Vredi li provesti ceo dan u kolima da biste se dokopali nekog od najpoznatijih skijališta u Austriji? Ljubitelji Kopa ili Jahorine će reći – nema šanse: u sedam popijem kafu kod kuće, u podne sam na stazi. Ko bira Austriju, mora da računa na najmanje 650 kilometara vožnje do nama geografski najbližih skijališta. Ali, kada ste već tu, dodajte još sat ili dva, i ponuda će biti mnogo kvalitetnija. Uostalom, isto je kao sa letovanjem u Grčkoj: najbliža plaža je u Paraliji, a najlepše more na udaljenim ostrvima.
Putovanje
Za skijališta u regiji Salcburg, Google Maps će vam ravnopravno ponuditi dve rute: preko Mađarske, odnosno preko Hrvatske i Slovenije. Kilometraža preko Mađarske po pravilu bude veća, ali troškovi su niži, imate jednu granicu manje, i putovanje uprkos dužoj ruti može da bude kraće. Takođe, ozbiljno je jeftinije. Putarina u Hrvatskoj oko 35 + slovenačka vinjeta 15 evra + Tunel Karavanke (u oba pravca) 15 + tunel Kačberg na A10 autoputu (u oba pravca) 26 zajedno čine trošak oko 90 evra, pa je desetodnevna vinjeta u Mađarskoj, sa 13 evra, u ovom poređenju nesumnjivi pobednik. Austrijsku vinjetu ćete platiti u oba slučaja, pa je zato nema u kalkulaciji (inače, cena je 9.60 evra).
Screenshot – Google maps
Razliku u trošku putarine, možete preusmeriti u prenoćište u Mađarskoj, najbolje što bliže austrijskoj granici. Na taj način, otvara vam se i mogućnost prepodnevnog šopinga u Parndorfu, kada je gužva najmanja, a prolaz autoputem nešto manje zahtevan. Kada već spominjemo granice, Horgoš izbegavajte u najširem mogućem luku. Ustvari, najbolje bi bilo da zaboravite da taj granični prelaz uopšte i postoji. Nemojte da vas zavara umereni saobraćaj na autoputu, a još manje kamere na sajtu AMSS. Četiri vozila u koloni koja čekaju na izlaz iz zemlje na Horgošu, znače osam kolona na mađarskoj strani, i najmanje dva sata čekanja, a dva-tri vozila na ulazu u Srbiju znače da se na mađarskoj strani proteže kolona od nekoliko stotina metara. Od Sombora do Kikinde imate čitav niz prelaza koji mogu da prelaze samo vlasnici srpskih i EU pasoša. Zapamtite: SVAKI je bolji od Horgoša. Bajmok je, recimo, odlična opcija. Gužve nikada nema, a prema Budimpešti, preko Baje, strateški savršeno locirane za dopunu goriva i brzu kafu na pumpi, nastavljate autoputem M6, neuporedivo manje opterećenim od E-75 rute kojom prolaze turski, bugarski, rumunski i naši gastarbajteri.
Sve dok Austrija kontroliše Kovid status putnika koji im ulaze u državu, evo još jednog saveta koji može da vam uštedi sat-dva čekanja u koloni. Ako planirate šoping u Parndorfu, pratite putokaze ka Slovačkoj, i vozite kao da ste se zaputili u Bratislavu. Sa autoputa se isključite bukvalno par stotina metara pred sam granični prelaz, i pratite putokaz za Deutsch Jarndorf.
Do ovog austrijskog pograničnog seoceta vodi sasvim pristojan lokalni put. Na graničnu liniju nailazite nakon par stotina metara. Ovde nikakve kontrole nema, ali nakon još stotinak metara nailazite na improvizovano stražarsko mesto, na kome će vojnici proveriti vaš Kovid status (ako u trenutku vašeg putovanja ta mera još uvek bude na snazi). Na ovom kontrolnom punktu, uvek ste prvi u koloni. To jest, kolone nema. Jer, ovuda voze samo lokalci: ostali se drže Nickelsdorfa, gde kontrola ume i te kako da se otegne. Uglavnom, navigacija će vas lako vratiti ili na autoput, ili lokalnim putevima sprovesti direktno do poznatog autlet centra.
