Prevencijom do zdravih očiju

Šta zapravo znači voditi računa o zdravlju očiju?

Oko je jedan od najvažnijih čulnih organa, smatra se da preko 90% informacija sveta oko nas primamo preko očiju. Prvo što možemo da kažemo da je oko deo ljudskog organizma, i samim tim vođenje računa o našem zdravlju vodimo računa i o zdravlju oka. Ono što možemo izdvojiti za očuvanje zdravlja očiju je prevencija, a to podrazumeva redovne preglede kod očnog lekara, oftalmologa. Da krenemo od dece, prvi pregled sa nekih 6-12 meseci starosti uglavnom obavlja pedijatar kod dece bez značajnih vidljivih problema sa vidom, zatim kod očnog lekara prvi pregled se savetuje između treće i pete godine starosti i zatim pred polazak u školu sa nekih šest godina. Kod zdrave radne populacije preventivni pregledi kod oftalmologa se savetuju svake treće godine, a u starijem životnom dobu očni pregledi se obavljaju na godinu dana kad se povećava rizik od očnih bolesti koje ugrožavaju vid. Jedna od bitnijih mera je nošenje sunčanih naočara, naročito tokom letnjih meseci, kako bi blokirali UVA i UVB zrake koji povećavaju rizik od nastanka katarakte i bolesti žute mrlje. Jer ono što sunce radi koži radi i našim očima, od opekotina do izazivanja različitih bolesti Takođe, preporučuje se nošenje zaštitnih naočara za rad i rizične sportove, koje sprečavaju povrede oka. Naravno, kao i celom organizmu, i očima treba omogućiti odmor i svakodnevni kvalitetan san.

Postoje li oni koji bi o zdravlju očiju trebalo da brinu više od ostalih?

Uvek postoje rizične grupe, u svim oblastima medicine. U dečijem dobu to su prevremeno rođena deca, pogotovo koja su neko vreme po rođenju provela u inkubatoru, zatim deca čiji roditelji znaju da imaju slabovidost, lenjo oko ili da su lečili razrokost u detinjstvu. Zatim, svi ljudi koji imaju u porodici nasledne očne bolesti kao što je povišen očni pritisak, glaukom zatim visoka kratkovidost ili dalekovidost, degeneracije žute mrlje i niz drugih genetskih bolesti mrežnjače, u koje spadaju i nerazlikovanje boja, različite vrste daltonizma. Ono što bih volela da naglasim, da posebnu brigu o zaštiti očiju trebalo bi da vode mladi radno aktivni ljudi, to su uglavnom muškarci na rizičnim poslovima koji zahtevaju nošenje zaštitnih naočara. Povrede očiju su uglavnom teške i dovode do ozboljnih problema sa vidom. Statistički, najveći broj povreda očiju se desi tokom kućnih poslova gde obavljamo poslove bez ikakve zaštite očiju. Takođe rizične grupe su i profesionalni planinari i moreplovci koji su dugotrajno izloženi štetnim sunčevim zracima zbog čega oni nose posebne naočare sa zaštitom sa svih strana od UVA i UVB zračenja.

Da li naprezanje oka nužno znači nešto loše?

Ne, ali doprinosi našem opštem osećaju umaranja i naprezanja, odnosno umora. Naprezanje očiju je samo stanje koje nastaje kad dugotrajno gledamo u neki predmet koji nam je blizu, kao što je ekran komjutera, jer tada angažujemo mišiće oka koji nam omogućavaju da fokusiramo sliku na toj razdaljini. Pored toga stres i tempo koji svi imamo tokom radnog dana doprinosi tom osećaju subjektivnog napora u očima, odnosno hroničnog umora. Svi smo primetili da kad smo na odmoru, kad većinu vremena provodimo napolju da jednostavno tog osećaja više nema, jer se gledanjem u daljinu oči odmaraju. Takođe, većina ljudi koja iz različitih razloga ne vidi na jedno oko će vam reći da napreže drugo zdravo oko. To je takođe subjektivan osećaj, jer je naš organizam vrlo prilagodljiv, tako da se brzo snađe i adaptira novonastalim uslovima, tako da nema značajnih ograničenja ni u tim situacijama.

