Iako deluje kao autohtono jelo, kačamak je nastao zapravo u Italiji, gde se služilo kao seosko jelo. Na Balkan je stigao nešto kasnije, ali neki prosek koji se uzima je 17. vek.
Prema starim zapisima, kačamak je u istočnoj Srbiji za vreme posta često bio zamena za hleb.
Kada se nije postilo, kačamak se svakako veoma rado konzumirao. Imućniji seljaci su kačamak umakali u istopljen puter ili mast, u kojima je bilo nadrobljenog sira.
Oni koji su bili na najvišim staležima društva, kačamak su umakali u zagrejanu spržu. Kao glavno jelo, služilo se svim članovima porodice.
Homoljska oblast je bila posebno poznata po ovom jelu, pošto se kačamak tamo pripremao samo u blagdane, povodom seoskih slava. Takođe, tajna homoljskog kačamaka je i svojevrstan miraz koji devojke nose sa sobom u novu kuću prilikom udaje.
Za kačamak vam je potrebno 2 l vode, 500 gr kukuruznog brašna, malo soli, 3 pune kašike margarina kao i malo rendanog sira. Priprema se tako, što se u posoljenu kipuću vodu doda brašno, koje ne treba mešati. Brašno treba da ostane na površini vode kao rupa. Kroz nju se napravi udubljenje varjačom i ostavi se na laganoj vatri da se kuva.
Kad brašno nestane sa površine vode, kačamak treba pomešati da ne ostanu grudvice i tako kuvati još nekoliko minuta. Gotov kačamak treba preliti sa otopljenim margarinom.
Gotov kačamak treba vaditi kašikom u činiju iz koje ćete i posluživati. Na to se naknadno dodaje rendani sir. Prijatno! 😉