Ako vas šoping ne zanima, isprogramirajte rutu tako da u Austriju uđete kod Šoprona, i odatle nastavite prema Viner Nojštatu, pa dalje na jugozapad.
Smeštaj
Austrijskoj privredi, turizam godišnje donosi 7.5% prihoda (računajući indirektne prihode, ukupan procenat ide čak do 15%). U godini koja je prethodila pandemiji, stranci su u Austriji potrošili 37 milijardi, a 2020. nešto preko 26 milijardi evra. Zimski turizam je koncipiran tako da od njega koristi ima što više ljudi, a ne samo vlasnici objekata u neposrednoj blizini ski staze i žičare. Sve počinje i završava se u selima na nadmorskoj visini od 700 do 1000 metara iznad mora. Smešteni ste u selu (ili u planinskim kućama izvan sela), snabdevanje, restorani, kafići, benzinske pumpe, apoteke i sve ostalo što vam može zatrebati je u selu. Ovakav koncept ima ozbiljne prednosti, pre svega jer ograničava mogućnosti agresivnog napada na novčanik turista. U izolovanom turističkom naselju, jedina pekara će podići cene koliko god želi. Međutim, u selima, marketi velikih trgovačkih lanaca primoravaju jedni druge da drže cene na istom nivou kao u bilo kom drugom gradu u državi, pa ćete mleko, jogurt ili pecivo platiti u cent isto kao u Beču ili Gracu.
Do jednog skijališta na 1500 ili 2000 metara nadmorske visine, često vodi ne samo žičara iz najbližeg sela, nego iz više susednih sela, ili čak sela raspoređenih sa suprotnih strana planine. Sve ovo otvara bezbroj kombinacija smeštaja i skijanja.
U privatnom smeštaju, veoma lepo opremljen apartman za četvoro, sa dve posebne spavaće sobe, uz malo truda možete pronaći već za 100 evra za noć. Hoteli su po pravilu skuplji. Kovid je podigao stepen opreza turista, pa slobodnog smeštaja ima i sedam dana pred datum dolaska, što je ranije bilo prilično teško pronaći. Pored platformi Booking.com i AirBnB, u posredovanje u iznajmljivanju se u poslednje vreme uključilo i dosta lokalnih agencija, pa pronalaženje odgovarajućeg smeštaja ne bi trebalo da bude problem.
Važno je da znate da u Austriji ima veoma, veoma malo smeštajnih kapaciteta na samim stazama (visoko u brdima), a ski-in / ski-out se ne smatra nikakvom posebnom privilegijom. Takođe, veoma brzo ćete uočiti da blizina ski staze u Austriji ima relativno mali uticaj na cenu smeštaja… jer, na skijalište se uglavnom ide kolima, ili ski-busom besplatnim za skijaše. U oba slučaja, petnaestak, dvadesetak, čak i tridesetak minuta vožnje, smatra se potpuno prihvatljivim, i niko ne pravi pitanja oko toga.
Da bi ovakav koncept funkcionisao, parkinga u blizini žičare uvek ima dovoljno, uvek je besplatan, prostran i savršeno uređen. Uniformisani razvodnici ujutro usmeravaju vozila na prvo slobodno parking mesto, i nikada se neće dogoditi ni da vas neko zagradi, ni da se vlasnik džinovskog crnog terenca parkira na sam ulaz u žičaru. Trka za turistički evro ide dotle da gradić Zalbah uz ski kartu (ništa skuplju od konkurencije), nudi besplatan parking u podzemnoj garaži ispod samog skijališta, iz koje vas lift vodi direktno u objekat u kome se ukrcavate u gondolu.
