Kada su se ranih 60ih godina prošlog veka sudarile karipska kalipso i mento muzika sa talasima američkog džeza i r&b, nastali su ska i rege žanrovi. Ko zna koliko dugo bi zvuci ovih stilova još ostali na Karibima, da Bobu Marliju i njegovim Vejlersima nije dojadilo da sviraju sa prikolica traktora i pikapa, pa su se 1972. sa kolegama Denijem Simsom (Danny Sims) i Džonijem Nešom (Johny Nash) spakovali i otišli na turneju po Engleskoj, gde će 1973. izdati album “Catch a fire” koji će otvoriti vrata muzičke industrije kako drugim rege muzičarima tako i samom žanru.
Ali, motivacija za album je došla iz očaja, i to ne očaja za slavom, već za povratnom kartom za rodni Kingston. Marli i njegove kolege Piter Toš (Peter Tosh) i Li Peri (Lee Perry) ostaće “nasukani” u Velikoj Britaniji kada ih Džoni i Deni ostavljaju preko noći i vraćaju se kući u Ameriku jer su primetili da prodaja njihog albuma “I can see clearly now” ne ide tako dobro.
Pošto je novca za preživljavanje brzo ponestajalo a deportacija im nije bila u planu, Marli je svratio do zemljaka Krisa Blekvela (Chris Blackwell) koji je rođen na Jamajci ali odrastao u Londonu, u njegov studio da traži pomoć. Zema je odlučio da pomogne tako što će im dati 8.000 funti pod jednim uslovom – da mu snime album za njegovu izdavačku kuću Island Records, i daju autorska prava.
Upravo će Krisu Blekvelu pripasti zasluge za rege zvuk koji će postati popularan u narednim decenijama, jer će on na Marlijeve numere dodati bek-vokale, i uneti malo rok muzike, čime će stvoriti prepoznatljivi Bob Marley & The Wailers zvuk koji će ujedno i proslaviti rege muziku u svetu.
Omot albuma “Catch a fire” otvaraće se slično nalik Zippo upaljaču, ali posle 20.000 izdatih primeraka, zbog troškova štampe, štampaće se klasičan omot sa manje suptilnom slikom na omotu – Marlija kako dimi podeblji džoint.
Još zanimljivih priča o velikim i malim zvezdama muzike i njihovim delima i životima možete slušati svakog radnog dana u terminu od 15-19h u Popodnevnom Espressou sa Alaksandrom Krstićem.
