Goran Grujić je tridesetdevetogodišnjak, u Melencima i Zrenjaninu poznat kao posvećen sportista i porodičan čovek, a u fudbalskim krugovima kao odličan “štoper”. Poreklom je iz Melenaca, ali fudbal ga je vodio u nekoliko mesta i gradova u Srbiji i Crnoj Gori.
Kada je konačno “uštopovao” loptu, posvetio se obrazovanju i trenerskom pozivu. Goran je diplomirao na Fakultetu za sport i stekao trenersku licencu, a onda svoje znanje i vredan rad odlučio da pokaže u Kini.
U Kinu je otišao početkom 2018. godine, da bi mu se šest meseci kasnije pridružila porodica. Goranova deca, Ivan i Milica, u tom trenutku imala su tri i po i jednu i po godinu.
Zašto baš Kina?
U Kinu sam došao, pre svega, zbog posla. Radim u fudbalskoj akademiji Noustie koju pohađa oko 250 dece uzrasta od 4 do 14 godina. Nedavno sam, zahvaljujući dobrim radom, zaslužio zvanje “Najboljeg trenera za 2021. godinu”. Kinezi mnogo cene naše fudbalske stručnjake i radnike.
Bora Milutinović je ovde bio selektor nacionalnog tima, a svojevremeno su angažmane imali i Milorad Kosanović, Radomir Antić, Slobodan Santrač, Piksi i mnogi drugi.
Naravno, pored sportkih i poslovnih motiva, imao sam i želju da upoznam potpuno drugačiju kulturu, način razmišljanja i civilizaciju čija se istorija proteže 6 hiljada godina u nazad.
Kakav je bio prvi utisak kada si stigao?
Bilo je prilično teško za sve. Da bi se čovek navikao na život u Kini potrebno je sigurno više od šest meseci. Sve je drugačije, potpuno drugačije. Društvo ima stroga pravila i principe koje svi moraju poštovati. Kultura je potpuno drugačija, hrana takođe. U početku mi je hrana bila priličan problem, način pripreme je potpuno drugačiji, začini koji se koriste.
Sada smo se i na hranu manje-više navikli, ali kod kuće prioritet ima srpska kuhinja i za to je zadužena moja supruga Biljana.
Kakav je Xiamen za život?
To je grad koji se nalazi na jugoistoku Kine, na obali mora i jedan je od “manjih” gradova, sa oko 5 miliona stanovnika. Zaista je lepo živeti u njemu, pun je zelenila i smatra se prvim ekološkim gradom u Kini. Ima sve što je potrebno za dobro funkcionisanje ljudi u svakodnevnom životu. Metro, aerodrom, luka za teretne brodove, velike objekte za sportske i kulturne sadržaje. Takođe, ima i nekoliko značajnih istorijskih lokacija, među kojima je najpoznatije ostrvo Gulangu koje se nalazi pod zaštitom UNESCO.
Zbog relativno male zagađenosti vazduha, Xiamen je drugi grad po ugodnosti za život u Kini.
Kako su vas prihvatili ljudi?
Problem je, u početku, bio jezik. U većim gradovima kao što su Peking i Šangaj, gde živi mnogo više stranaca, engleski se dosta više govori. U gradu kao što je Xiamen, Kinezi retko govore engleski. Međutim, to su ljudi koji jako cene trud i rad i pored svih barijera spremni su da pruže svako vrstu pomoći. Zaista smo lepo prihvaćeni kao porodica, stekli smo mnogo novih prijatelja koji su nam izuzetno olakšali prilagođavanje i život u potpuno novom okruženju. Deca su brzo savladala jezik pa nam sada i oni pomažu u komunikaciji.
Kako su se uklopili tvoja supruga i deca?
Ivan i Milica su se sjajno uklopili. Ivan je nakon završenog vrtića krenuo u prvi razred, jer ovde deca kreću u školu sa šest godina. Brzo uči kineski i aktivan je stalno. Trenira fudbal, a obožava i plivanje. Milica je trenutno u vrtiću, jer je u Kini vrtić obavezan za svu decu od treće godine. Ona je praktično zvezda, jer je njena svetla kovrdžava kosa prava atrakcija za Kineze. Gde god se pojavimo, neko priđe i želi da se fotografiše sa njom. Više puta je, sa suprugom, odlazila na snimanja i fotografisanja za razne kompanije. Ide na časove baleta i baš voli to.
Supruga Biljana je najveći deo vremena angažovana oko dece. Tu su odlasci i dolasci iz škole i vrtića, treninzi, šetnje i obilazak grada. Ona ulaže veliki trud da deca paralelno neguju srpski jezik i poštuju srpsku kulturu i običaje. Redovno obeležavamo praznike i slavu i trudimo se da prijatelje u Kini upoznamo sa tim.
Kako bi, onako ukupno, opisao vaš život u Kini?
Lično sam, među ovim ljudima, prepoznao neke svoje osobine. Vidim dosta sličnosti i odgovaraju mi. Uvek sam bio spreman da radim i trudim se, a ovde se to mnogo ceni i zato sam izuzetno zadovoljan.
Poručio bih svima koji se razmišljaju da li da posete Kinu, da se ova zemlja strahovito brzo menja i napreduje na svim poljima. Slika ili predrasuda koju ima većina naših ljudi, skoro uopšte ne odgovara realnom stanju.
Pozdrav sa Dalekog istoka, za Klik FM, portal 105.rs, sve slušaoce i čitaoce, šalje porodica Grujić.