A sada – skijanje 3 u 1: Šmitenhoe (Schmittenhöhe), Kaprun, i Ski Cirkus
Najpre, da se zna: u izrazu Ski cirkus nema ni mrvice cirkuskog potcenjivanja. Pod ovim imenom, u izuzetno oštroj tržišnoj utakmici između evropskih ski centara, za svoj deo kolača se ujedinjeno bore Zalbah (Saalbach), Hinterglem, Leogang i Fiberbrun (Fieberbrunn). Uz pažljivo planiranje, možete biti smešteni u bilo kom od ova četiri planinska sela, započeti skijanje u jednom i završiti u drugom, ili se naprosto spustiti na skijama u bilo koje od njih da biste popili čaj ili ručali, i nakon toga nastavili sa skijanjem.
Trenutak: u naslovu teksta stoji 3 u 1, a sada spominjemo četiri sela. Greška? Ni u kom slučaju. Ski cirkus je samo jedno, dok ski karta (nazvali su je Alpin Card), važi za još dva top skijališta u neposrednoj blizini: Šmitenhoe (Schmittenhöhe, iznad gradića Zell Am See), i Kicštajnhorn glečer (Kitzsteinhorn) sa restoranom i panoramskom terasom “Top of Salzburg” (vrh regije Salcburg) na 3029 metara nadmorske visine.
Ski kartu možete kupiti u bilo kom od navedenih ski centara, i ona važi za ceo sistem od 408 kilometara ski staza, do kojih vodi 121 ski lift. Svejedno je gde je kupljena, svejedno je na koju stazu ste prvu ušli, svejedno je kog dana gde skijate. Iako je svako od ovih skijališta posebna celina, od pre par godina se sa vrha Šmitena možete spustiti skijama ili gondolom u dolinu prema Zalbahu, gde će vas ski bus prebaciti par kilometara do najbliže žičare u regiji Ski cirkus. Samo je pitanje vremena kada će ove dve regije biti povezane tako da kompletna ruta od Cel Am Zea (u regiji Salcburg) do Fiberbruna (u regiji Tirol) može da se pređe na skijama. Istini za volju, u praksi, ovo će biti izvodljivo samo za najveštije skijaše, jer je reč o vazdušnoj liniji od 25 kilometara, koja će na skijama biti dvostruko, ako ne i trostruko duža.
Skijanje – Šmitenhoe (Schmittenhöhe)
Šmitenhoe (Schmittenhöhe), skijalište iznad gradića Cel Am Ze (Zell am See) je u geografskom središtu. Ako vam je tu smeštaj, do Kapruna vam treba desetak, a do Zalbaha dvadesetak minuta vožnje kolima. Od sedamdeset sedam kilometara ski staza, 30 kilometara su markirane kao plave (najlakše), 28 kao crvene (staze srednje težine) i 19 kao crne (najteže). Sistem opslužuje 28 ski liftova i 6 gondola (svaka gondola je i zasebna tačka ulaska u skijalište). Za okrepljenje, stoji vam na raspolaganju 23 ugostiteljska objekta. Najduža kombinacija staza koju možete preći na skijama je 6 kilometara, sa 1250 metara visinske razlike.
Skijanje – Kaprun / Maiskogel / Kicštajnhorn (Kitzsteinhorn)
Sa 61 kilometrom ski staza čija najviša tačka je iznad 3000 metara nadmorske visine, 3 snežna parka za bordere i akrobatske, odnosno 5 freeride staza za ekstremne skijaše, Kicštajnhorn glečer nudi skijanje od oktobra do (kako kažu) ranog leta. Skijaše opslužuje sistem od 16 žičara i gondola na glečeru, pet na obroncima Maiskogela (početna stanica gondole je u samom Kaprunu). Gondola 3k K-onnection, puštena u pogon 2019. godine, uspostavila je 12 kilometara dugu vezu između dva fizički odvojena skijališta. Vožnja panoramskim gondolama na tri sajle je zaista spektakularan doživljaj. Pre nego što je proradila, do glečera su vodile dve gondole, sa polaznim stanicama desetak kilometara iznad Kapruna.