Kako svetlost, prirodna i veštačka, utiču na naš vid?

Prirodna svetlost je jako bitna za naše oči kao i za ceo organizam. Pre svega, dnevna svetlost igra glavnu ulogu u razvoju i svakodnevnom funkcionisanju našeg organizma, samim tim je jedan od glavnih činilaca očuvanja zdravlja. Dokazano je da deca moraju najmanje tri sata dnevno da provedu na dnevnom svetlu kako bi se oko i vid normalno razvijali, a samim tim se smanjuje i rizik od nastanka kratkovidosti, odnosno miopije. Takođe, svi znamo da se izlaganjem sunčevim zracima u koži stvara vitamin D koji usporava starenje, tako da kod starijih ljudi usporava nastajanje bolesti očiju koje dolaze sa godinama. Preterano izlaganje sunčevoj svetlosti na visokim nadmorskim visinama bez zaštite dovodi do opekotina kože kapaka, kao I površine oka, a već smo i spomenuli da UVA I UVB zračenja uzrokuju nastanak katarakte i staračke degeneracije žute mrlje.

Što se tiče veštačkog osvetljenja koje svakodnevno koristimo, za sada nema naučnih dokaza da oštećuje vid. Ipak, dugotrajni boravak u zatvorenim prostorijama pod veštačkim osvetljenjem može dovesti do nastanka fotofobije, odnosno da nam smeta prirodno dnevno svetlo. Jedino određene talasne dužine infracrvenog i ultraljubičastog svetla mogu dovesti do oštećenja oka, ali to se dešava u posebnim uslovima rada.

Pošto su ekrani neizbežan deo naših života dana, kako da pomognemo očima da se od nih odmore?

Većina ljudi je danas tokom radnog vremena vezana za računar, odnosno monitor, a takođe i dosta slobodnog vremena provodimo na istim. Više od tri sata dnevnog rada na računaru ne može oštetiti oči, za sada ne postoji naučni rad koji je to dokazao. Mogu se javiti simptomi umora očiju, nemogućnost fokusiranja, zamagljenog vida na daljinu, osećaj suvoće oka, peckanje očiju… To su sve simptomi koji nastaju usled dugotrajnog gledanja u objekat na istoj distanci, gde očni mišić ostane u grču i teško mu je nakon rada na računaru da se opusti i izoštri druge distance. Takođe, dokazano je da tada tri puta manje trepćemo, tako da je i produkcija suza poremećena, što utiče na oštrinu vida. Uslovi rada, zatvorene prostorije sa veštačkom ventilacijom, grejanje, doprinose nastajanju ovih simptoma.

Najbolje što možemo da učinimo za naše oči je da ih povremeno odmorimo, odnosno odvojimo pogled od monitora i prebacimo na neki udaljeni predmet, gledanje kroz prozor. Američka akademija oftalmologa savetuje 20-20-20 vežbu, koja podrazumeva da svakih 20 minuta prebacite pogled na 20 sekundi na razdaljinu veću od 20 stopa. Ja bih to uprostila, da otprilike svakih 45 minuta prošetamo par minuta do prozora ili terase i tako odmorimo oči i razmrdamo telo. Čak postoje razni programi na internetu koji mogu da vas podsećaju da pravite pauze kao i da trepćete dok radite za računarom. Ovo nam pokazuje koliko je ovo rasprostranjen problem i koliko ljudi ima tegobe dok radi za računarom. Takođe, pravilan položaj ekrana je bitan za zdravlje očiju, tako da je najbolje da je ekran ispred nas i blago dole postavljen što odgovara prirodnom položaju očiju, jer svaki drugi položaj zahteva dodatno aktiviranje mišića što izaziva umor.

