Valor – primer stabilne firme, osnovane u nestabilno vreme

Valor, kompanija koja se bavi veleprodajom i distribucijom pića, bila je naša druga stanica u okviru projekta „Izazovi preduzetništva: saveti iz prve ruke“.

Kroz razgovore sa uspešnim lokalnim preduzetnicima istražujemo njihove priče, izazove i uspehe. Cilj je da inspirišemo i motivišemo slušaoce na pokretanje novih preduzetničkih poduhvata i doprinošenju unapređenja poslovne klime. U ovim razgovorima, uspešni lokalni preduzetnici dele svoje poslovne priče, ali i podstiču dijalog o značaju preduzetništva za lokalni ekonomski razvoj.

Glavna ciljna grupa su mladi budući preduzetnici, koje projekat podstiče da prepoznaju svoje potencijale, pokrenu sopstveni posao i preuzmu kontrolu nad svojom poslovnom budućnošću.

Ovoga puta, svoju poslovnu priču, sa nama je podelio Steva Kočalka, osnivač kompanije Valor.

Valor priča počinje od knjiga

Početak poslovanja ove kompanije vraća nas u 1993. godinu, ali početak razmišljama o preduzetnišvu, našeg sagovornika vraća još malo dalje u prošlost.

Da bih uopšte stigao do toga kako sam započeo ovaj posao, moram se vratiti malo dalje u prošlost, pa čak i do srednje škole. Ja sam deo generacije koja odrastala u socijalizmu, iz Žitišta sam i prvi put sam se sa gradom susreo kada sam pošao u srednju školu. Tu se polako učiš raznim stvarima i pripremaš se za budućnost koja je viđena u društvenom sektoru, koji je tada jedino i funkcionisao.

Opredelio sam se da upišem pravni fakultet, a kada sam završio prve dve godine fakulteta, pokušavao sam da dođem do svog novca i onda sam radio svašta. Da bismo dodatno uštedeli, tada smo koristili autostop kao način da se prevezemo. Tako sam jednom stopirajući, sreo zemljaka iz Žitišta, koji se bavio prodajom knjiga.

Ponudio mi je da i ja radim to, jer je verovato da ja to mogu. Učio sam od njega kako to ide i počeo sam samostalno da radim taj posao. Ta prodaja mi je omogućila da u naredne četiri godine budem potpuno samostalan. Kroz taj posao sam se formirao za budućeg preduzetnika i taj posao je bio inicijator da se jednog dana lakše opredelim da uđem u privatni sektor.

Kada je počeo rat u Jugoslaviji, prodaja knjiga je stala, put me je odveo u Crnu Goru, gde sam vodio jedno gradilište, a nakon toga sam se vratio u Zrenjanin. Opet je bila jedna srećna okolnost, da sam se čuo i video sa svojim drugarom iz srednje škole, a koji je otvorio veliku piceriju sa teniskim terenom (Zeleno Zvono) i on mi je ponudio da vodim taj objekat. Narednih godinu dana, svakodnevica mi je bila nabavka hrane i pića. Svakog dana sam obilazio nekoliko prodavnica kako bih nabavio potrebno piće.

Tako sam došao na ideju da bi jedna specijalizovana prodavnica pića, omogućla i ugostiteljima i građanima da se snabdevaju na jednom mestu.

U najgoroj inflaciji, 1993. godine, odlučujem sa jednim drugarom da započnemo svoj biznis, jedan diskont pića. Bilo je totalno ludačko vreme, dnevna inflacija je dostizala 30%. Već sam mislio da odustanemo od svega, ali tada su ljudi počeli da u radnju ulaze samo sa markama i tako smo nekako preživeli do januara kada se pojavio čuveni deda Avram sa svojim dinarom, a mi smo bili živi – kaže Steva Kočalka.

Ozbiljno širenje tek posle 18 godina

U prvih 6-7 godina Valor se nije brzo razvijao. Sve vreme je tržište bilo prilično haotično. To je trajalo do 2000. godine. U tom periodu smo imali svega tri prodavnice i veleprodaju. Tek nakon uvođenja PDV-a, mogao si da na jedan organizovan način pristupiš radu. To je iskoristila jedna potpuno nova generacija trgovaca koji su napravili svoje regionalne pa čak i nacionalne mreže.

Valor je ozbiljno počeo da se širi tek 2011. godine. Negde nismo ni bili svesni da imamo snagu da možemo da izađemo iz ovog regiona. Tada sam odlučio da preuzmemo jednu firmu iz Bečeja. Firma nam je dugovala neki novac, vlasnik nije vodio taj posao kako bi trebalo, pa sam ponudio da mi tu firmu preuzmemo.