Skijanje – Ski cirkus (Zalbah – Hilterglem – Fiberbrun – Leogang)
Sa 270 kilometara ski staza (140 km plavih, 112 km crvenih i 18 km crnih), ovo je jedna od najvećih ski oblasti u Austriji. Sistem opslužuje 70 žičara i gondola, omogućavajući vam da skijanje započnete u jednom, a završite u drugom mestu. Preko 60 ugostiteljskih objekata nudi okrepljenje na stazama, dok mogućnost da se na skijama spustite do samog sela i u pancericama ušetate u neki od kafića ili restorana, ovaj broj sigurno utrostručuje. Posebno je zanimljiva podzemna garaža u Zalbahu, koja je uz ski kartu potpuno besplatna, iz koje vas lift vodi direktno do početne stanice gondole, zadajući ozbiljan domaći zadatak svim ostalim skijalištima.
Cena ski karte
Sa cenom od 302 evra za šest dana skijanja za jednu osobu, Alpin Card spada među umereno skuplje austrijske ponude. Cena ski karte u Austriji nije proporcionalna kilometraži raspoloživih staza, nego stvar tržišne procene. Poređenja radi, Bad Klajnkirhajm je relativno popularan u našim krajevima, i tamo za 270 evra možete skijati na 103 kilometra staza, do kojih vode 24 ski lifta. Alpin Card za 10 odsto više novca nudi 4 puta više staza, 5 puta više ski liftova, noviju i moderniju infrastrukturu, i glečer na kome nikada nećete morati da brinete da li će biti dovoljno snega na pistama. Kopaonik za upola manje para nudi 64 kilometra ski staza, i kapacitet liftova koji jedva da se izbori sa navalom skijaša. Ski karte možete kupiti onlajn, na automatima na svakoj polaznoj stanici u podnožju planine, ili na šalterima. Svaki ski pas je neophodno validirati skeniranjem digitalnog zelenog sertifikata. U trenutku kada ovo čitate, ova mera je možda ukinuta, pa je za svaki slučaj proverite na sajtu skijališta.
Vredi li Alpin Card tih para? Za 302 evra, svakog dana birate na koje od tri skijališta idete na skijanje. Ako ste dovoljno brzi i efikasni, pre podne možete skijati na jednom, popodne na drugom skijalištu. Na svakom od njih, imate besplatan i savršeno uređen parking, odnosno pristup odlično organizovanoj mreži ski buseva. Na ukrcavanje u prvu gondolu u koju ulazite, radnim danima ćete čekati manje od pet minuta, dok vikendom, ako neiskusno stignete na parking zmeđu 10 i 12 sati (kada i armija vikendaša iz Austrije i Bavarske), čekanje neće biti duže od deset minuta. Kada se popnete na planinu, situacija se drastično menja: prosečno vreme čekanja na sledeće ukrcavanje je minut ili dva.
