Klub je osnovan 15. 4. 1883., a inicijatori su bili Ronai Jene (prvi predsednik kluba) i Mihalovič Eden, koji su veslanje u grad doneli iz Bratislave gde su studirali. Najstariji je veslački klub u Srbiji i regionu, a ujedno i najstariji aktivni sportski klub u Zrenjaninu.
Koje uzraste/selekcije imate u klubu?
Klub danas ima školu veslanja za početnike, zatim takmičare i rekreativne grupe.
Takmičare čine pioniri (do 14 god), kadeti (15 i 16 god), juniori (17 i 18 god) i seniori 19+ god), koji treniraju šest do sedam dana u nedelji, nekada i dva puta dnevno.
Trenažni proces se tokom proleća, leta i jeseni (uglavnom od marta do novembra) odvija na vodi. Takmičari tokom jednog treninga preveslaju 14-20km. Klub se nalazi u centru grada, ispod mosta kod SUP-a, pa se nekada vesla i do brane kod Kleka. Zimi se pripremamo za narednu sezonu treninzima na suvom, tj. u sali, trčanjem i na ergometru (veslački trenažer).
Glavni trener je Milovan Antonović, licencirani trener.
Koje vrednosti su u prvom planu?
Klub je mesto gde deca imaju mogućnost da ostvare svoje potencijale i ambicije. Pri tome se socijalizuju, uče odgovornosti, pravilno fizički razvijaju, a kako je veslanje sport na vodi, u prirodi, svaki trening može da se posmatra i kao jedna mala avantura. Ovo su prednosti koje ističemo kada deci predstavljamo veslanje, a nove članove neretko privuku i pozitivna iskustva njihovih drugarica i drugara koji se već bave veslanjem.
Zašto je dobro trenirati veslanje?
Treba imati u vidu da su u veslanju angažovane sve grupe mišića, što vodi ravnomernom fizičkom razvoju, a kako je veslanje istovremeno sport snage, izdržljivosti i tehnike, on pospešuje i koncentraciju, kao i mentalnu snagu sportiste.
Kako se finansirate?
Iako veslanje nosi sa sobom mnogo koristi, one nisu materijalne prirode, tako da je problem finansiranja rada kluba uvek aktuelan, tim pre jer je oprema izuzetno skupa, a neophodno je da se redovno obnavlja.
Osim sredstava koje sami ostvarujemo, funkcionisanje omogućavaju donacije bivših veslača i prijatelja kluba. Pored toga, redovne programske aktivnosti finansira i Grad Zrenjanin, a konkurišemo sa raznim projektima i na javnim konkursima, npr. kod APV. Moram da podsetim da su brojni sugrađani i frime podržali akciju prikupljanja sredstava za odlazak Miloša Lavirca na Svetsko prvenstvo za juniore u Franciskoj.
Šta smatrate najvećim uspesima kluba?
Najveći uspesi kluba su svakako oni koji se vezuju za Milorada Stanulova: srebrna medalja na OI u Moskvi 1980., bronzana medalja na OI u LA 1984., bronzana medalja na Svetskom prvenstvu na Novom Zelandu 1978., kao i to što je klub uspeo da u periodu 1983-1987. četiri puta bude ekipni prvak SFRJ. Osim ovih uspeha, takmičarskog tipa, uspeh je već to što klub opstaje u kontinuitetu punih 140 godina, što je podigao prvi sportski objekat u gradu (tzv. “Regatu” 1892. g. na mestu današnjih teniskih terena TK “Galeb” u Maloj Americi), što je imao prvu žensku posadu koja se trkala u Evropi, što je hiljade sugrađana imalo priliku i privilegiju da bude deo ove lepe priče i što su to isto prenosili na nove generacije sve ovo vreme.
Na kraju bih dodao da smo godinu jubileja obeležili organizovanjem više manifestacija i takmičenja: bili smo domaćini Prvenstva Srbije na ergometrima, organizovali smo Školsko prvenstvo grada Zrenjanina na ergometrima, bili smo domaćini regate na Peskari i organizovali smo jedinstvenu manifestaciju “24 sata veslanja” kada su sadašnji i bivši članovi Kluba bez prestanka, na smene, veslali od 2. septembra u 9 do 3. septembra u 9 časova.
U takmičarskom smislu, godinu je obeležio Miloš Lavirac koji je postao prvak Srbije u skifu za juniore, osvojio je bronzanu medalju u dublu na Balkanijadi, a učestvovao je i na SP.
