Prženice su jedan od onih recepata koji nas vraćaju u detinjstvo. Podsećaju nas na toplinu doma, dok ih njihova jednostavnost čini neizostavnim delom naše kuhinje.
Prženice | Pofezne | Kvašenice
Poreklo prženica
Prženice su jedno od onih jela koje imaju korene u mnogim kulturama. Na Balkanu su deo tradicionalne kuhinje, dok u zapadnim zemljama nalazimo slične recepte pod nazivom French toast ili Arme Ritter (siromašni vitezovi) u nemačkoj kuhinji. U Francuskoj se prženice zovu pain perdu, što znači „izgubljeni hleb“
Njihova prvobitna svrha bila je jednostavna – iskoristiti stari hleb koji bi inače bio bačen. Upravo ta praktičnost učinila je prženice popularnim u domaćinstvima širom sveta. One su ostale na trpezama i dan danas, što zbog ekonomičnosti, što zbog ukusa.
Prženice se u Vojvodini nazivaju još i:
Kada u Vojvodini poželite da doručkujete nešto toplo, jednostavno i nostalgično, velike su šanse da ćete dobiti – prženice. Ipak, ako se nađete u različitim delovima ove regije, shvatićete da ih ne zovu svuda isto, a možda ni ne pripremaju na identičan način. Prženice su deo vojvođanskog kulturnog mozaika.
U Novom Sadu, prženice su poznate i kao „moče“. Stariji Novosađani sa ponosom ističu ovaj naziv koji ih podseća na detinjstvo i zimska jutra kada je cela kuća mirisala na prženi hleb. I dok većina Novosađana danas koristi univerzalniji izraz „prženice“, „moče“ ostaju deo lokalnog identiteta. Za Bačku je karakterističan i naziv “pofezne”, ali i “bundaš kenjer”.
Ako se zaputite u Srem, na primer u Rumu ili Šid, ne očekujte da ćete naići na moče. Tamo će vas dočekati „zavijače“. Naziv dolazi iz samog procesa pripreme – hleb se pažljivo „zavija“ u smesu od jaja i mleka pre nego što završi u tiganju.
Međutim, priča tu ne staje. Ako se preselite istočno, u Banat, prženice postaju „kvašenice“. Logika je jednostavna – hleb se kvasi u jajima. I dok Banaćani tvrde da je njihov naziv najprikladniji, zadržali su tradiciju da kvašenice prže u dubokoj masti, što im daje poseban, bogat ukus.
U mojoj kući su se kvašenice ovako pripremale
Iz Banata sam i kvašenice će me uvek podsećati na detinjstvo i to baš u ovoj verziji, iako mi nisu bile omiljene (o tome ćemo kasnije).
Baka i mama su oduvek pravile kvašenice. To je bio onaj doručak koji se spremao kad kod kuće imaš stari hleb i ništa pametnije za jesti. U našoj kući, mast se podrazumevala. Kad bi se pržile kvašenice, cela kuća mirisala je na detinjstvo.
Sastojci:
- Par kriški starog hleba (neka budu bar jučerašnje, ako ne i starije)
- 2 jaja
- Malo mleka (otprilike pola šoljice)
- Prstohvat soli
- Domaća mast (da popuni polovinu šerpe)
Priprema:
Prvo bi mama uzela staru šerpu i stavljala mast da se polako topi. Mast je naravno uvek bila domaća. Kad se mast istopi i počne da cvrči, znaš da si na pola puta do doručka.
Za to vreme, sekla bi hleb na kriške. Nije bilo bitno da li je savršen ili malo tvrd – što je stariji, to bolje upija jaja. Jaja bi razbila u činiju, dodala malo mleka i prstohvat soli. To bi dobro umutila viljuškom, da se lepo sjedini.
E sad, kvašenje. Svaka kriška hleba polako bi se umakala u smesu, baš onoliko koliko treba da upije, ali da se ne raspadne.
Kada je mast dovoljno vrela, kriške bi spuštala unutra. Pržile su se dok ne dobiju onu zlatnu, hrskavu koricu, a nekad bi se u masti uhvatila i malo tamnija „korica“.
Kad su gotove, vade se na tanjir sa salvetom ili papirnim ubrus. To je uvek bio obavezan korak – da se mast lepo ocedi.
E sad, kako je moguće da mi kvašenice nisu bile tako drage? Zato što su bile previše masne. Kao što ste videli u receptu pržile su se u dubokoj masti i zato je bilo onih kojima ovo nije bio omiljeni doručak. Ali imamo i drugu verziju.
Modernija verzija prženica
Ako želite malo moderniji, laganiji pristup prženicama, evo kako ih možete napraviti.
Sastojci:
- 4 kriške starog hleba
- 2 jaja
- 50 ml mleka
- Prstohvat soli
- 3–4 kašike prezli
- Malo ulja za prženje
Priprema:
Najbolje je koristiti hleb star dan-dva, jer će tako bolje upiti smesu, a da se ne raspadne. Hleb isečete na kriške srednje debljine, taman da budu dovoljno čvrste za kvašenje. Jaja umutite viljuškom u činiji, dodate mleko i prstohvat soli. Sve lepo sjedinite dok smesa ne postane homogena.
U tanjir stavite prezle. Svaku krišku hleba prvo umočite u smesu od jaja i mleka, pa je odmah zatim uvaljajte u prezle sa obe strane. Pritiskajte blago rukom da se prezle što bolje zalepe za hleb.
Prženje:
Zagrejte tiganj s tek malo ulja – dovoljno je da dno bude lagano premazano. Ovaj način prženja je zdraviji, a hleb se neće natopiti masnoćom. Kriške hleba stavite u tiganj kada ulje postane vrelo, pa ih pržite na srednjoj vatri.
Prženice okrećete pažljivo, tek kada jedna strana dobije zlatnu, hrskavu koricu.
Serviranje:
Kad su prženice gotove, vadite ih na tanjir i, ako želite, stavite papirni ubrus ispod da upije višak ulja (mada ga ovde neće biti mnogo).
Ne zaboravite na slatke prženice…
Recept za slatke prženice
A da se zasladite?
Sastojci:
- 4 kriške starog hleba
- 2 jaja
- 50 ml mleka
- vanilin šećer
- Prstohvat soli
- 1 kašičica cimeta
- 2 kašike šećera
- Malo ulja za prženje
- Šećer u prahu za posipanje
- Marmelada, med ili sveže voće (šta god imate)
Priprema
Za pripremu slatkih prženica, prvo umutite jaja sa ostalim sastojcima. Uzmite kriške starog hleba i umačite ih u ovu smesu, pazeći da dobro upiju tečnost, ali da ne postanu previše natopljene. U tiganju zagrejte malo ulja i pržite kriške hleba na srednje jakoj vatri, po 2-3 minuta sa svake strane, dok ne postanu zlatno smeđe i hrskave. Kada su gotove, stavite ih na papirni ubrus da se ocedi višak ulja, a zatim ih pospite šećerom u prahu. Kako bi bile još ukusnije možete dodati marmeladu, med ili sveže voće po želji. U zavisnisti od preliva pazite na količinu šećera koju stavljate kako ne bi bile preslatke.
Šta pravite za ručak? Možda Rinflajš, ali pravi.