Ovo u praksi znači da sa prve žičare prelazite na sledeću, udaljenu pedesetak metara, na nekim delovima skijališta i na treću u nizu, i penjete se na vrh planine. Odatle kreće spust do doline, koji traje petnaestak, negde i čitavih dvadeset minuta u kontinuitetu, zavisi koliko brzo skijate. Bez obzira da li ste se spustili do samog nivoa parkinga, ili ste negde na pola puta odlučili da uhvatite žičaru koja će vas vratiti na vrh ili prebaciti na sledeće brdo, ako čekate duže od tri minuta, to je izuzetak koji potvrđuje pravilo da ste na redu najčešće – odmah. Na ovaj način, punu vrednost ski karte možete da iscedite do maksimuma, prelaženjem onoliko kilometara za koliko imate snage. Pola sata ili četrdeset minuta čekanja u gužvi nervoznih skijaša, ili mangupi koji se guraju preko reda jer imaju “svog čoveka na žici” je nešto što apsolutno ne postoji. Ski škole nemaju prioritet – i instruktori, i polaznici čekaju u redu kao i svi ostali. Staza ima dovoljno za sve, raspon težine je takav da će svako pronaći rutu koja mu odgovara, pa neće smetati ostalima. Skija se odgovorno, svako spram svog nivoa veštine i kondicije. Morate ozbiljno da se potrudite da biste ugledali nekoga ko skija bez kacige: ako vam to pođe za rukom, pažljivo osmatranje će otkriti da bez kacige skijaju samo retki stariji lokalci, sa preko pola veka staža na skijama, koji nisu uspeli da nateraju sebe da prihvate “novotarije” ovog tipa. Gotovo je nemoguće videti nekoga ko nekontrolisanim jurcanjem ugrožava bezbednost ostalih skijaša: ne zbog toga što takvih nema, nego dužina i težina staza munjevitom brzinom učine svoje, pa će oni koji skijalištu ovakvog tipa ne ukažu dužno poštovanje, vrlo brzo završiti u helikopteru koji leti u pravcu najbliže bolnice, i na taj način prirodnom selekcijom biti sklonjeni sa staze.
Okrepljenje na ski stazi
Šarolikost ugostiteljskih objekata najčešće zavisi od brzine kojom se skijalište razvijalo. Poslednjih godina, u sklopu gornje stanice gondole, obavezno se pravi i veliki restoran sa ogromnom terasom. Takav restoran će poslovati u sklopu skijališta, najčešće na bazi samousluživanja, i cene će biti dvadesetak procenata iznad proseka u državi. Na trasi žičara formiranim pre dvadeset ili više godina, mnogo je više manjih, privatnih restorana, u kojima su cene najčešće iste kao u Beču, Salcburgu ili bilo kom drugom austrijskom gradu. Šta to znači konkretno? Espreso ćete platiti od 2.50 do 3.20 evra, čaj od 3.50 do 5, čaj sa rumom od 5 do 7, bečku šniclu ili burger sa pomfritom od 12 do 17, parče pice 4, špagete boloneze od 7 do 9, a tradicionalne lokalne deserte (u porcijama sasvim dovoljnim za dve osobe) poput carskih palačinki (kaiserschmarrn) 12.50, odnosno germknedli (germknödel) od 7.50 do 9.50 evra.
Najčešće se jede nešto na brzinu. Retki su oni koji poruče kompletan ručak, od supe do kolača. Budžet nema previše veze sa time: pauza se pravi da bi se uhvatio dah od napornog skijanja, pojelo nešto na brzinu, i na stazu vratilo čim organizam dođe do preko potrebnih kalorija.
Après-Ski
Nakon poslednjeg spusta, mlađa ekipa se po pravilu stacionira u kafićima u blizini polazne stanice gondole, gde počinju žurke uz dosta alkohola, za koje je cela Evropa prihvatila francuski naziv Après-Ski, što u prevodu znači “posle skijanja”. Pošto se polazne stanice gondola uglavnom nalaze na obodu sela (negde i u samom centru, u Zalbahu ili Kicbilu, recimo), podjednake šanse da privuku skijaše i zarade svoj deo turističkog kolača, imaju ugostitelji iz celog sela. Après-Ski kafići nisu veliki. Koncentracija gostiju je velika, količina svežeg vazduha mala, glasna muzika zahteva i glasan razgovor, pa nije nimalo čudno što su skijaši iz jednog upravo ovakvog kafića, kućama pored uspomena sa ski staza, pre dve godine poneli i prvi ozbiljniji talas korona virusa. Kada smo već kod virusa, sve propisane mere se veoma striktno poštuju, i gledanja kroz prste apsolutno nema: pre nego što prihvati porudžbinu, konobar će prvo zatražiti da skenira kovid-sertifikat. U trenutku kada je tekst pisan, u kafiće ste mogli samo nakon treće doze vakcine, ili sa potvrdom da ste preležali kovid u poslednjih 6 meseci. Ali, da se vratimo na temu: žurke traju do osam-devet uveče, nakon čega skijaši imaju jedva dovoljno snage da se korak po korak, sa sve skijama na ramenu, dovuku do svog smeštaja, gde će zaspati pre nego što stignu da spuste glavu na jastuk. Zbog ovakvog dnevnog rasporeda, ulice će već u devet uveče biti potpuno prazne, a skijaši spremni za novu rundu skijanja i “partijanja” već u pola devet ujutro.
