1.8 C
Zrenjanin
29.11.2022.
HomeProjektiNajlepše crkve VojvodineNovosadska sinagoga: jedna od četiri u Srbiji, peta u istoriji Novog Sada

Novosadska sinagoga: jedna od četiri u Srbiji, peta u istoriji Novog Sada

SInagoga koja je još uvek u verskoj funkciji, počela je da se gradi 1906. godine, po projektu peštanskog arhitekte Lipota Baumhorna.

Novosadska sinagoga, građena u periodu 1906. do 1909. godine, jedna je od četiri sinagoge koje danas postoje u Srbiji. Nalazi se u neposrednoj blizini strogog centra grada, u Jevrejskoj ulici, i predstavlja poslednje arhitektonsko svedočenje da je u Novom Sadu nekada postojao jevrejski geto, nastao 1748., kada su svi jevreji u novonastalom kraljevskom gradu morali da budu preseljeni u jednu četvrt, koja se zaključavala.

Novosadska sinagoga; Foto: 105.rs
Novosadska sinagoga; Foto: 105.rs

Prve jevrejske porodice stigle su u Petrovaradin iz Moravske, Češke i drugih delova Habzburške monarhije, a po prvom zvaničnom popisu iz 1715. godine, zabeležena su tri muškaraca jevrejina u Petrovaradinu. Međutim, u Arhivu Vojvodine postoji podatak da je jedan neimenovani jevrejin još 1702. godine prešao granični prelaz, što ukazuje na veoma realnu mogućnost da su Jevreji na području današnjeg Novog Sada živeli i ranije.

Novosadska sinagoga; Foto: 105.rs
Novosadska sinagoga; Foto: 105.rs

U istoriji Novog Sada, ovo je peta sinagoga. Prva se, prema nekim sačuvanim zabeleškama, nalazila u Gospodskoj ulici, čija lokacija se otprilike poklapa sa današnjom ulicom Kralja Aleksandra. Druga sinagoga se nalazila u jednoj od kuća u nekadašnjoj Jevreskoj ulici, otprilike na mestu sadašnjeg Pozorišnog trga, dok su treća, četvrta i današnja građene u nekadašnjoj Osječkjoj, a današnjoj Jevrejskoj ulici broj 11.

Novosadska sinagoga; Foto: 105.rs
Novosadska sinagoga; Foto: 105.rs

Sadašnje zdanje je ujedno i jedna od četiri Sinagoge u celoj Srbiji. Versko zdanje koje je još uvek u funkciji, počelo je da se gradi 3. juna 1906., po projektu peštanskog arhitekte Lipota Baumhorna, i u art nouveau, odnosno secesijskom stilu. Građevinskim radovima je rukovodio Đula Labaš, a za nadzor je bio zadužen Adolf Dojč. Objekat je završen i svečano osvećen 8. septembra 1090. godine. Sinagogi pripadaju još dva susedna objekta: jedan je nekadašnja jevrejska a sada srednja baletska škola, a u drugom je zgrada jevrejske opštine.

[dimage url=”https://105.rs/wp-content/uploads/2021/09/Sinagoga-1.jpg” control=”true” auto-rotate=”true” allow_scroll_to_zoom=”true” zoom_level=”0″ anim_speed=”2″ default_position=”0″]

Novosadska sinagoga – virtuelna panorama; Foto: 105.rs; Da rotiraš sliku, na računaru koristi miš, a na mobilnom uređaju pokrete prstima. Za zumiranje, koristi plus i minus u levom, a za prikaz u punoj veličini simbol u desnom donjem uglu slike

Sinagoga je trobrodno zdanje, sa kupolom koja se u centralnom delu uzdiže do visine od 40 metara, a fasada je urađena od klinker cigle i ukrašena ornamentima. Oko 300 kvadratnih metara dekorativnih vitraža obezbeđuju dovoljnu količinu dnevnog svetla. Baumhorn je pre sinagoge izgradio Zgradu štedionice na novosadskom Trgu slobode, i Menratovu palatu u ulici Kralja Aleksandra, ali će ipak ostati poznat kao graditelj sinagoga, jer je pored novosadske, projektovao i zrenjaninsku (srušenu 1941. tokom okupacije), riječku, segedinsku, i sinagogu u Budimpešti. Novosadska sinagoga po izgledu podseća na znatno veću segedinsku.

