Klub OK Volleystars osnovan je 2013. godine i slavi deset godina postojanja i rada. Klub su osnovali profesori fizičkog vaspitanja Miroslav Simanić, Milan dragić i Aleksandar Šakić. U klubu trenutno rade tri trenera, Ivan Putić profesor i diplomirani trener odbojke, Šakić Aleksandar profesor i dipl. trener odbojke i Miroslav Simanić profesor. Klub od 2015. ima i svoj ogranak u naseljenom mestu Lazarevo.
Kako je klub organizovan?
Klub poseduje tri starosne grupe: školicu odbojke, mlađe takmičarske selekcije i seniorsku ekipu . Rad je baziran u OŠ “Dr. Jovan Cvijić” u Zrenjaninu, OŠ “Slavko Rodić” u Lazarevu i gradskoj hali sportova Medison. U školici odbojke treninzi se odvijaju od sredine avgusta pa do kraja juna iduće godine. Deca maju 2+1 termina tj. dva termina preko radne nedelje i jedan termin vikendom. Treninzi su bazirani na razvoju motoričkih sposobnosti dece, prilagođeni su uzrastu i potrebama dece a odbojka je svakako prisutna u vidu elementarne obuke osnovnim odbojkačkim elementima ali prevashodno kroz metodički princip igre. Mlađe takmičarske kategodije su kod nas u stvari tzv. pretpionirke ili deca od 5. do 7. razreda. Pionirke su 7. i 8. razred osnovne škole. Trenira se 3+1 što znači tri treninga tokom radne nedelje i jedna trening vikendom. Prva ekipa su devojke koje su mahom srednjoškolke ali po starosti još uvek kadetkinje i juniorke. Kod mlađih pionirki i pionirki akcenat je na primeni elemenata odbojkaške igre u raznim oblicima takmičenja zaključno sa odbojkaškim utakmicama. Kod najstarije grupe , osim rada na razvoju motorike i tehnike akcenat je i na taktičkim elementima igre.
Koje vrednosti su u prvom planu?
Mi se trudimo da nam osnovni moto bude drugarstvo, jedinstvo i osećanje pripadnosti grupi. Naš moto je “EKIPA NA PRVOM MESTU” i žuti emotikon kojim simbolizujemo solidarnost i veru u ljude. Klub osim redovnih aktivnosti sprovodi i tzv. kampove odbojke na kojima se upravo bavimo pedagoškim radom sa decom koja su u tom trenutku odvojena od kuće, društva iz škole i sl. i tada smo upućeni jedni na druge. Tada do izražaja dolaze upravo te vrednosti zajednišva, empatije i brige jednih o drugima koje su bitne za dalji život svakog pojedinca. Osim sportskih satisfakcija, trudimo se da prepoznamo u našim redovima dobrog druga, prijatelja a po svedočenju devojaka koje zbog studiranja odlaze iz grada pa i iz kluba, njima je najveća tekovina upravo to što iz kluba imaju najbolje drugarice i oslonac u životu.
Kako motivišete nove članove da vam se priključe?
U gradu u kojem postoje četiri ženska odbojkaška kluba postoji i rivalitet koji se često u poslednje vreme oseti u načinu kako se stiže do pozornosti roditelja i dece da klub postoji i da je taj klub pravi odabir za njihovu decu. Nikada se nismo grabili za decu. Naprotiv, smatramo da je nezavisno opredeljenje dece i roditelja temelj za buduću dobru i plodonosnu saradnju. Nije redak slučaj da se putem društvenih mreža devojčice koje su u jednom klubu vrbuju da pređu u drugi klub a u tim “rabotama” se koriste i nečasne radnje. Takvim stvarima se nikada nismo i nećemo baviti, stanovišta da je slobodan izbor, lojalna konkurencija i fair play preduslov dobrog stanja u sportu, odbojci posebno.
Mi motivišemo buduće člansvo tako da nam prevashodno članovi kluba budu deca koja pohađaju pomenute osnovne škole ili su u blizini naših punktova. Prirodno je da deca krenu sa nekim sportom u svojoj školi. Javnost u našem radu je bitan princip i mi smatramo da je prisustvo roditelja u procesu bavljenja dece sportom od vitalnog značaja da su upoznati sa načinom rada i razmišljanja ljudi u klubu, tako se stiče međusobno poverenje. Roditelji su najbitniji šraf u toj mašini.
Zašto je dobro trenirati odbojku i koji su najveći benefiti bavljenja ovim sportom?
Osim pobrojanih stvari u prethodnom delu odgovora na vaša pitanja, dodao bih da je odbojka lep i bezkontaktni sport. Odlično se ispoljava na telesni razvoj devojaka, posebno na longitudinalnost figure tela. Takmičarska odbojka takođe razvija i mentalnu snagu pošto je odbojka sport u kojem pobeđuje tim koji manje greši samim tim je pored tehničke i fizičke komponente prisutna i ona mentalna. Primenjivost te mentalne komponente je u kasnijem životu koji pred čoveka stavlja problem koji se mora rešiti a sportisti najčešće neće krenuti linijom manjeg otpora , sport ih je naučio da nađu rešenje u svakoj situaciji. Osim pomenutih benefita kada su to “prijatelji za ceo život” i ovo poslednje pominjano je u stvari i najveći smisao, mnogo veći od nekog sportskog rezultata. Uspeh je trenutan i prolazan, a mi ipak tragamo za stvarima “za ceo život”.
Kako se klub finansira?
Teško pitanje. Neko je rekao jednom da biti skroman nije vrlina već mana posebno ako je “lažno” skroman. Nas su protekle godine korone zatvaranja i zabrane rada u koroni naučile da uvek može gore. Tako je i sa finansijama. Problem finansiranja sporta u Sbiji nije sistemski rešen, a svedoci smo da je politikanstvo u sportu pojačano na maksimum. Sport je postao poligon za sve i svašta. Kriterijuma nema, barem ne onih sportskih jasno definisanih. Postoje neki drugi kriterijumi koji su odraz stanja društva i trenutka u kojem živimo. U tom izostanku kriterijuma, klub sa pomenutim resursima u vidu dece , roditelja, pedagoga koji rade u klubu i jasnog javnog i opšteg interesa nismo prepoznati kao nešto što zavređuje pažnju u društvu u gradu i opštini kako bi dobili i neka materijalna sredstva. U godini jubileja, osim što nam niko nije čestitao taj jubilej, nismo dobili ni jedan dinar društvenih para. Međutim, klub i dalje postoji, radi i razvija se i mi našu misiju prema deci nećemo tako lako prestati da radimo svakodnevno, kako smo to radili unazad deset godina. Ovom prilikom bih se upravo tim povodom i zahvalio svim saradnicima u radu kluba, deci, roditeljima i prijateljima kluba na poverenju.
Šta smatrate najvećim uspehom kluba?
Našnaj veći uspeh kluba je što delimo osećaj zadovoljstva i sreće sa našim članovima svakodnevno. Što imamo privilegiju da radimo sa decom, sa devojčicama i da im pomažemo da odrastu i postanu dobri ljudi, spremni da se u životu bore za sebe i svoje bližnje.
Pobede, porazi, tabele, medalje, pehari su nešto trenutno, često nematerijalno i neživo… Prave vrednosti su ipak nešto drugo.
