alvi i ostalih vašarskih slatkiša na ulazu na groblje. Deca se naravno tome najviše raduju, a bez obzira na to ima li simbolike u tome ili ne- možete se i vi počastiti ovim slatkišima, ako ste raspoloženi.
Dan mrtvih, odnosno Svi sveti, su termini koji su sinonimi, a praznik se obeležava zapravo u svim katoličkim zemljama. Ako niste toliko hrabri da se počastite bombonama sa groblja, uvek možete pogledati i animirani film Koko, koji jako lepo opisuje kako se ovaj praznik obeležava u Meksiku.
Svakako, nije na odmet znati i nešto više o kulturi koja nas okružuje i koja je zapravo i deo svakodnevice mnogih od nas.
Srećan vam(nam) Dan Mrtvih!
