Šta utiče na plodnost kod žena i muškaraca?

Šta utiče na plodnost kod žena, a šta kod muškaraca, pitali smo dr Ružicu Omaljev, specijalistkinju ginekologije i akušerstva. O ovoj temi razgovarali smo u susret 12. februaru koji se obeležava kao Svetski dan seksualne i reproduktivne svesti.

Cilj obeležavanja ovog dana je da ukaže na značaj adekvatnog seksualnog ponašanja u vezi sa prevencijom poremećaja reproduktivnog zdravlja. Problemi s reproduktivnim zdravljem su vrlo rasprostranjeni u čitavom svetu i zbog toga mislimo da je ova tema vrlo važna.

Kako starosna dob utiče na plodnost?

Kad je reč o plodnosti, starosna dob je veoma važna kod oba pola, ali je naročito značajna za žene.

Za žene, najplodniji period je između 20-ih i ranih 30-ih godina. Posle 35. godine, plodnost značajno opada, a nakon 40. godine šanse za začeće su znatno smanjene. Kako žena stari, kvalitet i broj jajnih ćelija opada, što smanjuje šanse za uspešnu oplodnju. Rizik od infertiliteta (nesposobnost para da nakon 12 meseci redovnih seksualnih odnosa, bez zaštite, ostvari potomstvo) i komplikacija tokom trudnoće, znatno raste.

Kod muškaraca efekti su takođe izraženi i obično počinju izmedju 30 i 40. godine. Iako muškarci proizvode spermatozoide tokom celog života, kvalitet i pokretljivost spermatozoida opadaju sa godinama. Ovo može uticati na plodnost i povećati rizik od genetskih abnormalnosti kod potomaka. Sa godinama, nivo testosterona može opasti, što može uticati na libido i seksualnu funkciju.

Stariji parovi mogu imati veći rizik od zdravstvenih problema koji mogu uticati na plodnost, kao što su dijabetes i hipertenzija.

Uprkos ovim rizicima, postoje mnogi faktori koji mogu pozitivno uticati na plodnost, kao što su zdrav način života, redovna fizička aktivnost, zdrava ishrana i redovni medicinski pregledi.

Šta utiče na plodnost, a u vezi je sa genetikom?

Genetski faktori i porodična istorija mogu imati značajan uticaj na plodnost. Evo kako:

1. Genetski poremećaji: Nasledne mutacije mogu uticati na reproduktivne organe, hormonsku ravnotežu i proces začeća. Na primer, hromozomske abnormalnosti mogu dovesti do problema sa ovulacijom, začećem ili održavanjem trudnoće.
2. Genetske bolesti: Neke genetske bolesti, kao što su cistična fibroza (nasledni poremećaj koji izaziva teško oštećenje pluća, digestivnog sistema i drugih organa u telu) i talasemija (nasledni poremećaj krvi koji se javlja u porodici), mogu povećati rizik od neplodnosti, spontanih pobačaja ili komplikacija tokom trudnoće.
3. Porodična istorija: Ako u porodici postoji istorija neplodnosti ili genetskih bolesti, rizik od sličnih problema može biti veći. Pored toga, nasledne bolesti mogu biti prenesene na potomstvo, što može dovesti do razvoja genetskih poremećaja kod deteta.
4. Genetičko savetovanje: Konsultovanje sa genetičarima pre trudnoće može pomoći parovima da razumeju svoje genetske rizike i da donesu informisane odluke o planiranju porodice.

Da li su zdravstveni problemi poput endometrioze, sindroma policističnih jajnika ili mioma češći nego što se smatra i kako utiču na plodnost?

Zdravstveni problemi poput endometrioze, sindroma policističnih jajnika (PCOS) i mioma su znatno češći nego što se pretpostavlja, i oni mogu imati značajan uticaj na plodnost.

Endometriozu (prisustvo tkiva sluzokože materice van šupljine materice) ima oko 10% žena u reproduktivnom dobu, ali se dijagnostikuje i kod 30-45% žena sa neplodnošću. Ovo stanje može izazvati bolove, infertilnost i narušen kvalitet života.

Sindrom policističnih jajnika pogađa između 8-13% žena u reproduktivnom dobu. PCOS je najčešći uzrok anovulacije i infertilnosti. Simptomi uključuju neredovne menstruacije, hiperandrogenizam i ciste u jajnicima.

