Ana Rudnički je master profesorka engleskog i španskog jezika. Nakon školovanja, rada u centru stranih jezika i profesorskog rada u školi, odlučila je se oproba i kao preduzetnica. Naravno, nastavila je da radi ono što najviše voli, ali za sebe i na način koji je ispunjava.
Kako ste došli do ideje, a posebno do odluke da pokrenete sopstveni posao?
Htela sam da nešto promenim, da se osamostalim i probam neštno novo, pa mi je pokretanje sopstvenog posla došlo kao logičan sledeći korak.
Kakav odnos prema toj odluci je imalo Vaše okruženje?
Imala sam ogromnu podršku od svih iz mog okruženja, a posebno od svoje porodice, koja je u svakom momentu bila uz mene. Majka je dobar deo svog radnog veka i sama bila preduzetnica, pa su mi njeno iskustvo i saveti bili od ogromne pomoći.
Čime ste se vodili: originalnošću ili željom da radite nešto što volite?
Od početka svoje karijere sam u nastavi i odmah sam znala da je to nešto što veoma volim da radim. Ulazak u preduzetničke vode vidim kao korak dalje u svojoj karijeri, novi izazov koji treba savladati i mogućnost napredovanja i u nekom drugom smeru.
Na koja vrata ste morali da pokucate u procesu pokretanja posla?
Otvaranje firme je bilo najlakše, registracija u APR-u, račun u banci i pronalazak knjigovođe.
Iz kojih izvora ste obezbedili sredstva za početak?
Posao je takav da u samom startu nisu potrebna velika ulaganja, nego se može postepeno nabavljati materijal za rad. Dobila sam subvencije za samozapošljavanje od Nacionalne službe za zapošljavanje, što mi je omogućilo da nabavim ono neophodno za početak i dalo sigurnost u prvim mesecima rada.
Šta je donelo najviše muka kada je sopstveni posao u pitanju?
Obzirom da sam otvorila firmu 2020. godine u vreme zatišija pandemije korona virusa, u vremenu kad smo mislili da je to sve prošlo (ali nije bilo tako), mogu reći da mi je to onemogućilo da razvijem posao onako kako bi trebalo. Sva ograničenja koja smo imali tokom pandemije su dovela do toga da obim posla bude znatno manji nego što bi inače bio. Sa druge strane, imala sam sreću što je ovo posao koji može da se radi i “online”, tako da sam uspela da održim firmu.
Da li je, činjenica da ste žena, otežavala probijanje u poslu?
Nisam primetila da mi je to nešto posebno odmoglo u poslu. Možda to ima veze sa tim što se moje zanimanje smatra pretežno “ženskim”, ali stvarno nemam nikakva negativna iskustva.
Šta je bilo najlakše?
Ono zbog čega sam i pokrenula sve ovo, držanje časova. Jako mnogo lepih uspomena i uspeha se napravilo za ove dve godine.
Na koji način ste došli do prvih klijenata?
Putem preporuke od strane prijatelja i poznanika.
Kakvo je Zrenjanin tržište za ono što Vi nudite?
Rekla bih dosta solidno. Iako ima dosta nas koji se bavimo istim poslom, ali i potražnja je velika. Ako radite kvalitetno, sadašnji klijenti će vas preporučivati drugima i tako ćete polako širiti krug ljudi sa kojima sarađujete.
Šta je najvažnije da znaju žene koje planiraju da se upuste u sopstveni biznis?
Da počnu samo ako zaista vole to što rade i da budu uporne. Mislim da su to dva ključna faktora u svakom poslu. Mora se voleti posao, zato što prvi period oduzima dosta vremena i donosi mnogo odricanja, a uspeh ne može da dodje za mesec, dva, tri. Potrebno je vreme kako bi se pročulo za vas i kako bi ljudi prepoznali kvalitet.
