Insulinska rezistencija – kakvo je to stanje?

Insulnska rezistencija je jedno vrlo, da kažemo, popularno stanje ili dijagnoza u današnje vreme. Gotova da nema mlađe ženske osobe koja je nema dijagnostikovanu i za nju propisanu terapiju.

Šta znači insulinska rezistencija?

Najpre da objasnimo termin insulinska rezistencija. U stvarnom životu to znači neadkvatan odgovor ćelija na dejstvo ovog hormona, njegove znatno više vrednosti u krvi, ili, prosto rečeno, mnogo više insulina se izluči iz pankreasa da bi nivo šećera bio zadržan u optimalnim, referentnim vrednostima.

Najčešće su ovim stanjem pogođene pripadnice lepšeg pola, jer je uglavnom povezana sa sindromom policističnih jajnika, ali ne zaostaju mnogo ni muškarci. Razlika je u tome što se muškarci ređe testiraju, a kada se jave lekaru, tada se već radi o nekoj formi dijabetesa.

Zašto je opasna?

Insulinska rezistencija je jedno od stanja koje nas vode ka dijabetesu. Insulin se luči iz ćelija pankreasa koje nemaju njegov neograničen izvor, već su ti resursi prilično ograničeni. Kada se ti resursi potroše vrlo je teško, nekad i nemoguće vratiti ih na bilo kakav nivo.

Kako se javlja?

Insulinska rezistencija je generalan problem, svuda u svetu, ne samo kod nas. Smatra se da pre svega, nezdrav način života, brza i nekvalitetna hrana, te visok procenat stresa koji je, takođe, jedan od okidača za lučenje ovog hormona, dovode do njene pojave. Ono što se razlikuje u svetu i kod nas su princip i pristup samoj dijagnozi i terapiji.

Kada treba da posumnjamo da imamo insulinsku rezistenciju?

Da je insulinska rezistencija prisutna, pre svega, treba posumnjati ako imamo česte napade gladi, ako se gojimo uglavnom u području stomaka, ako imamo česte krize posle obroka u kojim se javljaju vrtoglavica, preznojavanje, „crnilo“ pred očima. Ukoliko primetite ovakve simptome, trebalo bi da se javite lekaru.

U ženskoj populaciji je nekako lakše posumnjati na istu jer se uglavnom javlja i poremećaj menstrualnog ciklusa, ili poteškoće sa začetkom trudnoće. Ono što je još jedan od simptoma, a često bude zanemaren je tamna prebojenost pregiba, uglavnom prisutna u pazušnim jamama i preponama.

Kako se dijagnostikuje?

Dijagnoza i sama potvrda da postoji insulinska rezistencija, nije nešto što je teško i zahtevno. Do dijagnoze se dolazi najpre u laboratoriji, ponovljenim vađenjem krvi, najpre natašte, ili na prazan stomak, a onda se pacijentu da određena količina obroka, najčeće u vidu slatkog napitka, te se vađenje krvi ponavlja za 60 i 120min.

Za to vreme je potrebno da pacijent miruje, i ne sprovodi nikakve akivnosti. U dobijenim rezultatima mere se nivoi glukoze i nivoi insulina i porede se referentnim vrednostima.

Terapija

U zavisnosti od skoka insulina, skoka glukoza i vraćanja istih u referentni opseg govorimo o stepenima insulinske rezistencije i sprovodi se dalja terapija. Kod nas je to uglavnom terapija metforminom. Ipak, ono što bi trebalo naglasiti svim pacijentima je, da se isnlunska rezistencija, naročito u početnim stadijumima može sasvim uspečno držati pod kontrolm pravilnom i redovnom ishranom uz praktikovanje određenih fizičkih aktivnosti.

Terapija je nekad nužna i neophodna, ali i pored terapije, potrebno je i nužno promeniti navike, kako u ishrani tako i u fizičkoj aktivnosti. U suprotnom, situacija će se ponovo kretati u pravcu razvoja dijabetesa tip II.

Jedno od takođe trenutno vrlo aktuelnih stanja je intolerancija na gluten, o kojoj je bilo reči u odvojenom tekstu. Gluten je vrlo koristan organizmu osim ukoliko ste preosetljivi na njega. Dobra informisanost, kao i neignorisanje genetskog potencijala, simptoma i eventualnih problema u organizmu, pomoći će da određena stanja prepoznamo na vreme i dođemo do adekvatnih rešenja.

Još korisnih saveta u vezi sa ishranom i zdravljem pronađite i na Instagram stranici zdravo.uz.branu.