U vezu sa policističnim jajnicima, često se dovodi i insulinska rezistencija.

Miomi su najčešći benigni tumor materice i pogađaju do 70% žena do 50. godine. Dok su mnogi miomi asimptomatski, oni mogu izazvati bolove, pojačano krvarenje pri menstruaciji i infertilnost, posebno ako se nalaze blizu endometrijskog dela uterusa.

Koji su najčešći problemi koje zanemarujemo kada je reč o seksualnom zdravlju, a koji mogu kasnije uticati na plodnost?

Postoji nekoliko zdravstvenih problema koji se često zanemarju kada je reč o seksualnom zdravlju, ali koji mogu kasnije uticati na plodnost:

Intenzivni stres može dovesti do povećane produkcije kortizola, hormona koji može uticati na ovulaciju i hormonsku ravnotežu. Stres mnogo utice na prirodan proces ovulacije.

Plodnost kod žena, ali i plodnost kod muškaraca ugroženi su ukoliko se u organizam ne unosi dovoljno esencijalnih hranljivih materija, kao što su vitamin D, A, E i gvožđa, može negativno uticati na plodnost. Balansirajući ishranu može pomoći u održavanju zdrave reproduktivne funkcije.

Infekcije vulve i vagine mogu dovesti do nemogućnosti ostvarivanja plodnosti.

Hormonske neravnoteže, kao što su policistična bolest jajnika ili hipotiroidizam, mogu uticati na plodnost. Važno je održavati redovne preglede i obratiti pažnju na simptome.

Problemi poput erektilne disfunkcije ili retrograde ejakulacije (gde sperma se vraća u mokraćni mehur) mogu uticati na plodnost.

Kako seksualna zdravstvena higijena i učestalost seksualnih odnosa utiču na plodnost?

Održavanje dobre seksualne zdravstvene higijene i balansirana učestalost seksualnih odnosa mogu značajno uticati na plodnost.

Redovno održavanje seksualne higijene može pomoći u prevenciji infekcija koje mogu oštetiti reproduktivne organe. Infekcije, kao što su bakterijske infekcije ili polno prenosive bolesti, mogu dovesti do oštećenja jajovoda, cista ili ožiljaka, što može uticati na plodnost.

Korišćenje zaštite, poput kondoma, ne samo da sprečava neželjene trudnoće, već i smanjuje rizik od prenosa bolesti koje mogu uticati na plodnost.

Redovne ginekološke kontrole i testiranja su važna za rano otkrivanje i lečenje potencijalnih problema koji mogu uticati na reproduktivno zdravlje.

Umerena učestalost seksualnih odnosa, posebno u periodima ovulacije kod žena, može povećati šanse za začeće. Optimalna učestalost za parove koji pokušavaju da zatrudne je obično dva do tri puta nedeljno.

Previše česti odnosi mogu smanjiti kvalitet sperme kod muškaraca, dok previše retki odnosi mogu smanjiti šanse za usklađivanje sa ženskom ovulacijom.

Takođe, važno je da seksualni odnosi budu prijatni i bez stresa, jer stres može negativno uticati na hormonsku ravnotežu i plodnost.

Zdrav seksualni život i pravilna higijena mogu doprineti boljem reproduktivnom zdravlju i povećanju šansi za začeće.

Može li upotreba kontraceptivnih pilula  uticati na plodnost?

Da, upotreba kontraceptivnih pilula može uticati na plodnost, ali efekti su obično privremeni.

Većina žena može ponovo može zatrudneti u nekoliko nedelja ili meseci nakon prestanka uzimanja pilula.

Kontraceptivne pilule utiču na hormonsku ravnotežu, što može uticati na ciklus ovulacije. Kada prestane sa terapijom, hormonska ravnoteža se vraća u svoje prirodno stanje, što omogućava ovulaciju i začeće.

Međutim, neke žene mogu doživeti kašnjenje u povratku plodnosti zbog individualnih razlika u metabolizmu i hormonskoj ravnoteži.

Da li su antibiotici ili lekovi koje uzimamo za druge zdravstvene probleme povezani sa plodnošću?