Termalne banje i spa centri
U Austriji, svako skijalište koje drži do sebe, skijašima će ponuditi i mogućnost da mišiće napregnute do maksimuma opuste u toploj vodi, a toksine nagomilane na Après-Ski žurkama izbace u sauni. Veoma često, u ponudi će biti kombinacija ski karte i ulaznice za lokalnu termalnu banju, ili barem zatvoreni bazen. U regiji o kojoj pišemo, situacija je obrnuta: lokalna termalna banja Tauern spa ima status ekskluzivnog zimovališta sa luksuznim hotelom i termalnim otvorenim bazenom na krovnoj terasi, pa svojim gostima nudi i aranžmane u kojima je ski pas uključen u cenu. Kompleks zatvorenih i otvorenih bazena je dostupan i drugim gostima. Porodičnu ulaznicu koja će za dvoje odraslih i dvoje dece omogućiti tri sata uživanja u termalnoj vodi, platićete u oko osamdeset evra.
Ako razmišljate da odsednete u hotelu u sastavu spa centra, za dvokrevetnu soba sa dodatom sofom na razvlačenje za decu, pripremite 4000 evra za 7 noćenja, i nadajte se da imate sreće da bude slobodnih soba. Doručak je uračunat u cenu, a ručak na bazi “pojedi koliko možeš” ćete platiti po “akcijskoj ceni” od 39 evra po osobi.
Za iste pare, možete i na Olimpijsku lepoticu. Imaćete i večeru 😉
Vratimo se u Tauern spa hotel u Kaprunu: gde su cene ovakve kakve vidite, nije teško pogoditi ko su glavni gosti. Na otvorenim bazenima, braću Ruse ćete odmah prepoznati po ozbiljnim količinama alkohola koje bez prekida ispijaju, grejući telo u vodi od 36, i hladeći glavu na vazduhu od minus nekoliko stepeni. U ovom hotelu, prosečan gost iz Rusije neće na prvu loptu razumeti da li je konobar rekao da je cena koktela seventeen ili seventy euros, ali mu je to potpuno i svejedno.
Sve i svemu, može li se na skijanje u Austriji bez agencije?
I te kako.
Istinski ljubitelji skijanja će ozbiljno ceniti mogućnost da se spuste sa staze, u slobodnu žičaru sednu odmah, i na skijama pređu onoliko kilometara koliko imaju kondicije. Njima će se potpuno isplatiti da ski pas plate značajno više nego na Kopaoniku, jer će cena po pređenom kilometru na skijama biti neuporedivo niža, a minutaža provedena u vožnji višestruko veća. Ako spadate u ovu kategoriju, hiljadu kilometara vožnje neće predstavljati nikakvu prepreku.
Ko na skijanje ide da bude viđen u kafićima pored staze, prirodno će gravitirati ka skijalištima gde su mu šanse da ga uoče u jakni od hiljadu evra, biti veće nego tamo gde će ostati potpuno neprimećen.
Ko se nada noćnim izlascima, na skijanje u Austriji slobodno može da zaboravi: sve aktivnosti prestaju u najkasnije u devet uveče.
Pa, ko voli, nek izvoli.
