Dovoljno je da „preživite do 2050. godine“ jer bi nakon toga, tehnologija mogla da preuzme sve ono što medicina danas još ne ume da popravi.
Možda zvuči kao naučna fantastika, ali sve više naučnika i futurista danas ozbiljno govori o ideji da bi ljudi koji dožive sredinu ovog veka mogli da izbegnu prirodnu smrt – ne zato što će pronaći čarobni napitak večnog života, već zahvaljujući ubrzanom razvoju tehnologije, biomedicine i veštačke inteligencije.
Jedan od onih koji je ovu ideju popularizovao je britanski futurista i inženjer Ian Pearson, koji tvrdi da ljudi mlađi od 50 godina imaju realne šanse da dočekaju svet u kome će „tehnička besmrtnost“ postati moguća. Po njegovim rečima, dovoljno je da „preživite do 2050. godine“ jer bi nakon toga, tehnologija mogla da preuzme sve ono što medicina danas još ne ume da popravi.
Ali kako bi to zapravo izgledalo? I koliko smo zaista blizu takve budućnosti?
2050.
Biotehnologija
Jedna od ključnih oblasti na kojima se intenzivno radi jeste razvoj veštačkih organa i tkiva, uključujući 3D štampu organa. U teoriji i sve više u praksi, naši organi više neće morati da se leče, već će se jednostavno zameniti novim. Istraživanja već pokazuju mogućnosti regeneracije kože, kostiju, pa čak i srca. Kompanije i istraživački timovi širom sveta rade na tehnologijama koje omogućavaju presađivanje „organa po porudžbini“.
U kombinaciji sa sve preciznijom personalizovanom medicinom, gde se terapije prave prema genetskom profilu pojedinca, i potencijalom da se bolesti „uhvate“ mnogo pre nego što se razviju – ideja o neograničenom životnom veku počinje da deluje malo manje kao maštarija.
Genetske intervencije: zašto starimo i kako da to zaustavimo
Još jedna oblast koja donosi velike promene jeste genetsko uređivanje, posebno pomoću alata poput CRISPR-a. Naučnici već eksperimentišu s idejom da se geni odgovorni za starenje i razne hronične bolesti mogu modifikovati, ukloniti ili prepraviti.
Postoje čak i teorije da starenje nije neizbežan proces, već „programska greška“ u ćelijama, koja u budućnosti može biti ispravljena. Ako se proces starenja uspori ili potpuno zaustavi, dolazimo u situaciju u kojoj ljudi ne moraju da umru – bar ne od „trošenja tela“.
Da li ćemo jednog dana uploadovati sebe?
Jedan od najkontroverznijih, ali i najambicioznijih pravaca istraživanja jeste prenos svesti na digitalne sisteme. Ideja je da se kompletan sadržaj ljudskog mozga – uspomene, osobine, znanja, pa čak i emocije može digitalizovati i preneti u računarski sistem ili veštačko telo.
Ovo bi značilo da se osoba, u teoriji, može „prebaciti“ u drugi medijum postojanja – bilo da je to android, virtuelna stvarnost ili neki drugi oblik digitalnog postojanja. Ovaj koncept se često naziva „digitalna besmrtnost“, i iako još uvek veoma daleko od ostvarenja, ozbiljno se razmatra u okviru istraživačkih timova koji se bave neuroinženjeringom.
Ako ništa od navedenog ne uspe na vreme, postoji još jedan plan B, ili plan „led“.
Krioprezervacija: zamrzni se i sačekaj
Iako zvuči kao zaplet iz SF filma, kriogeno zamrzavanje već je realna usluga koju nude kompanije poput Alcor Life Extension Foundation iz Arizone i Cryonics Institute iz Mičigena. Njihova ponuda je jednostavna – zamrzavanje celog tela ili samo mozga neposredno nakon smrti, uz nadu da će medicina budućnosti biti sposobna da osobu „vrati u život“ i izleči ono što danas ne može.
Danas je više od 500 ljudi širom sveta već kriogeno zamrznuto nakon smrti i to u specijalnim komorama ispunjenim tečnim azotom na temperaturi od -196°C. Neki su zamrznuti celim telom, dok su drugi odlučili da sačuvaju samo mozak. Iako naučna zajednica još uvek nema dokaze da je moguće uspešno „odmrznuti“ osobu bez oštećenja, optimisti veruju da bi buduće tehnologije mogle da ponude drugi život – doslovno.
Tehnička besmrtnost – luksuz za bogate?
Jedna od dilema kada se govori o budućnosti bez smrti jeste pitanje dostupnosti. Već sada su mnoge od navedenih tehnologija izuzetno skupe i dostupne samo uskom sloju ljudi. Postavlja se pitanje: ako besmrtnost postane moguća, hoće li biti dostupna svima ili samo privilegovanim?
Takođe, šta se dešava sa društvenom strukturom u svetu u kojem ljudi ne umiru? Kako bi izgledale porodice, radna mesta, resursi i životna sredina ako niko ne odlazi već svi ostaju?
Previše rano da znamo, ali ne i da razmislimo
Iako nijedna od ovih tehnologija još nije potpuno funkcionalna, tempo razvoja je toliki da mnogi veruju kako bi se glavni proboji mogli dogoditi upravo do sredine ovog veka. Da li će do 2050. godine zaista biti moguće „zaobići“ smrt – još uvek ne znamo. Ali ono što znamo jeste da se prvi put u istoriji čovečanstva otvorila ozbiljna mogućnost da život ne mora da bude vremenski ograničen.
Za sada, najbolja strategija je da se brinemo o sebi dovoljno dugo da dočekamo budućnost koja izgleda potpuno drugačije od sveta kakav danas poznajemo. A možda, ako budemo imali dovoljno sreće stignemo da je zaista i vidimo.
Ako vam se ovo dopalo sigurno će vas zainteresovati ova serija: Cassandra.
