Svaki roker mora da skače po bini, to je nepisani zakon struke. Neki to rade više, neki manje, a kada se umore, često oslonac traže od stalka za mikrofon. Ponekad čovek zaboravi da taj stalak ima i postolje koje može biti i 5-6 i više kila teško, kao što se desilo frontmenu Aerosmitha, Stiven Tajleru koji je morao da nauči na teži način da bude pažljiviji sa opremom.
Na koncertu Aerosmith-a u Enkoridžu, Aljaska, 29.aprila 1998. Tajler je u zanosu za vreme bisa krenuo da vitla stalkom za mikrofon, ali je izgubio kontrolu i teškim postoljem udario svom silom u prednju ukrštenu vezu kolena. Koncert je jedva završio, ali kada se udarac ohladio, svima je bilo jasno da će narednih 14 nastupa morati da bude otkazano.
„Ne mogu vam reći koliko mi je žao što sam prisiljen da odložim nastupe i razočaram fanove širom zemlje. Za sve ove godine ne verujem da smo propustili više od nekoliko svirki, tako da je ovo velik udarac za sve nas. Sve što mogu reći je da imam da se pomučim da se, posle operacije, vratim na noge, da možemo da se vratimo na turneju“ – izjavio je pevač za medije.
Nakon desetak dana kada je otok splasnuo, povreda je morala biti operisana, a Stiven je sledećih 12 nedelja morao da provede mirujući, što nije bilo lako za frontmena jednog od najpoznatijih rok bendova u istoriji.
Pošto nije imao mira, a ugovori su ga pritiskali, spot za numeru „I don’t want to miss a thing“ Aerosmith je morao da snimi nešto drugačije nego što je prvobitno zamišljen, pa se u njemu uglavnom vidi Tajlerovo lice u krupnom planu, i samo nekoliko kadrova gde stoji, dok su mu noge sakrivene dugačkim kaputom da se ne bi videli zavoji i barska stolica na kojoj je morao da sedi.
Ipak, možda je upravo to doprinelo uspehu ove nezaboravne power balade benda Aerosmith.
Za hitove koje svi volima, hitove prošlosti, sadašnjosti i budućnosti, i priče o njima, njihovim izvođačima i kreatorima, slušajte Aleksandra Krstića i „Vremeplov“ svakog radnog dana od 15-19h.
Pročitajte još i „Gospodar Prstenova“ – otkrivana izgubljena ruska ekranizacija!