Veliki problem je bio da shvatim da firma svakog dana ima za trećinu veći profit, ali i troškove, ali nekako smo prevazišli to. Na bazi tog primera, 2014. godine smo preuzeli jednu sličnu malu firmu u Kikindi, onda smo to, 2016. godine uradili i u Vršcu, 2021. godine u Subotici i pre godinu i po dana u Somboru i na taj način stvorili ovaj svoj današnji portfolio koji podrazumeva da Valor ima 7 veleprodaja i 50 maloprodajnih objekata.

Prelomni momenat je bila ta 2011. jer sam tada, na primeru firme iz Bečeja, shvatio da je na taj način moguće širiti posao kojim se bavimo. Neuporedivo je skuplja i komplikovanija stvar, ovde mislim i na kadrove, kada od početka otvarate nešto nego kada preuzmate bilo šta. Možda to ne radi dobro, ali svakako radi, a onda kada primenite svoja pravila poslovanja, svoja pravila kod zaposlenih, uspeh dođe pre ili kasnije – objašnjava Steva Kočalka.

Smena generacija kao veliki izazov

Razlika između ljudi koje je Valor zapošljavao pre recimo 20 godina i danas, svakako postoji. Osnovna stvar kod ljudi je da li oni stvarno imaju potrebu za poslom ili ne. Najzahvalniji su oni ljudi koji već formiraju svoje porodice, kojima je taj posao neophodan i koji znaju da cene što će biti ispoštovani za ono što rade. Nije strašno menjati poslove, ali bi ljudi trebalo da u jednom momentu znaju za šta su. Neko je možda za preduzetnika, većina nije, ali ne moraš biti preduzetnik da bi bio uspešan – dodaje Steva Kočalka.

Jedan od najvećih izazova koji je i pred našom firmom je, smena generacija. Dosta firmi u gradu je počela u vreme kada i mi i uglavnom smo sada svi već sada na izlazu iz radnog veka.

Statistika kaže da treću generaciju dočeka samo 10% firmi. Uglavnom smo svesni da su deca naslednici firmi, ali ako oni nisu vični upravljanju ili nisu zainteresovani da se u to uključe, morate razmišljati o drugim opcijama. Nisam od onih koji misle da je potrebno raditi do poslednjeg dana života, već da život treba organizovati na drugačiji način i mirno otići, a da znate da će kompanija nastaviti da radi.

Imam troje dece, sinovi završavaju fakultete, pred ćerkom je tek školovanje, svo troje imaju želju da budu u firmi jednog dana. Sinovi su trenutno zaposleni u drugim firmama, žive od svojih plata jer prvo moraš naučiti sebe da izdržavaš da bi jednog dana možda mogao da izdržavaš i vodiš ovako veliki posao.

Ući odjednom u velike čizme, sa puno obaveza i odgovornosti, nije dobro.

Vreme brzo prolazi, ali ima ga dovoljno

Svako može samo da pokuša da bude preduzetnik, a ko će uspeti, to zavisi od jako puno faktora. Ono što je jako bitno za preduzetnika su karakterne osobine, kakav odnos gradimo sa ljudima, šta donosimo odnosno ulažemo i kakve procene donosimo.

Tržište će vrlo brzo pokazati da li ste spremni za preduzetnika. Preduzetništvo jedino garantuje troškove, sve ostalo može i ne mora da dođe, troškovi su jedino sigurni. Onog časa kada otvorite firmu, troškovi su tu i preuzimate određenu odgovornost. Upravo odgovornost je za mene ključna reč. Odgovornost preuzimate odmah prema svojim zaposlenima, prema dobavljačima, prema klijentima/kupcima i prema državi. Naravno, želite da i vi imate neku korist od toga.

Ne usuđujem se baš da dajem savete, jer je individualna stvar da li neko ima ono što je potrebno da bude preduzetnik.

Nemojte očekivati da taj rezultat dođe odmah na početku. Do toga da ova firma bude stabilna trebalo je 15 godina. Mladi ljudi i oni koji su na početku, na raspolaganju imaju najvažniji resurs, a to je vreme.

Koliko god nam se činilo da vreme jako brzo prođe, ima ga sasvim dovoljno da može da se uradi svašta – zaključuje Steva Kočalka.

Ceo razgovor sa Stevom Kočalkom poslušajte ovde:

Prethodnu emisiju i razgovor sa Jovanom Momirskim, možete pronaći ovde.

Pratite nas i na Instagram i Facebook profilu.