Da li postoje namirnice koje mogu povoljno uticati na vid?

Kao što smo spomenuli na početku, izbalansirana zdrava ishrana je uvek dobar recept za zdravlje. Posebno za oči su bitni lutein i zeaksantin koji su vrsta karotenoida, oni upijaju višak sunčeve energije i štite oči od takozvane plave svetlosti. Lutein i zeaksantin su pigment koga najviše ima u šargarepi, paradajzu, tikvicama, lišću zelenog povrća kao što su spanać, kelj, štite i biljke i naše oči od ubrzanog starenja tako što skupljaju slobodne radikale. Samim tim štite ljudsko oko od bolesti koje su vezane za starenje kao što su senilna degeneracija žute mrlje i nastanak katarakte. Takođe beta karoten je treći karotenoid bitan u ishrani i često se nalazi u narandžastom povrću.

Beta karoten se u našem organizmu prvo mora pretvoriti u vitamin A kako bismo imali benefita od njegovog antioksidantskog svojstva. Beta koroten i vitamin A treba isključivo uzimati u konsultaciji sa lekarom jer je utvrđeno da imaju štetno dejstvo kod ljudi koji su dugogodišnji pušači kao i kod trudnica. Zbog ovih razloga danas često u suplementima za oči imamo formule koje ne sadrže beta karoten, već samo lutein I zeaksantimm u kombinaciji sa ostalim vitaminima.

Velike količine cinka se takođe nalaze u mrežnjači i on učestvuje u različitim enzimskim procesima tako da je uglavnom uvršten u različitim koncentracijama u suplementima za oči. Neki naučnici tvrde da nedostatak zinka u organizmu i ishrani može uzrokovati lošiji noćni vid. Cinkom obiluju orašasti plodovi, zatim crveno meso i morska riba.

Ukoliko ne možemo iz raznih razloga da uvrstimo u ishranu raznovrsno povrće, savetuje se uzimanja suplemenata što može značajno usporiti nastanak senilne degeneracije žute mrlje. Najčešće kombinacije su karotenoidi, vitamin C i zink.

Mogu li naše životne navike da utiču na vid?

Oko je relativno nezavistan organ u našem organizmu, ima svoje mehanizme koji ga štite, kao što je refleksno treptanje, lučenje suza kao i svoje mehanizme za regluaciju cirkulacije. Ipak, postoje neke svakodnevne navike kojima možemo da ugrozimo oko, kao što su trljanje očiju prljavim rukama. Najbitnija stvar za nosioce mekih kontaktnih sočiva je da ne smeju nikako da spavaju sa sočivima, jer povećavaju mogućnost nastanka infekcije i do 70 puta. Takođe, korišćenje neke stare šminke ili krema koje nam ne prijaju, odnosno izazivaju alergijsku reakciju mogu da smetaju vidu. Vrlo često se koriste i nepotrebne kapi bez konsultacije sa oftalmologom.

Šta ne smemo ignorisati kada je vid u pitanju i kada je pravo vreme da se poseti oftalmolog?

Uglavnom dosta hroničnih očnih bolesti ne boli ili izaziva postepeno pogoršanje vida tako da to pacijenti i ne primate ili se ne obaziru dok im vid ne ugrozi značajno svakodnevno funkcionisanje. Svakako se preporučuju preventivni pregledi kod oftalmologa. Oni su ključni u otkrivanju bolesti oka na vreme. Pogotovo su ugroženi pacijenti koji u porodičnoj istoriji imaju bliske rođake koji su oslepeli, lečili povišen očni pritisak ili kada postoji nasledna slabovidost. Vrlo je važno decu dovesti na vreme na pregled, sa četiri, pet godina kad još uvek možemo da utičemo na razvoj vida. Svakako bilo kakav nagli gubitak vida, dela vidnog polja ili bol u oku zahtevaju očni pregled, kao i sve povrede oka hitno zbrinjavanje i javljanje oftalmologu.