Antibiotici mogu uticati na plodnost, ali to zavisi od vrste antibiotika i toka upotrebe. Neki antibiotici, poput tetraciklina i gentamicina, mogu smanjiti količinu i kvalitet sperme, pa tako uticati na plodnost kod muškaraca. Međutim, lekovi za druge zdravstvene probleme mogu takođe imati uticaj na plodnost, pa je veoma važno razgovarati sa lekarom pre pokušaja da zatrudnite.

Koji su najčešći faktori u životnoj sredini koji mogu uticati na plodnost, kojih ljudi često nisu svesni?

Postoji više faktora u životnoj sredini koji mogu uticati na plodnost, ali često ih ljudi nisu svesni. Najčešći faktori u životnoj sredini koji mogu uticati na plodnost uključuju zagađenje vazduha, vode i pesticidi. Ovi faktori mogu da utiču na hormonsku ravnotežu i izazovu oštećenja reproduktivnih organa.

Koliko pušenje, konzumiranje alkohola i ostale loše navike, utiču na plodnost, i da li je moguće povećati plodnost nakon prestanka ovih navika?

Pušenje i konzumiranje alkohola mogu smanjiti plodnost zbog oštećenja sperme i jajnika. Nakon prestanka ovih navika, plodnost se može poboljšati, ali to može zavisiti od toga koliko dugo su navike trajale.

Kakav je uticaj ishrane na plodnost, posebno u vezi sa unosom specifičnih namirnica ili dijeta?

Ishrana igra ključnu ulogu u plodnosti jer utiče na hormonski balans, zdravlje reproduktivnih organa i opšte zdravlje. Zdrava ishrana bogata vitaminima i mineralima, poput vitamina D, folata i cinka, može pomoći da se poboljša plodnost. Hrana koja poboljšava plodnost treba da sadrži zdrave masti, omega-3 masne kiseline, voće i bobice, zeleno lisnato povrće kao i cink i gvožđe. Treba izbegavati zasićene masti, šećer i prehrambene aditive kao i trans masti.

Postoji li veza između prekomernog vežbanja ili nedostatka fizičke aktivnosti i plodnosti?

Iako je fizička aktivnost važna za opšte zdravlje, prekomerna fizička aktivnost može imati negativan uticaj na plodnost kod žena. Prekomerno vežbanje može dovesti do smanjenja ili otkazivanja menstrualnog ciklusa (amenoreje) zbog poremećaja hormonskog balansa. Takođe, prekomerna fizička aktivnost može smanjiti odgovor na hormon stimulacije ovulacije.

Plodnost kod muškaraca može biti smanjena prekomernim vežbanjem. To može dovesti do smanjenja nivoa testosterona i poremećaja spermatogeneze, što može negativno uticati na kvalitet spermatozoida

Nedostatak fizičke aktivnosti može imati značajan negativan uticaj na plodnost kod oba pola. Kod žena, nedostatak fizičke aktivnosti može dovesti do poremećaja hormonskog balansa, što može uticati na ovulaciju i menstrualni ciklus. Takođe, gojaznost, koja može biti posledica fizičke neaktivnosti, može smanjiti odgovor na hormon stimulacije ovulacije.

Kod muškaraca, fizička neaktivnost može dovesti do smanjenja nivoa testosterona i poremećaja spermatogeneze, što može negativno uticati na kvalitet spermatozoida.

Optimalna ravnoteža između vežbanja i odmaranja je ključna za održavanje zdrave plodnosti.

Kako stres može da utiče na plodnost?

Stres može imati značajan uticaj na plodnost kod oba pola. Na plodnost kod žena stres može uticati tako što će poremetiti nivo hormona odgovornih za ovulaciju i menstrualni ciklus, što može dovesti do neredovnih ciklusa ili čak izostanka ovulacije. Hronični stres može smanjiti seksualnu želju, što može smanjiti šanse za začeće. Utiče na kvalitet jajnih ćelija.

Plodnost kod muškaraca može biti smanjena u stresnim stanjima, jer stres može smanjiti proizvodnju spermatozoida i uticati na njihov kvalitet. Hronični stres može dovesti do problema sa erekcijom, što može uticati na plodnost. Kao i kod žena, stres može smanjiti seksualnu želju kod muškaraca.

Kod žena koje su već trudne, visok nivo stresa može povećati rizik od pobačaja.

Za smanjenje uticaja stresa na plodnost, preporučuje se:

Pratite nas i na Instagram i Facebook profilu.