Ana Velemir je Zrenjaninka i po zanimanju strukovni vaspitač. Pre dve godine odlučila je da svoju kreativnost koju je razvijala u radu sa decom, iskoristi u radu sa drvetom. Napustila je posao u državnoj ustanovi i započela sopstveni posao.
Kako ste došli do ideje, a posebno do odluke da pokrenete sopstveni posao?
Ideja o sopstvenom biznisu postoji jako dugo, štaviše ta opcija mi je uvek bila nekako bliskija s obzirom da sam odrasla u porodici preduzetnika. Roditelji su mi u preduzetničkim vodama otkad sam se rodila, tako da mi je to okruženje bilo prirodno i normalno. Radila sam u struci u državnoj predškolskoj ustanovi, takođe i neke druge poslove u privatnom sektoru, tako da sam negde imala sliku kako to izgleda raditi za nekoga.
Ideju o kupovini mašine za lasersko sečenje i graviranje sam dobili sigurno nekih 6-7 godina pre same kupovine. Privukla me je baš ta mašina zbog svoje vrlo široke primene. Mogućnost sečenja raznih materijala, kao i graviranja na raznim površinama. To je mašina uz pomoć koje možete ispoljiti i sprovesti u delo svaku kreativnu zamisao. To je nešto, što mene ispunjava i u čemu uživam.
Odluka o pokretanju sopstvenog biznisa je došla u poprilično nezgodno vreme, u leto 2020. godine kada je bila u jeku epidemija COVID-19.
Kakav odnos prema toj odluci je imalo Vaše okruženje?
Svakako pozitivno. Možda su neki i bili skeptični, ali to nisu rekli.
To je bila zajednička odluka mog supruga i mene, tako da mi je on najveći oslonac, podrška, motivator i kritičar kad treba. Neko, bez koga se ne bih upustila u preduzetničke vode. Porodica, prijatelji podržavaju moj izbor i to stvarno jako puno znači i daje vetar u leđa, pogotovo na početku kada je skoro sve još uvek nepoznanica.
Koji su bili prvi koraci u procesu pokretanja posla?
Pre samog pokretanja posla, dosta sam vremena provela u razgovoru sa roditeljima, koji uspešno vode svoj posao već decenijama, kao i sa ljudima koji su dugo u preduzetničkim vodama i imaju bogato iskustvo. Njihovi saveti su zaista bili dragoceni. Obuke koje sam pohađala, a ticale su se započinjanja sopstvenog biznisa bile su izuzetno korisne i značajno su olakšale sam početak poslovanja. Savete i smernice koje sam dobila za pravno-knjigovodstvene poslove su mi, takođe, mnogo pomogle i olakšale poslovanje.
Iz kojih izvora ste obezbedili sredstva za početak?
Značajna novčana sredstva sam dobila na konkursu Fondacije Prosperitati (Mađarska regionalna fondacija za zajednički razvoj u Vojvodini) za pokretanje Start Up preduzeća. Mašine bez kojih ne bih mogla da obavljam svoj posao su kupljene upravo iz tih sredstava. Prošle godine je Grad Zrenjanin raspisao i prvi konkurs za ekonomsko osnaživanje žena i podsticanje ženskog preduzetništva, na kom sam takođe dobila određena novčana sredstva koja sam uložila za dalji razvoj posla. Sve ostale troškove koje sam imala, od repromaterijala do mesečnih obaveza, finansirala sam iz ličnog kapitala koji sam predvidela za tu namenu.
Šta je donelo najviše muka kada je sopstveni posao u pitanju?
Na samom početku svakako je to neka vrsta strepnje i neizvesnosti. Kako i da li će ljudi prihvatiti proizvode koje plasiraš. Da li će im se taj proizvod svideti u toj meri da kupe isti od tebe u vreme kada je ekonomska situacija u državi dosta neizvesna. Sama činjenica da si sam svoj gazda stvara određen pritisak. Plata, koju zarađuješ zavisi isključivo od tebe i tvog ulaganja u taj posao. Naravno, tako zarađena plata je mnogo slađa i donosi veću satisfakciju.
Generalno, smatram da je plasiranje proizvoda najveći izazov. Probiti se na tržište, koje je izuzetno konkurentno i opstati na njemu je, po mom mišljenju najveći izazov.
Da li je, činjenica da ste žena, otežavala probijanje u poslu?
Iskreno, ne. Ni u jednom trenutku nisam razmišljala o tome da, zato što sam žena, imam manje šansi da uspem. Do sada sam nailazila na odobravanje okoline, pozitivne reakcije ljudi, pogotovo žena. Smatram da, ako žena ima preduzetnički duh, veruje u sebe i u ono što radi, rezultati ne mogu da izostaju.
Šta je bilo najlakše u dosadašnjem poslovanju?
Smišljati nove proizvode! Ideja i kreativnosti ima na pretek. Deo koji najviše volim u svom poslu. Nastanak novog proizvoda. Uz to bih dodala i dobru i laku komunikaciju sa kupcima.
Na koji način ste došli do prvih kupaca?
Za prve kupce je zaslužan moj suprug. On mi je, pogotovo na samom početku poslovanja, bio marketing menadžer. To su bili pretežno prijatelji i poznanici.
Kada je u pitanju prodaja, više težim ka tome, da sam u direktnom kontaktu sa svojim kupcima, kada oni imaju mogućnost da vide moje proizvode. Najbitnije mi je da budu zadovoljni svojom kupovinom i na taj način mogu da znam da će i sledeći put ponovo doći kod mene i da će me preporučiti drugima. To je proces koji traje, ali je suština. Naravno, prodajem i preko društvenih mreža, a u toku je izrada i internet prodavnice.
Kakvo je Zrenjanin tržište?
Solidno. Neki proizvodi su prosto atraktivniji našim sugrađanima od drugih. Sarađujemo i sa fizičkim i sa pravnim licima, pošto je naše proizvode moguće personalizovati i prilagoditi svakom kupcu kao i njegovim zahtevima. To je svakako jedna od prednosti. Pored stalne ponude često imamo i situacije da nam se kupac obrati sa nekom svojom idejom koju zajedno sprovedemo u delo.
Svakako smatram da nas Zrenjanin još nije upoznao u meri u kojoj želimo, s obzirom da nemamo maloprodaju u gradu. Sjajnu mogućnost za neposrednu komunikaciju sa kupcima, ostvarili smo na Noćnim bazarima koje posećujemo i koji se od nedavno organizuje i u našem gradu.
Šta je najvažnije da znaju žene koje planiraju da se upuste u sopstveni biznis?
Da pre svega, veruju u sebe. Da budu dovoljno hrabre da istaknu i ulože svoje kvalitete u sopstveni biznis. Da budu autentične i da se ne plaše neuspeha a ni uspeha. Činjenica da su žene, ne znači da su manje sposobne da ostvare ono u šta iskreno veruju i u čemu su najbolje.