Novosadska sinagoga; Foto: 105.rs
Novosadska sinagoga; Foto: 105.rs

Vratimo se u Novosadsku sinagogu, iznad čijeg ulaza u kojem je stoji natpis “ כי בטי, בט תפילה איקרה כל החיים” tj “Ki beti, bet tefila ikara l’kol haamim”, u prevodu “Neka ovo bude dom molitve za sve narode”.

Novosadska sinagoga; Foto: 105.rs
Novosadska sinagoga; Foto: 105.rs

Ovaj natpis u duhu verske tolerancije ukazuje na činjenicu da hram pripada aškenazima, takozvanim liberalnim jevrejima, čija je vera slobodnijih i shvatanja od ortodoksne denominacije.

Novosadska sinagoga; Foto: 105.rs
Novosadska sinagoga; Foto: 105.rs

Holokaust i svi drugi užasi Drugog svetkog rata, pa emigracija u Izrael, doprineli su tome da je jevrejska populacija na ovom prostorima gotovo nestala. Početkom četrdesetih godina prošlog veka, verska zajednica jevreja u Novom Sadu brojala je oko 1600 članova, od čega je 85% nastradalo u holokaustu.

Novosadska sinagoga; Foto: 105.rs

Ko je uspeo da preživi zlogasnu raciju 1942., dve godine kasnije je oteran i zatvoren u Sinagogu koja je služila kao sabirni centar, a zatim deportovan u Aušvic i druge logore smrti, ili u borski rudnik gde su mnogi u mukotrpnom radu i okončali svoj život. Prema poslednjim zvaničnim podacima, Jevrejska opština danas broji oko 600 članova. Ipak, Novosadska Sinagoga je i dalje ostala u funkciji verskog objekta, ali je dobila i novu namenu – postala je dvorana u kojoj se redovno održavaju koncerti klasične i ostalih žanrova muzike, i umetnički performansi primereni ovom zdanju. To joj je u velikoj meri i održalo život.

Novosadska sinagoga; Foto: 105.rs
Novosadska sinagoga; Foto: 105.rs

Unutar samog zdanja nalaze se bogati vitraži tipični za jevrejski hram, ploča na kojoj su imena Jevreja koji su poginuli u ratu, ritualna česma za pranje ruku, i sveti orman “aron hakodesh” koji je i najvažniji deo svake Sinagoge, u kojem su pohranjeni svitci Tore, svete knjige jevrejske vere.

Novosadska sinagoga; Foto: 105.rs

U prizemlju se nalaze oltarska sedišta u kojima sede muškarci, dok na galeriji sede žene. Galeriju su nekada krasile i prave orgulje marke Riger, ali na žalost, i one su nestale, pa umesto njih sada stoji samo maketa.

Novosadska sinagoga; Foto: 105.rs

Novosadska sinagoga je 1991. godine uvrštena u prostorno-kulturno istorijsku celinu od velikog značaja, i u drugom je stepenu zaštite države Srbije.

Pogledaj galeriju fotografija:

Podcast verziju ovog sadržaja poslušaj ovde:

Pogledaj interaktivnu mapu koja prikazuje crkve koje smo obišli i fotografisali za virtuelnu multimedijalnu turu Najlepše crkve Vojvodine:

      Ovaj sadržaj je sufinansiran iz budžeta Autonomne pokrajine Vojvodine.

      Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama, koji je dodelio sredstva.

      MOŽDA ĆE VAS ZANIMATI...