U vreloj junskoj atmosferi, dok se šire letnje vibracije jedna pesma se čuje na svim zvučnicima. U pitanju je pesma „Espresso“ Sabrine Karpenter.
Od kako se u aprilu pojavila, brzo se popela do vrha top-lista, osvajajući mesto u Top 5 na Billboard Hot 100 i dominirajući internacionalnim talasima. Sabrinina pesma postala je veoma popularna. Sa gotovo pola milijarde strimova na Spotify-u i petonedeljnim vladanjem na vrhu britanskih top-lista, „Espresso“ je brzo proglašena za pesmu leta, pre nego što je i majsko cveće procvetalo.
Poreklo pesme „Espresso“
Dakle, ispod površine Sabrininog hita krije se duboka veza sa muzičkim pokretom koji je procvetao 1982. godine. To je bio period kada je muzička scena bila obogaćena raznim žanrovima poput soula, funka i diska, a iz te mešavine se rodila zvučna revolucija. Međutim, ovaj pokret nikada nije dobio potpuno priznanje, često je bio zanemaren u mainstream pop kulturi. Na primer, prodavnice ploča tog vremena često su svrstavale ove revolucionarne zvuke pod etiketu „Soul & Funk“, iako to nije potpuno odražavalo suštinu žanra.
Ali šta tačno definiše žanr? Žanr muzike nije samo naziv; to je kao skup posebnih zvukova i stilova koji čine tu vrstu muzike drugačijom od drugih. Na primer, kad čujete disko muziku, možda zamislite jake bas bubnjeve i ritmičke bas linije koje se ponavljaju, dok funk muzika ima svoje specifične ritmove i zarazne ritmičke šeme koje teraju na ples. Ali, s vremenom, ovi zvukovi su postali toliko česti da su postali dosadni i izlizani. To je doprinelo tome da disko muzika izgubi popularnost, posebno krajem 70-ih godina.
Ipak, dok je disko izlazio iz mode, novi talas funka se pojavio, karakterističan po preciznim ritmovima, raskošnim melodijama i sa neoprostivo crnom estetikom. D-Train, Evelyn King i Junior su bili među prvima koji su istraživali ovaj zvuk, kombinujući sintetičke zvukove sa tradicionalnim instrumentima kako bi stvorili svoj jedinstveni muzički stil. Iako su bili izuzetno talentovani, ovaj žanr muzike uglavnom je ostao van glavnog toka, često ograničen na manje poznate delove popularne kulture zbog odbijanja muzičke industrije i ograničenog prostora na radiju.
Koren ovog problema seže duboko, proizilazi iz komercijalizacije FM radija i pojave usmeravanja prema određenoj demografiji. Crnački izvođači su često bili marginalizovani od strane mainstream medija, a njihova muzika je često bila zatvorena u ciklus segregacije, gurnuta u odeljke označene kao „Crna Muzika“ i odbačena sa pop radio plejlisti. Ovo je bila vrsta zvučne segregacije, sistematsko uklanjanje crne kreativnosti sa kulturnog pejzaža.
Ali, uprkos naporima industrije da ih ućutka, glasovi ovih izvođača nisu mogli biti ućutkani. Od zaraznih ritmova Chic-a do emotivnih balada Luther Vandross-a, njihova muzika je govorila glasno, nadmašujući ograničenja nametnuta od strane pristrasnih industrijskih struktura. I iako su njihovi doprinosi možda bili ignorisani u njihovo vreme, njihov uticaj živi i danas u muzici današnjice.
Sabrina Karpenter: Osvajačica srca i billboarda
Sabrina Karpenter i njen hit „Espresso“ popeli su se na vrh top-lista. Sa svojom zaraznom melodijom i neospornim šarmom, pesma je omaž prošlim vremenima dok uvodi u moderni obrt. Tekst pesme napisali su Sabrina, Emi Alen, Džulijan Buneča i Stejf Džouns i ona obohvata suštinu prošlog doba, ali je modernizovana.
„Espresso“ je više od samo zarazne pesme; predstavlja simbol otpornosti crne kreativnosti uprkos svim preprekama. To je dokaz nasleđa umetnika koji su hrabro izazvali ustaljeni poredak i izgradili svoje mesto u istoriji. Pre nego što nas Sabrininin hit obuzme , važno je da se setimo onih koji su prvi kročili tim stazama. Njihova muzika još uvek odjekuje ulicama, podsećajući nas na snagu upornosti i trajnu inspiraciju koju donosi kreativnost.
Pesmu možete slušati na talasima Radija 105 kao i Stumblin’ in (Suzy Quatro, Chris Norman, DJ Cyril) i mnoge druge hitove.
